Бачко-бодрошка жупанија

Бачко-бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis, мађ. Bács-Bodrog vármegye; нем. Komitat Batsch-Bodrog) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и јужне Мађарске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Сомбор (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине).

Површина жупаније била је 10.362 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.400 становника (густина 78,4 ст./km2).

Бачко-бодрошка жупанија
Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis
Bács-Bodrog vármegye
Komitat Batsch-Bodrog


Bacs-bodrog

Положај жупаније у бившој Угарској
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља 1.  Хабзбуршка монархијаКраљевина Угарска
2.  Аустријско царствоКраљевина Угарска
3.  АустроугарскаКраљевина Угарска
4.  Краљевина СрбијаБанат, Бачка и Барања
5.  Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаБанат, Бачка и Барања
Главни град Сомбор
Површина 10.362 km²
Становништво 812.400 (1910)
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, српски, говорни језик: српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 18. век / 1941.
Престанак 1921. / 1944.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Бачка жупанија (Хабзбуршка монархија) Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и СловенацаБанат, Бачка и Барања) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Бодрошка жупанија (Хабзбуршка монархија) Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Војна граница (Хабзбуршка монархија)
Портал:Историја
Koh administrative 1370 02
Бачка и бодрошка жупанија 1370. године.
Vojvodina10-sr
Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881—1882. године

Име

Бачко-бодрошка жупанија је добила име спајањем имена ранијих засебних жупанија, Бачке и Бодрошке. Име Бачке жупаније настало је од имена града Бача (мађ. Bács), док је име Бодрошке жупаније настало од имена средњовековног града Бодрог (налазио се близу данашњег Бачког Моноштора), чије име води порекло од мађарског облика имена некадашњег словенског племена Бодрића (мађ. Bodrog), које је у време досељења Мађара у Панонску низију живело у Бачкој.

У српском језику се као ознака за територију на којој се ова жупанија налазила појавио назив "Бачка", који су касније прихватили и Мађари (мађ. Bácska), иако је назив „Бач“ (мађ. Bács) у мађарском језику првобитно означавао и град и територију.

Данас се географско-историјски назив Бачка (мађ. Bácska) користи у Србији и Мађарској као ознака за подручје које је обухватала некадашња жупанија, а у административном смислу, назив се користи и у именима три округа на подручју Војводине (севернобачки, западнобачки, јужнобачки), као и у имену жупаније Бач-Кишкун у данашњој Мађарској.

Природне одлике

Бачко-бодрошка жупанија била је смештена у јужном делу Панонске низије између река Дунава и Тисе. Дунав је чинио западну и јужну границу, а Тиса источну. По својој површини од 10.362 km2 ова жупанија била је једна од најпространијих у тадашњој Краљевини Угарској. Северна граница није била природна, већ је одређена с обзиром на административне потребе.

Предео ове жупаније био је низијски и раван, а у северном делу делимично заталасан (Телечка пешчара). Поред ободних токова Дунава и Тисе, који су били од великог (надрегионалног) значаја, на подручју жупаније је постојало само неколико мањих природних токова (Криваја, Јегричка). Због тога је током хабзбуршке владавине прокопано више канала, нарочито у јужном делу жупаније.

Историја

У средњем веку на овом подручју су постојале две засебне жупаније, Бачка и Бодрошка. Бачка жупанија основана је у 11. веку и спада у најстарије жупаније средњовековне Угарске, а први познати жупан ове жупаније, забележен 1074. године, имао је словенско име Вид.[1]

После Мохачке битке 1526. године, подручје обеју жупанија дошло је под управу самозваног српског цара Јована Ненада, а затим и под управу Османског царства, у чијем ће саставу остати све до краја 17. века. Током османског раздобља овај простор је био саставни део Сегединског санџака.

1699. године Хабзбурзи протерују Турке из дела јужне Паноније, а подручје некадашњих жупанија постаје део Хабзбуршке монархије. Један део овог простора укључен је у састав хабзбуршке војне границе, која је била подређена директно Бечу, док се на преосталом подручју поново образују Бачка и Бодрошка жупанија, које улазе у састав хабзбуршке Краљевине Угарске. Током 18. века, ове две жупаније се уједињују у јединствену Бачко-Бодрошку жупанију, а „развојачењем“ већег дела војне границе у Бачкој 1750. године, ови некадашњи граничарски простори такође постају део жупаније. У саставу војне границе остао је тада само југоисточни део Бачке, познат као Шајкашка, али ће и он касније (1873. године) бити припојен Бачко-Бодрошкој жупанији.

Током Револуције 1848—1849. године, Бачко-бодрошка жупанија била је поприште жестоких борби, а Срби су је укључили у састав прокламоване Српске Војводине. Бечки двор је, после револуције, образовао на овом подручју једну засебну круновину Аустријске царевине, под именом Војводство Србија и Тамишки Банат (нем. Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat), која је постојала од 1849. до 1860. године. Током овог раздобља, Бачко-бодрошка жупанија је била укинута, а на њеном некадашњем подручју се најпре образује Бачко-Торонталски округ, који је затим подељен између четири округа, од којих су се два (Новосадски и Сомборски) налазили на подручју некадашње Бачко-Бодрошке жупаније.

После укидања Војводства Србије 1860. године, Бачко-бодрошка жупанија је поново успостављена и укључена у састав хабзбуршке Краљевине Угарске, која 1867. године постаје један од два самоуправна дела Аустроугарске.

Bacs-Bodrog county map
Мапа Бачко-Бодрошке жупаније око 1910. године

1918. године целокупно подручје жупаније постаје део покрајине Банат, Бачка и Барања, која се присаједињује Краљевини Србији, у чијем саставу улази у оквир новоствореног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Бачко-бодрошка жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године. Тријанонски споразум из 1920. године одређује коначне границе Краљевства СХС и Мађарске, чиме је северни, мањи део жупаније (15%), тзв. „Бајски троугао“, који је био насељен претежно Мађарима припао Мађарској, док је већи јужни део (са градовима Сомбор, Нови Сад и Суботица), насељен етнички мешовитим становништвом припао Краљевству СХС.

Због неслагања са одлуком Тријанонског споразума, према којој су северни делови Барање и Бачке припали Мађарској, јужнословенско становништво ових подручја прогласио је стварање краткотрајне Барањско-Бајске републике (1921. године), за чијег је председника изабран Петар Добровић.

После пропасти ове републике, северни делови Бачке су коначно припали Мађарској, где су поново организовани као Бачко-бодрошка жупанија, а седиште ове жупаније био је град Баја. Оваква жупанија постојала је до Другог светског рата.

Након разграничења са Мађарском, од делова Бачке и Барање који су остали у саставу Краљевства СХС формира се нова Бачко-барањска жупанија, да би 1922. године на овом подручју била образована Бачка област, која се укида 1929. године када Бачка улази у састав новоосноване Дунавске бановине.

Током мађарске окупације југословенског дела Бачке у Другом светском рату (од 1941. до 1944. године), ово подручје је административно спојено са мађарским делом Бачке. Тада се у оквиру мађарског окупационог система поново успоставља Бачко-бодрошка жупанија у границама из времена Аустроугарске.

После Другог светског рата и завршетка окупације, од северног, мађарског дела Бачке створена је нова жупанија Бач-Кишкун са седиштем у Кечкемету, док је јужни, југословенски део Бачке укључен у састав Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине и Социјалистичке Републике Србије. На овом подручју данас постоје три округа (севернобачки, јужнобачки, западнобачки) са седиштем у Суботици, Новом Саду и Сомбору.

Становништво

По првом попису становништва из 1715. године становништво је било малобројно (око 100.000) и углавном јужнословенско (97,6%),[2] а верски подељено на православне, односно Србе (70%) и римокатолике, односно Буњевце и Шокце (30%).

После консолидације власти, Хабзбурзи су започели са интензивним насељавањем становништва. Највише су се досељавали Мађари и Немци, али и Срби, Словаци и Русини. Јављају се и нове вероисповести, попут протестаната и гркокатолика („унијата“). Због овог насељавања, већ у првој половини 19. века процентуални удео Јужних Словена је пао на мање од половине становништва (Према попису из 1820. године, Срби, Буњевци и Шокци чинили су 44% становништва, Мађари 31,5%, а Немци 24,5% [3]).

После развојачења Потиско поморишке војне границе 1751. године, део Срба из бачког Потисја одселио се у Русију (углавном на подручје Нове Србије и Славено-Србије) и Банат.

Због интензивне мађарске колонизације и политике мађаризације немађарског становништва, етнички односи у жупанији променили су се током 19. века у корист Мађара, али је становништво остало етнички мешовито. Попис из 1910. године је забележио да 363.518 (44,75%) становника жупаније говори мађарски језик, 190.697 (23,47%) немачки језик и 145.063 (17,86%) српски језик. Од других језика говорили су се словачки (30.137), русински (10.760), хрватски (1.279) и румунски (386), док је 70.545 становника забележено у категорији „остали језици“, а ту су највећим делом спадали буњевачки и шокачки говор.[4]

Иако је на целом подручју Бачко-Бодрошке жупаније дошло до мешања становништва различитог етничког порекла, вероисповести и времена доласка, могу се уочити неке демографске одлике:

  • Срби су више насељавали села и јужну трећину жупаније;
  • Мађари су били више насељени у северном (Телечка) и источном делу (Потисје);
  • Немци су се више насељавали по градовима и више на подручју дуж Дунава, јер је он био главни правац досељавања;
  • Буњевци и Шокци живели су у северозападном делу жупаније, у такозваном „Бачком троуглу“, који су уоквиривали градови Суботица, Сомбор и Баја;
  • Најмалобројнији Словаци и Русини имали су већину у неколико насеља средишње Бачке.

Ово етничко и верско богатство и измешаност становништва очувало се на некадашњем подручју Бачко-Бодрошке жупаније и после њеног укидања 1918. године.

Backa ethnic map 1715

Етничка мапа Бачке и Бодрошке жупаније према попису из 1715. године

Backa ethnic map 1720

Етничка мапа Бачке и Бодрошке жупаније према попису из 1720. године

Управна подела

Szabadka 1
Град Суботица 1914. године

Почетком 20. века, управна подела Бач-Бодрошке жупаније била је следећа:

Котари
Котар Седиште
Апатински срез Апатин
Бачкојабучки срез Бачка Јабука
Бачкопаланачки срез Бачка Паланка
Бачкотополски срез Бачка Топола
Бајски срез Баја
Жабаљски срез Жабаљ
Куљански срез Кула
Новосадски срез Нови Сад
Оџачки срез Оџаци
Сенћански срез Сента
Сомборски срез Сомбор
Старобечејски срез Стари Бечеј
Тителски срез Тител
Слободни краљевски градови
Нови Сад
Сомбор
Суботица
Градови — котари
Баја
Сента

Градови

Почетком 20. века, највећи градови жупаније били су: Суботица (82.000 становника), Нови Сад (30.000) и Сомбор (30.000). Ово преимућство Суботице треба узети с обзиром, будући да је под градом било низ салашарских насеља (нпр. Палић, Келебија), која су данас самостална насеља у окружењу Суботице.

Извори

  1. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990. pp. 50.
  2. ^ — Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995., Међународни знанствени скуп „Југоисточна Европа 1918—1995.", Задар, 1995.
  3. ^ Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007. pp. 28.
  4. ^ http://www.talmamedia.com

Литература

Види још

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Спољашње везе

Бачка жупанија

Бачка жупанија (лат. Comitatus Bachiensis) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век) и хабзбуршке Угарске (17-18. век). У средњем веку је обухватала подручје између река Тисе и Дунава, односно јужне делове данашње Бачке. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Сегедински санџак. Успоставом хабзбуршке управе крајем 17. века Бачка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо јужних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала западне и северне делове ове регије. У 18. веку, Бачка жупанија је спојена са Бодрошком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију.

Бачко-барањска жупанија

Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године. Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.

Бачко-торонталски округ

Бачко-торонталски округ (немачки: Bezirk Batschka-Torontal) је био један од три округа Војводства Србије и Тамишког Баната (крунске области Аустријског царства) између 1849. и 1850. године.

Београдска бановина

Београдска бановина је била бановина средњовековнае Краљевине Угарске, која је обухватала Београд и околне крајеве. Била је део угарског одбрамбеног система на јужним границама краљевине, а граничила се са у Српском деспотовином.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Бујла

Бујла или Буила је лично име из натписа са златне чиније која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Према једном од тумачења овог натписа, Бујла је био аварски достојанственик са словенском владарском титулом жупана. Натпис у оригиналу гласи: ΒΟΥΗΛΑ · ΖΟΑΠΑΝ · ΤΕΣΗ · ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ · ΒΟΥΤΑΟΥΛ · ΖΩΑΠΑΝ · ΤΑΓΡΟΓΗ · ΗΤΖΙΓΗ · ΤΑΙΣΗ. Према једној интерпретацији овог натписа, у њему се помињу два жупана, Бујла и Бута-ул, који су владали подручјем Баната и Тисе. На основу једног од мишљења, Бујла је био жупан доње Тисе.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Демографска историја Бачке

Демографска историја Бачке.

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Ковинска жупанија

Ковинска жупанија (лат. Comitatus de Kewe) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век). Обухватала је подручје између река Тисе, Дунава и Тамиша, односно простор данашњег југозападног Баната. Значајнија места у жупанији била су Ковин (лат. Kewe), Панчево (лат. Panczal), Бечкерек (лат. Bechkereke), итд. Од северозападног дела Ковинске жупаније је касније формирана посебна Торонталска жупанија. Становништво жупаније су чинили Срби и Мађари. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Темишварски пашалук. Данас је простор некадашње Ковинске жупаније углавном у саставу Србије, изузев мањег подручја које је у саставу Румуније.

Куманија

Куманија је назив који се у средњем веку односио на неколико различитих територија у источној и средњој Европи, као и средњој Азији.

Личко-крбавска жупанија

Личко-крбавска жупанија (лат. Comitatus Likensis-Corbaviensis; мађ. Lika-Krbava vármegye; нем. Komitat Lika-Krbava) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Земаља круне Светог Стефана у Аустроугарској Монархији. Средиште жупаније био је Госпић.

Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Сермон

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.

Сремска жупанија

Сремска жупанија (лат. Comitatus Syrmiensis, хрв. Srijemska županija, мађ. Szerém vármegye, нем. Komitat Syrmien) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (12-16. век), Хабзбуршке Монархије (између 18. и 20. века), а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1922. године). Током хабзбуршког раздобља, жупанија је најпре била у саставу Краљевине Славоније, а потом у саставу Краљевине Хрватске-Славоније (која је била у саставу Хабзбуршке Краљевине Угарске). Управно седиште жупаније био је град Вуковар (данас у саставу Хрватске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, средишњи и источни део) и Хрватске (мањи, западни део).

Површина жупаније била је 6.866 km2, а у време задњег пописа пре њеног укидања (1910. године) Сремска жупанија је имала 414.234 становника (густина 60,3 ст./km2).

Тамишка жупанија

Тамишка жупанија (лат. Comitatus Temesiensis, мађ. Temes vármegye, нем. Komitat Temes, рум. Comitatul Timiș) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је град Темишвар (данас у саставу Румуније).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Румуније (већи, средишњи и северни део) и Србије (мањи, јужни део).

Површина жупаније била је 7.433 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Тамишка жупанија је имала 500.800 становника (густина 67,4 ст./km2).

Торонталска жупанија

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Komitat Torontal, рум. Comitatul Torontal) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (14-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је Велики Бечкерек (данас Зрењанин).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, западни део), Румуније (мањи, источни део) и Мађарске (сасвим мали део на крајњем северу).

Површина жупаније била је 10.016 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Торонталска жупанија је имала 615.151 становника (густина 61,4 ст./km2).

Чонградска жупанија (бивша)

Чонградска жупанија (лат. Comitatus Chongradiensis, мађ. Csongrád vármegye, нем. Komitat Tschongrad) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 17. и 20. века. Управно седиште жупаније био је град Сентеш (данас у саставу Мађарске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Мађарске (највећи део) и Србије (сасвим мали део око Хоргоша).

Површина жупаније била је 3.569 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Чонградска жупанија је имала 325.568 становника (густина 91,2 ст./km2).

Угарске жупаније и остале управне територије у српским земљама
средњи век
нови век
остале угарске територије
Окрузи Србије
Жупаније Баната, Бачке и Барање
Жупаније Хрватске и Славоније
Окрузи Босне и Херцеговине
Окрузи Црне Горе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.