Бајина Башта

Бајина Башта је градско насеље и седиште истоимене општине на десној обали реке Дрине, у Златиборском округу, у западној Србији. Налази се на 43°58' северне географске ширине и 19°34' источне географске дужине. Према попису из 2011. године било је 9148 становника.

Бајина Башта
BajinaBastaRegion
Бајина Башта
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 9.148
Географске карактеристике
Координате43°58′09″ СГШ; 19°34′02″ ИГД / 43.969166° СГШ; 19.567166° ИГДКоординате: 43°58′09″ СГШ; 19°34′02″ ИГД / 43.969166° СГШ; 19.567166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бајина Башта на мапи Србије
Бајина Башта
Бајина Башта
Бајина Башта на мапи Србије

Географија и клима

Bajina Bašta en hiver
Бајина Башта зими

Бајина Башта је смештена испод обронака планине Таре, на надморској висини од 257 m. Просечна годишња количина падавина је 700-800 mm. Клима је умерено континентална, са повећаном влажности ваздуха после изградње вештачких језера у Перућцу и у Заовинама. Бренд овог краја је планина Тара.

Град је повезан асфалтним путевима преко превоја Дебело Брдо (1094 m) са Ваљевом, долином Дрине са Љубовијом и Шапцом, а преко превоја Кадињача (880 m) са Ужицем.

Историја

BajinaBastaRomanRuins
Римске рушевине у Бајиној Башти

На месту данашњег града у турско време постојало је село Пљесково. У ослобођеној Србији кнеза Милоша Обреновића, а према хатишерифу од 1833. године, исељава се муслиманско становништво из крајева око Дрине и одлази у Босну. Предлогом министарства унутрашњих дела, Државни савет 1858. године доноси одлуку да административни центар среза рачанског буде у Бајиној Башти, уместо у Рогачици. Пролазећи кроз ово место 1862. године Милан Ђ. Милићевић је записао: „Место је ово особито лепо. Овде је одобрено да се зида варош. Ту је среска канцеларија и неколико меана и дућана. Но, док се не би пролаз отворио на рачанској караули, где је некад и био између Србије и Босне и куда је најкраћи пут између Ужица и Сарајева, тешко да ће се ово место подићи“.

Привредни и друштвени развој варошице успорен је 60-их година XIX века, посебно после указа кнеза Михајла од 16. јуна 1866, по којем се Бајиној Башти одузима статус варошице, чему се противи месно становништво.

Кнез Милан Обреновић је 15. септембра 1872, указом, поново уврстио Бајину Башту у ред варошице кнежевине Србије. Отвара се прва пошта и телеграф (1881) почиње с радом царинарница, град се подиже и развија по урбанистичком плану, што скупа доводи до већег прилива становништва. Број становника од 1864. до 1910. повећао се са 374 на 1306. Рачани дају значајан допринос у ослободилачкој борби 1876-1878, када је Србија стекла независност на Берлинском конгресу. И наредни ратови, Балкански и I светски (1912—1918) узели су са овог простора 302 живота, пала за независност и слободу Србије.

Формирање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - Југославије, Бајина Башта наставља са развојем. Електрификација 1928, болница 1930, експлоатација шума, дувана, изградња основних школа на територији општине, подиже се животни стандард и образовни ниво становништва. Пред Други светски рат град добија водовод и покалдрмисане улице.

Догађаји који су обележили светску историју у периоду 1939-1945, одразили су се и на овај простор добијајући форму грађанског рата и ослободилачке борбе против окупационих власти. Почетком оружаног отпора против окупатора, на овом простору формира се Рачанска чета која је од 3. до 23. августа 1941. године нарасла на војну формацију од 62 борца. Прва слободна територија у поробљеној Европи - Ужичка република - донела је, прво, ослобођење Бајине Баште, мада привремено. На овом простору формирају се први НОО. Током рата окупаторски терор, посебно 1943. од стране Бугара однео је стотине жртава међу цивилним становништвом. У склопу завршних операција ослобођење земље септембра 1944. године, НОВЈ ослобађа овај простор.

BajinaBastaWWIIMonument
Споменик непознатом војнику из Другог светског рата

Нова етапа у историји Бајине Баште започиње после ослобођења 1945. Године када град привредно јача добијајући модеран изглед. Бројни споменици материјалне и духовне културе сведоче о историји овог краја, дуго је 5 000 година. До данас су сачувани трагови из праисторијског периода, остаци античке културе, као и значајан средњовековни културно-историјски споменик - Манастир Рача.

Аустријски путописац Феликс Каниц износи своје импресивно виђење, крајем 19. века: „Име је добила према спахији Бајину, а лежи, окружена култирама кукуруза, дувана и воћа, у сунчаном Бушинском пољу на висини 250 метара и наоко делује врло пријатно. Ту успева најбољи дуван у Србији. Са црквом Св. Илије, освећеном 1893. године добила је леп центар са својих 118 кућа, код којих црвена опека потискује дрво. Оне се групишу око великог трга, засађеног храстовима и јабукама, на који излазе четири главне улице. На том тргу је мала месна школа; симпатична зграда среске управе и карантинска станица налази се у улици која води према Дрини...

Демографија

У насељу Бајина Башта живи 7432 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,4 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 3014 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у послератном периоду бележи знатан пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.222
1953. 1.638
1961. 1.394
1971. 3.961
1981. 6.284
1991. 8.555 8.436
2002. 9.543 9.813
2011. 9.148
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
8.936 97,68 %
Црногорци
  
26 0,28 %
Југословени
  
11 0,12 %
Македонци
  
10 0,11 %
Руси
  
5 0,05 %
Хрвати
  
5 0,05 %
Муслимани
  
4 0,04 %
Мађари
  
3 0,03 %
Албанци
  
2 0,02 %
Словаци
  
2 0,02 %
Словенци
  
2 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
непознато
  
60 0,66 %

Туризам

У Бајиној Башти се сваке године у јулу одржава највећа манифестција на води у Србији — Дринска Регата, која за пар дана манифестације окупи око 100 000 посетилаца из земље и иностранства. На самој регати,низ Дрину од Перућца до Рогачице спусти се 15-20 000 људи у око 1000 разних пловила. Ово је,после Гуче и Егзита највећа летња манифестација у Србији.

Привреда

BajinaBastaLake
Хидроелектрана Бајина Башта

Привреду Бајине Баште представља хидроелектрана Бајина Башта, која је највећи привредни колектив са око 200 запослених. ГП Развој, метална индустрија ИКЛ, електроиндустрија, фабрика конфекције, фабрика трикотаже, картонаже су фабрике које су неуспешно приватизоване и углавном угашене. Окосницу десетак мини погона дрвне индустрије чини Национални парк „Тара“ који представља сировинску дрвну базу. Околина Бајине Баште бави се производњом дувана, малине као и разних сорти воћа и поврћа. Сеоско становништво се бави и сточарством у брдским крајевима где у извесном броју домаћинстава постоји бројна стада оваца и товна грла говеда. Последњих година развија се слатководно рибарство са производњом калифорнијске пастрмке. Приметна је оријентација за развој туризма на Тари и долини Дрине а највећи туристички објекти су Војна установа Тара са хотелима „Оморика“ и „Бели бор“, Дечје одмаралиште Митровац на Тари, Хотел „Језеро“ у Перућцу и „Инекс хотели“ у Бајиној Башти. Од приватних колектива најдинамичнији су предузеће „Роломатик“ са програмом грађевинских и металних конструкција, Млекара „Спасојевић“ са палетом млечних производа под брендом „Запис Таре“, али и произвођачи „Соколове ракије“, ракијског програма „Стара песма“, „ББ Клека“ и подрум „Симић“.

Образовање

У Бајиној Башти постоје две основне школе и по једна гимназија и техничка школа.

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бачевци (Бајина Башта)

Бачевци су насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 141 становника.

Овде се налазе Манастир Светих царствених мученика Романових и Црква Светог пророка Илије у Бачевцима.

Грб Бајине Баште

Бајина Башта као своје званично обележје користи псеудохералдички амблем. Година 1872 на амблему, означава годину када је Милош Обреновић Бајиној Башти одобрио статус града.

Дрина

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.

Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника.

Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m), Зворник (140 m) и Лозница.

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Дуб (Бајина Башта)

Дуб је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 322 становника.

У селу се налази Црква брвнара, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Овде се налази Црква Светих Петра и Павла у Дубу.

Заглавак

Заглавак је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 414 становника.

Звијезда (планина)

Звијезда је планина у западној Србији и источној Босни и Херцеговини (Република Српска), и висока је 1673 метара. Налази се са десне стране кањонске долине Дрине (у њеној окуци) и чини у ствари наставак планине Таре. Под шумом је и пашњацима. Становништво се претежно бави сточарством. На планини Звијезда налази се највећи вертикални кањон Србије тзв. Кањон Звијезде, откривен 12. јуна 2010. године.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

ОШ „Рајак Павићевић“ Бајина Башта

ОШ „Рајак Павићевић” у Бајиној Башти је најстарија школа у општини Бајина Башта, која је почела са радом 1858. године, после одлуке тадашњег Министарства просвете Кнежевине Србије из 1853. године.

ОШ „Свети Сава“ Бајина Башта

ОШ „Свети Сава” Бајина Башта настала је поделом ОШ „Рајак Павићевић”, због великог прилива новоуписаних ученика. По изградњи нове школске зграде, друга основна школа у Бајиној Башти почела је самостално да функционише од 1. јануара 1990. године. Од 22. јануара 1991. године Друга основна школа носи име ОШ „Свети Сава”.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Перућац

Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника. У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.

Овде се налази Рајаковића кућа.

Перућачко језеро

Перућачко језеро је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, Република Српска, БиХ, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија.

Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Перућачко је акумулационо језеро које се водом напаја из ријеке Дрине. Перућачко језеро је површине око 12,4 км², запремине 340.000.000 м³ воде, а дубоко је до 60 метара. Дужина језера износи око 54 км, најмања ширина од 150 метара, а највећа ширина око 1000 метара. Перућачко језеро се налази на 290 метара надморске висине. Највећи дио језера се налази у кањону ријеке Дрине који почиње 7 км од бране хидроелектране „Бајина Башта“. Најдужи, односно кањонски дио језера окружује изразито стрма обала оивичена стрмим каменим литицама и каменим блоковима који вертикално пониру у воду. Због стрмине обале, дубина језера на само пар метара од саме обале достиже просјечну дубину од 3 до 8 метара. Средина језера представља границу између Републике Српске, БиХ и Република Србије. Језеро се налази у природном завоју кањона ријеке Дрине између Бајине Баште и Вишеграда, и обавија планину Тару на којој се налази Национални парк Тара. Мјесне заједнице општине Сребреница које се налазе на обали језера су Радошевићи и Рађеновићи, а недалеко од њих су и Скелани, који су мостом повезани са Бајином Баштом. Ово подрињско језеро у кањону Дрине је окружено планимама Јавор, Деветак, Звијезда и Тара.

Придоли (Бајина Башта)

Придоли је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 287 становника.

Рача (Бајина Башта)

Рача је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 591 становника. Атар села Раче чини цео слив реке Раче.

На подручју Раче налази се манастир Рача, задужбина краља Драгутина. Садашњу цркву подигао 1795. године архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић.

Стрмово (Бајина Башта)

Стрмово је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 501 становника.

Овде се налази црква Светог Јована Шангајског.

ТВ Прима

ТВ Прима је српска локална телевизија. Основана је 1997. године и налази се у Бајиној Башти. ТВ Прима емитује програм за подручје општине Бајина Башта, али има гледаност и у деловима општине Сребреница у БиХ/РС. ТВ Прима послује у саставу предузећа РТВ Прима Интернационал, које је једно од најстаријих независних медијских предузећа у Србији. РТВ Прима Интнационал је основано 1992. године под тадашњим називом Радио Телевизија Бајина Башта, а у свом саставу имало је локални независни Радио Бајина Башта од 1992. године, ТВ Прима од 1997. године, Бајинобаштанске новине од 1993. године и веб-портал од 1998. године. РТВ Прима је један од оснивача АНЕМ-а и члан више угледних домаћих и међународних медијских удружења и асоцијација. Једна је од најстаријих афилиејтса Гласа Америке, Радија Слободна Европа, Би Би Сија, Дојче Велеа и Франс Интернасионала. Добитница је више професионалних признања као што је највеће југословенско признање за ширење пијатељства међу људима и уклањање граница међу народима, Југ Гризељ. У својим програмима Телевизија Прима се залаже за професионално и објективно новинарство засновано на принципима Кодекса новинара Србије и међународно прихваћеним етичким и професионалним стандардима ИФЈ/ФИЕЈ.

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Црвица (Бајина Башта)

Црвица је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 658 становника.

Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Црвици и Млекара Спасојевић.

Насељена места општина Бајина Башта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.