Бањалучки инцидент

Бањалучки инцидент је инцидент који се десио 28. фебруара 1994.[1] када су амерички авиони F-16, који су дејствовали у оквиру операције Спречити лет НАТО пакта пресрели 6 авиона Ратног ваздухопловства Војске Републике Српске Ј-21 Јастреб који су се враћали након напада на фабрику муниције у Бугојну и фабрику оружја у Новом Травнику. Том приликом оборена су четири авиона Ј-21 Јастреб,[1] док су два напустила ваздушни простор Босне и Херцерговине[1] и успела да слете на аеродром у Удбини. Погинула су три пилота РВ и ПВО ВРС, Ранко Вукмировић, Звездан Пешић и Горан Зарић.

Бањалучки инцидент
Део Рата у Босни и Херцеговини
110303-F-OT300-001 - Banja Luka incident of 1994
Време:28. фебруар 1994.
Место:југозападно од Бањалуке (Босна и Херцеговина)
Резултат: победа НАТО
Сукобљене стране
Roundels of Republika Srpska.svg
РВ и ПВО ВРС
Roundel of the USAF
УСАФ
Жртве и губици
4 авиона[1] нема

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „AFSOUTH Fact sheets, Operation Deny Flight”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2011. Приступљено 09. 10. 2011.
Ј-21 јастреб

Соко Јастреб Ј-21 је југословенски војни једномоторни лаки јуришни млазни авион једносед металне конструкције, намењен за блиску ватрену подршку и извиђање, који се производио на основу пројекта ВТИ у фабрици авиона СОКО у Мостару од 1968. до 1977. године. Настао је из развојног пројекта војног школског млазног авиона Г-2 Галеба са којим има велики број унифицираних делова што је појефтинило производњу и одржавање. Ово је био други млазни и први борбени авион који се серијски производио у Југославији. На челу пројекта налазио се аеродинамичар проф. др Златко Рендулић. Први пробни лет је изведен 19. јула 1965. а увођење у служби је започело 31. децембра 1968. године чиме је отпочела постепена замена Ф-84 Тандерџета коме су полако истицали ресурси и који је до тада био основни јуришни млазни авион у саставу ЈРВ. Светској јавности је први пут приказан на аеромитингу у Фарнбороу 1968. године. Јастреб је могао да полеће и слеће на травнатно-полетне стазе а био је опремљен са стрељачким наоружањем у трупу и невођеним бомбама и ракетама на подкрилним носачима чиме је омогућавао јуришно-борбена дејства на земљи. Био је оспособљен да дејствује и на лаке летелице као што су хеликоптери и клипни авиони. Производио се у четири варијанте од које поред стандардних, Ј-21 (јуришник) и ИЈ-21 (извиђач), најзначајнија била са ознаком Ј-1Л намењена за извоз у Замбију и Либију. Укупно је направљено 224 примерка од чега се у службеној употреби у ЈРВ налазило 175 Јастреба док остатак представљају извозне партије чиме је постигнут значајан послован успех.

Технологија за израду првих подзвучних млазних авиона у Југославији освојена је захаљујући сарадњи са Уједињеним Краљевством од које је откупљена лиценца за турбо млазни мотор Армстронг сидли вајпер (енг: Armstrong Siddeley Viper) као и друге додатне опреме попут избацивог седишта марке Фоланд. Овим је направљен велики технолошки искорак у Југославији а Мостар и СР БиХ су постали седиште једне од најнапреднијих технологија у земљи. За разлику од Галеба Јастреб је због носивости имао ојачану конструкцију а уграђиван је и нешто јачи турбо млазни мотор који је носио ознаку Мк 521, потиска 1.333,7 daN. Према неким подацима Јастреб је представљао прелазно решење све до реализације тајног војног пројекта „ЈУРОМ”, развојни пројекат новог јуришног двомоторног млазног авиона Ј-22 Орао између СФР Југославије и НР Румуније, на којем се увелико радило 1970-их. Учествовао је у борбеним дејствима у саставу РВ и ПВО ЈНА на почетку сукоба у СФР Југославији 1991. године а потом у РВ и ПВО Војске Републике Српске. Највећи број Јастреба расходован је у РВ и ПВО СР Југославије 1996. на основу Подрегионалног споразума о контроли наоуружања. На почетку 21. века задржани су у оперативној употреби ратних ваздухопловстава Републике Српске и Либије.

Операција Спречити лет

Операција Спречити лет је назив за операцију које су покренуле НАТО снаге 12. априла 1993. с циљем да спроведу у дело одлуку Савета безбедности Уједињених нација о увођењу зоне забрањеног лета над Босном и Херцеговином. Касније је под притиском САД СБ УН усвојио одлуку којом су НАТО снаге добиле овлашћење за пружање непосредне ваздушне подршке снагама УН и спровођење ваздушних напада на мете у БиХ. У операцији су учествовале снаге дванаест чланица НАТО. До краја 20. децембра 1995. пилоти НАТО извели су 100.420 борбених летова.

Операција је битно утицала како на исход рата у Босни и Херцеговини тако и на НАТО. НАТО се по први пут у својој историји војно ангажовао: 28. фебруара 1994. у ваздушној бици над небом Бања Луке оборио је 4 српских авиона, а у операцији у близини Горажда гађао је први пут мете на земљи. Ова борбена дејства показала су да се НАТО прилагодио условима насталим после Хладног рата и да, изузимајући низије у средњој Европи, може дејствовати у окружењу. Сарадња између УН и НАТО током операције такође је утрла пут каснијим заједничким операцијама. Иако је помогла успостављању односа УН и НАТО, операција Спречити лет изазвала је сукобе између двају организација. Напетост између њих нарочито је нарасла након што су миротворци УН узети за таоце као одговор на НАТО бомбардовање.

Операција је трајала више од две године. Показала се успешном у спречавању зараћених страна од прекомерне употребе ваздушних снага. Претходила је операцији Намерна сила, односно масивном НАТО бомбардовању Републике Српске које је одиграло одлучујућу улогу у окончању рата.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.