Бајмок

Бајмок (мађ. Bajmok, хрв. Bajmak[1],нем. Nagelsdorf) село је у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 7.414 становника.

До 1966. године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Бајмок
Bajmok1
Католичка црква и поред ње звоно православне цркве
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 7414
 — густина68*/км2
Географске карактеристике
Координате45°58′02″ СГШ; 19°25′14″ ИГД / 45.967333° СГШ; 19.420666° ИГДКоординате: 45°58′02″ СГШ; 19°25′14″ ИГД / 45.967333° СГШ; 19.420666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина134 м
Површина133,7* км2
Бајмок на мапи Србије
Бајмок
Бајмок
Бајмок на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24210
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Географија

Бајмок се налази у плодној Панонској низији, 9 km од српско-мађарске границе, 23 km од Суботице, 29 km од Бачке Тополе, 33 km од Сомбора и 101 km од Новог Сада. С тим градовима је повезан добрим асфалтним путем. Ипак, најважнија комуникација је железничка пруга која Бајмок спаја са Суботицом и Сомбором, те са другим местима кроз која пролази.

Оближња насеља су на југозападу Алекса Шантић, удаљен 9 km, на југу Пачир, такође удаљен 9 km, и на истоку Мишићево, удаљено 6 km. Такође, у близини се налазе групе салаша Скендерово и Мађарски салаши. Поменута села природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају само Мишићево и Мађарски салаши.

Историја

Сматра се да је на простору Бајмока постојало село још у X веку пре нове ере. Међутим, пошто нису вршена археолошка испитивања, за то не постоје веродостојни докази. Једино се може тврдити да су овде живели Авари и племена Сармата, о чему сведоче остаци гробља које се налази око 1 km југоисточно од центра села. До открића овог гробља је дошло случајно за време изградње пута према Суботици, 1927. године.

Први писани документ који се односи на Бајмок потиче из XV века и у њему се насеље први пут помиње као село.

За време турске окупације од 1526. до 1697. године Бајмок није никад престао да постоји, али је забележено да је мењао број становника у појединим периодима. Године 1763. извршене су припреме за насељавање Немаца у Бачку и Банат. Предложена је да се бајмочка пустара насели како би се олакшао транспорт војника. Крајем 1771. године градска комисија врши премеравање насеља и одређује место за изградњу важнијих зграда. Тада је између осталог на месту старе капеле изграђена црква, која је касније обновљена 1845. године.

После Првог светског рата се у северном делу Бајмока, врши парцелисање земљишта и насељавање ратних добровољаца из Србије, Црне Горе, Лике итд. Процес је извршен у раздобљу од 1921. до 1924. године. Ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта (на рате). На сличан начин је 1925. године настало насеље Мишићево, које је добило име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту.

У Другом светском рату Бајмок је био под окупацијом фашистичке Мађарске. Словенско становништво је пало у немилост. Сви насељеници, добровољци и колонисти са Рате и Мишићева депортовани су у логоре у Мађарску, где је највећи број остао до завршетка рата. У њихове куће насељени су сељаци из Ердеља и Буковине, који су ту живели све до краја септембра 1944. године. Бајмок је коначно ослобођен 19. октобра исте године.

Културни живот, установе

Овде се налази ФК Раднички Бајмок.

Демографија

Број становништва Бајмока разних година:

Што се тиче етничке структуре становништва, Бајмок је одувек био мешовит. Као први становници помињу се Мађари. Историјски подаци са краја XVI века говоре о Новом Бајмоку ког су насељавали Срби. Око 1744. године српске породице напуштају село и тада већину становништва сачињавају Мађари и Буњевци. Нешто касније почиње насељавање немачких породица.

Етничка структура 1900. године:

  • Мађари — 3.599 (47,4%)
  • Буњевци — 1.980 (26,1%)
  • Немци — 1.980 (26,1%)
  • Срби — 21
  • Словаци — 8
  • остали.

Етничка структура 1931. године:

После Другог светског рата становништво немачког порекла (Дунавске Швабе) напушта Бајмок, а у њега се досељава око 2.370 нових колониста. То су, углавном, Срби из Лике, из околине Дрежнице чије су куће биле уништене у Другом светском рату и који су били принуђени да мигрирају у Војводину.

У селу Бајмок живи 7018 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,7 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 3175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Становништво у овом селу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 11.188
1953. 10.829
1961. 11.117
1971. 10.307
1981. 9.586
1991. 8.620 8.434
2002. 8.586 8.726
2011. 7.414
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
2.557 34,49 %
Мађари
  
2.052 27,68 %
Буњевци
  
1.098 14,81 %
Хрвати
  
482 6,50 %
Југословени
  
103 1,39 %
остали
  
1.122 15,13 %

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце

  1. ^ Hrvatski nazivi naseljenih mjesta
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђуро Дулић

Ђуро Дулић (Бајмок, код Суботице, 15. децембар 1912 — Београд, 29. јул 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Ана Бешлић

Ана Бешлић (Бајмок, 16. март 1912 - Београд, 26. јануар 2008) је била југословенска вајарка. Рођена је у мешовитом браку оца Лазара, Буњевца и мајке Каролине, мађарско-буњевачког порекла.

Војвођанска фудбалска лига Север

Војвођанска фудбалска лига Север је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Бачка зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Север. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Сомбор и ПФЛ Суботица. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је из године у годину мењала бројеве чланова па је тако некад имала 18, 16 а понекад и 15 чланова. У сезони 1998-1999 на пролеће је прекинута због НАТО бомбардовања.

Почетком 2018. године пред почетак пролећног дела сезоне ФК Потисје из Кањиже иступа из лиге и сви резултати са њим се поништавају.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Душан Маравић

Душан Маравић (7. март 1939) бивши је српски фудбалер и репрезентативац Југославије.

Европски пут Е662

Европски пут E662 је европски пут класе Б, који се простире у смеру запад-исток и који повезује европске путеве Е73 и Е75 од Осијека до Суботице. У Србији, овај пут је обележен као низ деоница државних путева 16, 15, 12, 11 и 100.

Постојећи пут је целом дужином магистрални пут са две саобраћајне траке.

Имре Топлак

Имре Топлак (мађ. Imre Toplak; Бајмок, 1933 — Нови Сад, 2013) био је диригент. Један од најзапаженијих југословенских музичких уметника, дугогодишњи диригент Српског народног позоришта у Новом Саду.

Колонизација Бајмока

Колонизација Бајмока представља један од подухвата у који се Суботица упустила 60их година 18. века ради стицања престижног статуса слободног краљевског града. За коначни резултат је имао образовање насеља Бајмока са властитим управним апаратом оличеним у властелинском суду.

Марјан Цветковић

Марјан Цветковић (Бајмок, Суботица, 30. септембар 1988) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Раднички 1912 из Сомбора. Висок је 186 центиметара и игра у одбрани.

Мишићево

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.

Ружа Јовановић

Ружа Јовановић (Бајмок, 18. децембар 1904 – Јајинци, 7. јун 1943) била је лекарка и учесница Народноослободилачке борбе.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Убиство Тијане Јурић

Тијана Јурић (Суботица, 4. мај 1999 — Бајмок, 26. јул 2014) била је петнаестогодишња девојчица из Суботице. Отета је и убијена у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у близини села Бајмока. Последњи пут виђена је 25 минута после поноћи, недалеко од Спортског центра „Рата“ у Бајмоку, док јој је тело пронађено дванаест дана касније, 7. августа, на запуштеном сметлишту у насељу Чонопља у општини Сомбор.

ФК Раднички

ФК Раднички је назив више фудбалских клубова:

ФК Раднички 1912 Сомбор

ФК Раднички 1923 Крагујевац

ФК Раднички 1926 Пожаревац – бивши назив за ФК Млади радник 1926 Пожаревац

ФК Раднички 1927 Вршац

ФК Раднички Ниш

ФК Раднички Сомбор

ФК Раднички Пирот

ФК Раднички Свилајнац

ФК Раднички Шид

ФК Раднички Обреновац

ФК Раднички Нова Пазова

ФК Раднички Стобекс

ФК Раднички Југопетрол Нови Београд

ФК Раднички Зрењанин

ФК Раднички Бајмок

ФК Раднички Стари Тамиш

ФК Раднички Ириг

ФК Раднички Сремска Митровица

ФК Раднички Сутјеска

ФК Раднички Зорка

ФК Раднички Коцељева

ФК Раднички Ваљево

ФК Раднички Лукавац

ФК Раднички Ковин

ФК Раднички Челарево – бивши назив за ФК ЧСК Пивара Челарево

ФК Раднички Пертате

ФК Раднички Клокочевац

ФК Раднички Ратково

ФК Раднички Шабачки

ФК Раднички Бајмок

Фудбалски клуб Раднички Бајмок је фудбалски клуб из Бајмока, Србија, и тренутно се такмичи у Подручној лиги Суботица, петом такмичарском рангу српског фудбала.

Чантавир

Чантавир (мађ. Csantavér, нем. Tschantawir) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 6597 становника. До 1963. године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.

.

Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.