Бајан

Бајан је био аварски каган из 6. века. Аварска војска је под његовим вођством опседала и освојила Сирмијум (Сремска Митровица) 582. године. Бајан је имао два сина, чија имена нису забележена. Најпре га је наследио старији син, за кога Теодор Синкел пише да је покорио „суседна племена“, а затим млађи који је опседао Цариград (626. године) уз помоћ словенских одреда опскрбљених моноксилима (словенски чамци) који су били неопходни за битку на мору.

Прво помињање у историјским изворима (о њему пише Менандар) потиче из око 568. године. Накод освајања Сирмијума се из историјских извора губи Бајаново име. О Аварима пише и Теофилакт Симоката, који аварског вођу означава само као кагана, без личног имена.

У месту Тепе (код Дебрецина у Мађарској) је откривена богата сахрана са сребрним посудама на којима су монограми цара Јустинијана или Јустина II. На основу богатства гробних прилога и датовања, постоји могућност да је овде сахрањен управо каган Бајан.

Литература

  • Јован Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977.
Аварски каганат

Аварски каганат је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 6. и 9. века. Основали су је Авари, народ туркијског порекла, који се доселио на те просторе 567. године из источне Европе. Према неким изворима, Каганат је био аварско-словенска држава, јер су у њој, поред Авара, знатан део становништва чинили и Словени, у статусу покореног становништва и војних савезника Авара. Каганат су уништили Франци 796. године, након чега је његова територија подељена између Франачке државе и Бугарског царства.

Прво посланство на двор у Цариград Авари су послали 557/558. године тражећи од Византије новац за борбу против њених непријатеља. Тада су живели у суседству Алана. Као последица овог договора са Византијом, Авари су покорили Оногузе, Кутригуре,Утригуре, Зале, Хуне и Сабире који су живели у црноморским (понтским) степама у периоду од 558-560. године. Друго аварско посланство је стигло у Цариград 562. године и тражило је поред новца и земљу за насељавање, већ држећи под својом влашћу Малу Скитију, данашњу Добруџу. Цариград је им понудио простор Доње Паноније али су то Авари одбили. Ново посланство Авара дошло је у Цариград 565. године нудећи војне услуге Византији у замену за подршку у борби против Западних Турака. У то време падају први продори Авара у Панонску низију, и то против Гепида 567. године. Изасланици Лангобарда тражили су савез против са Аварима против Гепида, који су тада држали Доњу Панонију и Дакију. Авари запоседају Панонску низију 568. године уништавајући Гепиде, док су Лангобарди отишли за Италију.

Ахилобатор

Ахилобатор ("Ахилејев ратник/херој") је род теропода дромеосаурида из периода касне креде, пре око 90.000.000 година ; настањивао је данашњу Монголију. Вероватно је био активан двоножни грабљивац који је ловио уз помоћ велике канџе облика српа на другом прсту задњих удова. Био је велик дромеосауриди: холотипни и једини познати примерак Ахилобатора је дуг 5 метара.

Назив рода долази од Ахилеја, познатог грчког ратника у Тројанском рату, а монголска реч Батор значи "ратник" или "херој". Назив рода се односи на велику Ахилову тетиву (или петну тетиву) која је била потребна за покретање велике канџе на прсту, главног оружја дромеосаурида. Једина до сада позната врста је названа A. giganticus зато што је много већа од већине осталих дромеосаурида.

Бан

Бан је титула аварског или илирског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века.

Сматра се да реч бан потиче од сарматске речи бајан; ова је титула такође сродна титулом кан. Реч данас постоји у облику разних географских појмова. Постоје и теорије да је реч илирског порекла (баниус), како се може наћи код археолошких остатака у Босни. Према једној теорији, ова титула води порекла из назив аварског кагана Бајан.

Бајан-Улгиј

Бајан-Улгиј (монг. Баян-Өлгий аймаг) је једна од 21 провинције у Монголији. Налази се на крајњем западу земље на падинама планине Алтај.

Бајанхонгор

Бајанхонгор (монг. Баянхонгор аймаг) је једна од 21 провинције у Монголији. Налази се на у јужном делу земље на падинама планине Алтајски Гоби.

Битке код Виминацијума

Битке код Виминацијума представљају серију од три битке вођених 599. године између војске Византијског царства предвођене Приском и Авара предвођених Бајаном. Завршене су византијском победом.

Бојан

Бојан је словенско мушко име, које се користи у Чешкој, Бугарској, Словенији, Црној Гори , Македонији, Србији и Хрватској. Постоји више тумачења порекла овог имена. Према једном од њих, води порекло од старословенске основе „бојевати“ и да означава борца, односно ратника. Потпуно супротно овоме је мишљење да је ово име изведено од основе „бојати се“, односно да означава оног који се боји. Постоји тумачење да је ово име изведено од Богослав и Богдан. Такође, постоји тумачење да води порекло из аварског језика и значи „богат, имућан“ или „вођа, владар хорде“ (од аварске речи „бајан“).

Византијско-аварски ратови

Византијско-аварски ратови вођени су у другој половини 6. и првој половини 7. века између Византијског царства са једне и Аварског каганата са друге стране.

Временска зона

Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичног облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).

Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијан као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. годинме.

Галерија грбова Монголије

Галерија грбова Монголије обухвата актуелни Грб Монголије, историјске грбове Монголије и грбове провинција Монголије.

Кнез Добрета

Кнез Добрета је био владар Панонске Србије у VI веку.

Маврикијеви балкански походи

Маврикијеви балкански походи су биле војне кампање византијског цара Маврикија уперене против Авара и Словена. Циљ Маврикијевих похода била је одбрана балканских провинција Византијског царства. Уз Анастасија I, Маврикије је био једини цар који је водио одлучну балканску политику. Од 591. године, по завршетку рата са Персијом, Византијско царство води офанзивну политику. Најзначајнији историјски извор за овај период јесте Историја Теофилакта Симокате у осам књига.

Монголија

Монголија (монг. ᠮᠣᠩᠭ᠋ᠣᠯᠤᠯᠤᠰ, Монгол Улс), држава је у источној Азији, која се граничи са Русијом на северу и Кином на југу, главни град је Улан Батор. У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија. Монголија је члан: УН и има статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу.

Са 1.564.116 км2, Монголија је 18. по површини и најређе несељена суверена држава на свету, са популацијом од око три милиона људи. То је уједно и друга по величини земља без излаза на море иза Казахстана и највећа таква земља која се не граничи са затвореним морем. Земља садржи веома мало обрадиве земље, јер већи део ње прекривају травнате степе, са планинама на северу и западу и пустињом Гоби на југу. У Улан Батору, главном и највећем граду, живи око 45% становништва земље. Улан Батор такође дели ранг најхладнијег главног града на свету са Москвом, Отавом и Нур Султаном.

Опсада Сирмијума

Опсада Сирмијума трајала је у периоду од 580. до 582. године. Ово је важан догађај за историју Балкана јер је пад ове значајне византијске тврђаве отворило Аварима и њиховим савезницима Словенима пут у средиште Полуострва.

Ростам

Ростам или Рустем (персијски: رُستَم) је најславнији легендарни херој у Шахнами и иранској митологији. У Шахнами, Ростам и његови преци су марзбани (граничари) из Систана (данашњи Иран и Авганистан). Ростам је најпознатији по трагичној борби са Есфандиаром, другим легендарним иранским херојем, по његовој експедицији у Мазандаран (не треба га мешати са данашњом провинцијом Мазандаран), и по тужној и несрећној борби са својим сином, Сохрабом, који је убијен у тој борби. Ростама је, на крају, убио Шагад, његов полубрат. Био је син Зала и Рудабе.

Ростам је увек био приказиван као најмоћнији ирански паладин (свети ратник) и атмосфера свих епизода у којима се налазио веома подсећа на парћански период. Овековечен је од стране Фердовсија, персијског писца из 10. века, у Шахнами или Књизи о краљевима, који даје опис преисламског иранског фолклора и историје.

У борбу је носио посебно одело које је названо Бабр-е бајан.

Словенско насељавање Балканског полуострва

Словенско насељавање Балканског полуострва сматра се да се највећим делом одиграло у првим деценијама 7. века након серије ратова између Сасанидског царства (Персије) и Аварског каганата против Источног римског царства, односно Византије, која је током тих сукоба изгубила велики део територија у Египту, Леванту, Малој Азији и на Балкану. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у основи био сукоб између зороастризма са хришћанским царством. Окосницу аварског каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде Цариграда у лето 626. године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске провинције јужно од Саве и Дунава, од Јадрана до Егеја па све до Црног мора. Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против Аварског каганата у Панонији. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У исто време, од 630. године Мухамед постаје неспоран вођа Арапа. Те године он је у триумфу ушао у Меку, коју је раније морао напуштати, и његова вера Ислам осваја нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су ратничка племена преузела власт над руралним староседелачким становништвом које су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове хришћанизације у другој половини 9. века. У прилог овоме иде и чињеница да су наши насељеници задржали од наших староседелаца називе за главне реке као што су Дрина (Дринус), Неретва (Наро), Морава (Маргус) и сл. Један од ретких материјалних предмета који данас подсећа на ове епске и судбоносне догађаје на нашим просторима је златни аварски појас који се чува у Музеју Срема у Сремској Митровици.

Тогон Темур

Тогон Темур или Тохан Темур (монг. Тогоонтөмөр; ср. монг. ᠲᠤᠭᠬᠣᠣᠨᠲᠥᠮᠥᠷ; трад. кин. 妥欢帖睦尔, пин. Toghon Temür), познат и по храмовном имену Хуи-цунг (трад. кин. 惠宗, пин. Huìzōng; 25. мај 1320, Кошила — 23. мај 1370, Јингчанг), био је последњи номинални велики кан Монголске империје, односно цар Кине (1333—1368) из династије Јуан, огранка династије Борџигин. После протеривања из Кине и пада Монголског царства 1368. године, у Монголији је основао династију Северни Јуан, којом је владао до своје смрти. Био је чукунунук најстаријег Кублај-кановог сина Зенјина.

Улгиј

Улгиј (монг. Өлгий) је главни град провинције Бајан-Улгиј у Монголији, који се налази на крајњем западу земље. На надморској висини од 1710 m, према попису из 2008. године, живи укупно 28.496 становника.

Хуангхе

Хуангхе (Хуангху, Хоангхо, кинески: Huáng Hé - слушај ) је река у северној Кини. Дугачка је 5.464 km . Име преведено са кинеског значи „Жута река“. Река је добила ово име јер носи велике количине леса жуте боје, од чега и сама река постаје жута.

Хуангхе је трећа по дужини река у Азији, након река Јангцекјанг и Јенисеј, i шести најдужи речни систем на свету са процењеном дужином од 5464 km. Река извире у Бајан Бар планинама у Ћингхај провинцији западне Кине. Она протиче кроз девет провинција, и улива се у Бохајско море у близини града Дунгјинг у провинцији Шандунг. Слив Жуте реке има има источно–западни опсег од око 1900 km и северно–јужни од око 1100 km. Тотална дренажна област је око 752,546 km2 (290,560 sq mi).

Слив ове реке је садржао колевку кинеске цивилизације, и био је најпроспективнији регион у раној историји Кине. Међутим, због честих девастирајућих поплава и промена курса насталих услед континуалне елевације речног корита, понекад изнад нивоа околних пољопривредних поља, ова река је исто тако називана Кинеском тугом и Казном Хан народа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.