Бајско-суботичка пешчара

Бајско-суботичка пешчара[1] је мала издвојена пешчара која се налази у околини места Риђица, на крајњем северу Србије, уз државну границу са Мађарском. Површине је приближно 17 km², али не и географски, пошто се преко границе без прекида наставља у правцу Кишкунхалаш, као део Велике низије у Мађарској. Ова пешчара се у ширем смислу – у контексту Војводине и Србије – може сматрати целином са Суботичком пешчаром, ако се узме у обзир њихово слично порекло, па се може, провизорно, водити под именом "Бачка" пешчара, за разлику од "Банатске" т. ј. Делиблатске, иако је то нетачно, јер као што у Банату има и других пешчара осим Делиблатске тако их и у Бачкој има још неколико, осим Суботичке и Бајско-суботичке (види: Пешчара).

Ова пешчара, заједно са знатно већом Суботичком пешчаром (величине 150 km²) представља део велике Бајске пешчаре у Мађарској[2] те су на тај начин повезане у јединствену географску целину.

С југа, такође као и Суботичка, наслања се директно на лесну зараван Телечке, али је за десетак километара ближе самом насељу (на 27 km) – алтернативни назив Телечка пешчара потиче од имена села Телечка у општини Сомбор.

На саму лесну зараван ова пешчара прелази директније него Суботичка пешчара. Иако се генерално сматра да постоји линија разграничења између педолошких целина пешчаре и лесне заравни Телечке, та граница није свуда јасна јер се песак одувек ширио путем ветра. Северни и северозападни ветар (северац) дува највећим делом године, тако да песак пешчаре навејава лесну зараван са прелазима у такозвани црни песак и чернозем измешан са песком. Геолошка основа песка пешчаре је, исто као и хумусним црницама, дебела наслага леса.

Што се биљног покривача тиче, ова пешчара није под шумом, већ је прекривена мањим плантажним виноградима и воћњацима од којих су многи због одлива становништва све више напуштени и запарложени, што помаже да се барем делимично поврати изглед некадашње природне средине.[2]

Baja-Subotica Sand
Положај пешчаре

Референце

  1. ^ Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.
  2. 2,0 2,1 др Мирко Грчић, др Стеван Станковић, др Љиљана Гавриловић, др Светлана Радовановић, др Миломир Степић, мр Снежана Ђурђић, Географија за III разред гимназије, стр. 30, Завод за уџбенике, Београд, 2008;

Види још

Пешчара

Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.

Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.

Подунавски пескови

Подунавски пескови су мале пешчаре Дунавског слива у Бачкој, у западном делу Војводине, које су формиране у геолошкој прошлости, када је Прадунав меандрирао и остављао за собом дилувијалне наносе у виду пешчаних греда и спрудова. Ови су касније остајали на сувом и бивали изложени еолским процесима. Ветар је од песка формирао дине, које се у Подунављу протежу у правцу север–југ, синхроно са радом владајућег ветра – северца.

Издваја се неколико мањих пешчара, административно распоређених по територији Западнобачког округа, с тим да се песак не налази увек на површини, већ излази последством утицаја човека – орање и директна експлоатација.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.