Бачки Виногради

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1922 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.[1]

Бачки Виногради
Ulaz u Backe Vinograde
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 1922
 — густина79/км2
Географске карактеристике
Координате46°08′00″ СГШ; 19°52′00″ ИГД / 46.133333° СГШ; 19.866666° ИГДКоординате: 46°08′00″ СГШ; 19°52′00″ ИГД / 46.133333° СГШ; 19.866666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина90 м
Површина25,7 км2
Бачки Виногради на мапи Србије
Бачки Виногради
Бачки Виногради
Бачки Виногради на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24415
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Демографија

У насељу Бачки Виногради живи 1675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.084
1953. 3.206
1961. 3.590
1971. 3.744
1981. 2.345
1991. 2.242 2.220
2002. 2.039 2.048
2011. 1.922
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
1.927 94,50 %
Срби
  
48 2,35 %
Хрвати
  
14 0,68 %
Буњевци
  
10 0,49 %
Југословени
  
8 0,39 %
Немци
  
3 0,14 %
Црногорци
  
2 0,09 %
Словенци
  
1 0,04 %
Румуни
  
1 0,04 %
непознато
  
1 0,04 %

Референце

SuboticaMunicip2
  1. ^ Управа царина: Отворен нови гранични прелаз ка Мађарској
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Љутово

Љутово(хрв. Mirgeš) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1067 становника.

Александар Лифка

Александар Лифка (Брашов, 20. мај 1880 — Бачки Виногради, 12. новембар 1952), био је један од пионира кинематографије у Средњој Европи. Од 1900. године, осим приказивања филмова у свом путујућем биоскопу, бави се и снимањем филмова, као и компоновањем филмске музике. Године 1911. отворио је први стални биоскоп у Суботици.

Ашотхалом

Ашотхалом (мађ. Ásotthalom) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Морахаломском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину. У оквиру општине Ашотхалом, налази се гранични прелаз ка Србији Ашотхалом - Бачки виногради. Радно време наведеног граничног прелаза је од 7 до 19 часова сваког дана.

Бачко Душаново

Бачко Душаново (мађарски: Zentaörs) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 627 становника.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Горњи Таванкут

Горњи Таванкут је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1097 становника.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Доњи Таванкут

Доњи Таванкут је насеље у Србији граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2327 становника.

Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника.

У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Мишићево

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.

Морахалом

Морахалом (мађ. Mórahalom) град је у Мађарској, у јужном делу државе. Морахалом је град у оквиру жупаније Чонград, где је седиште истоименог Морахаломског среза. Морахалом представља бањски центар, чија термална вода температуре до 39 степени помаже у лечењу обољења кичме, реуме мишића и гинеколошких проблема.

Селевењске пустаре

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре” је смештен између места Бачки Виногради и Хоргош на крајњем северу Србије. Резерват чини 10 подручја очуваних природних вредности.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Хајдуково

Хајдуково (мађ. Hajdújárás) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2313 становника.

Језгро регије је језеро Лудаш, а само насеље лежи на његовој северној обали. Хајдукову припада и сеоце Носа са истока, а оближњи салашки шореви Чурго и Лудашки шор се налазе западно од насеља, на западној обали језера. На овом подручју сва насељена места леже око језера, укљућујући и Шупљак на југу.

Хумке Хоргоша и околине

Насеље Хоргош на северу Војводине има највећи број до данас сачуваних хумки (кургана, тумула, телова) у Бачкој. Готово свака има свој локални назив и народ их је чувао и поштовао као део предела, традиционални оријентир за навигацију, споменик прошлости.

Шупљак

Шупљак (мађ. Ludas) је село под административном управом града Суботица у Севернобачком округу. Мађарски назив места је Лудаш од мађарске речи луд што значи гуска. Налази се на западној обали истоименог језера које је део посебног птичјег резервата, а већинско становништво чине Мађари.

Према попису из 2011. било је 1115 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.