Бачка област

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Бачка област

Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr

Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Географија
Континент Европа
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Нови Сад
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Валута Југословенски динар
Владавина
Оснивање 1922.
Престанак 1929.
Статус Бивша област
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Банат, Бачка и Барања (Краљевина СХС) Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Бачко-барањска жупанија (Краљевина СХС)
Портал:Историја
Vojvodina 1922 1929-sr
Мапа Бачке области

Историја

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Бачке области је била део Бачко-барањске жупаније у оквиру покрајине Банат, Бачка и Барања. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Бачке области је укључено у састав Дунавске бановине.

Географија

Бачку област чинили су западни део Бачке и Барања. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Сремском облашћу на југу, Осјечком облашћу на западу и са државом Мађарском на северозападу.

Демографија

Према попису становништва из 1921. године, простор ове области био је насељен језички хетерогеним становништвом: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Нови Сад, Сомбор и Суботица, говорници немачког били су доминантни у срезовима Апатин, Дарда, Кула, Оџаци, Сомбор и Стара Паланка, говорници мађарског били су доминантни у срезовима Топола и Батина, док су говорници словачког били доминантни у срезу Нови Сад.

Административна подела

Област су чинили следећи срезови:

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

Већи градови

Већи градови у саставу области били су:

Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.

Велики жупани

Види још

Референце

  1. ^ Политика, 16.6.1927, страна 3

Литература

Спољашње везе

Ахтум

Ахтум (у неким изворима бележен и као Ohtum, Achtum или Ajtony - Ајтоњ) је био банатски војвода, односно владар Баната у једанаестом веку, и био је потомак бугарског војводе Глада, који је владао Банатом у деветом веку. Ахтум је био последњи локални владар који се супротставио успостављању непосредне власти Угарске.

Банат, Бачка и Барања

Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.

Банатска република

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Барања

Барања је географски регион, подељен између Хрватске и Мађарске. У Мађарској је овај регион административно организован као Барањска жупанија (главни град: Печуј), док је у Хрватској укључен у Осјечко-барањску жупанију (главни град: Осијек). На истоку јој је граница Дунав, а на југозападу Драва. Северна и западна граница Барање одређена је административном границом Барањске жупаније у Мађарској. Историјски центар Барање је град Печуј, који је сада у Мађарској.

Највеће насеље и центар дела Барање у Хрватској је градић Бели Манастир.

Бачко-бодрошка жупанија

Бачко-бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis, мађ. Bács-Bodrog vármegye; нем. Komitat Batsch-Bodrog) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и јужне Мађарске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Сомбор (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине).

Површина жупаније била је 10.362 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.400 становника (густина 78,4 ст./km2).

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Бута-ул

Бута-ул ("син Буте“, у неким изворима и Бутаул) је, према једном од тумачења натписа са аварског блага нађеног у северном Банату, био велики жупан, аварски достојанственик, владар Баната и Бачке у 8. веку.

Бујла

Бујла или Буила је лично име из натписа са златне чиније која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Према једном од тумачења овог натписа, Бујла је био аварски достојанственик са словенском владарском титулом жупана. Натпис у оригиналу гласи: ΒΟΥΗΛΑ · ΖΟΑΠΑΝ · ΤΕΣΗ · ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ · ΒΟΥΤΑΟΥΛ · ΖΩΑΠΑΝ · ΤΑΓΡΟΓΗ · ΗΤΖΙΓΗ · ΤΑΙΣΗ. Према једној интерпретацији овог натписа, у њему се помињу два жупана, Бујла и Бута-ул, који су владали подручјем Баната и Тисе. На основу једног од мишљења, Бујла је био жупан доње Тисе.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Гепидска краљевина

Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.

Глад (бугарски војвода)

Глад је био бугарски војвода, који је владао на територији данашњег Баната у деветом и десетом веку.

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Лугошка и карансебешка бановина

Лугошка и карансебешка бановина је назив краткотрајне историјске територијално-политичке творевине (покрајине), која је постојала током 16. и 17. века на подручју источног Баната. Територија је добила име по два најзначајнија града која су се налазила у њеном саставу, Карансебеша и Лугоша. Поред осталих градова, у саставу ове територије се налазио и Вршац. Подручје Лугошке и карансебешке бановине је данас подељено између Румуније и Србије.

Ово подручје је за српску историју значајно по томе што је представљало једину целину у оквиру вазалне османске кнежевине Трансилваније где је у значајнијем броју било присутно српско становништво.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Сермон

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.

Сремска област

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Темишварски пашалук

Темишварски пашалук или Темишварски ејалет је био административна јединица првог степена (провинција) у Османском царству. Овај пашалук је већим делом био лоциран у Банату, а поред Баната, пашалук је укључивао и област северно од реке Мориш и област око река Кереш и Кереш-ер. Данас је ова територија подељена између три државе: Мађарске, Румуније и Србије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.