Бачка Топола

Бачка Топола (мађ. Topolya) је градско насеље и седиште општине Бачка Топола, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 14.573 становника.

Овде се налазе музеј Бачке Тополе, сеоска кућа панонског типа с окућницом, каштел Пала Краиа и ветрењача.[1]

Бачка Топола
SBAT
Римокатоличка црква у центру града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 14.573
 — густина159[a]/км2
Географске карактеристике
Координате45°48′49″ СГШ; 19°38′05″ ИГД / 45.81365° СГШ; 19.63466° ИГДКоординате: 45°48′49″ СГШ; 19°38′05″ ИГД / 45.81365° СГШ; 19.63466° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина110 м
Површина104,7[a] км2
Бачка Топола на мапи Србије
Бачка Топола
Бачка Топола
Бачка Топола на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24300
24302
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Географија

Бачка Топола се налази на 45° 49´ северне географске ширине и 19° 39´ источне географске дужине. Изграђена је у долини речице Криваје и на брежуљкастом терену телечке лесне заравни. У њему се украштају путни правци север-југ и исток-запад.

Од Суботице је удаљен 32 km, од Сенте и Бечеја око 40 km, од Сомбора 45 km и од Новог Сада 69 km.

У Бачкој Тополи је новембра 2013. одржана прва „Сармијада“.[2]

Овде се налази железничка станица Бачка Топола.

Историја

Праисторија и Античко доба

Археолошка истраживања на територији општине показала су да се овде налазило насеље још у периоду каменог доба. Археолози Градског музеја из Суботице су вршили ископавања и пронађени су предмети од кости и камена. Истраживања су такође показала да су људи боравили на тим просторима и у периоду од пре 8-10.000 година. У доба Неолита постоје двоумљења око насељавања ових простора. Наиме, сматра се да предео данашње општине није био насељен због тога што се тада налазио прекривен храстовим шумама, међутим, каснијим ископавањима дошло се до археолошких налаза управо из тог периода. Приликом изградње вештачког језера пронађена је једна некропола из Бронзаног доба за коју се сматра да припада Хигелгребер култури, народима који су живели ту пре 3.400-3.300 година.

У периоду Римског царства ове просторе насељавају Сармати. На територији општине је пронађено више локалитета из овог периода. Пронађени су гробови из овог периода, многобројна керамика, више некропола, остаци насеља. На локалитету Банкерт-Вагохид пронађено је око 222 гроба, од којих око 40 спадају у епоху Сармата.[3]

У каснијем периоду на ова подручја долазе Авари, а од 9-ог века Мађари. Приликом археолошких ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.[4]

Средњи век, прво писано јављање, новија историја

У писаним изворима бачкотополски крај се први пут помиње 1462. године, под именом Gybaych. Као насеље, под називом Топола спомиње се први пут у турским тефтерима 1543. године. Облик Topoly налазимо први пут у попису места Калочке надбискупије потврђених краљевским заштитним писмом 1665. године. Након турске најезде подручје је готово опустело, те се до краја 17-ог века у записима помиње само као пустара.

У историји насеља прекретницу доноси 1750. година. Те године, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против Француских снага 1800. године, као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, које већ 1806. године добија статус варошице, са правом одржавања вашара три пута годишње. Почетком 1849. године, након пораза Мађарске револуције град је опљачкан и делимично спаљен. Након тога, живот се полако враћа и у другој половини 19-ог века град је поново развијен и има своју индустрију.

Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Бачка Топола прелази под надлежност Краљевине СХС. У Другом светском рату, мађарске окупационе снаге држе град од 1941. до 1944. године, када партизани са руским снагама ослобађају и Бачку Тополу. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе узима новог маха. Почиње изградња и снажна индустријализација, мења се изглед и амбијент града.[4]

Демографија

Етнички састав 1910[5]

Мађари Јевреји Срби
12339 505 17

Демографија

У насељу Бачка Топола живи 12.101 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,1 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину (према попису из 2011. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 14.051
1953. 14.322
1961. 15.184
1971. 16.056
1981. 17.027
1991. 16.704 16.535
2002. 16.171 16.574
2011. 14.573
Етнички састав према попису из 2011.‍[7]
Мађари
  
8.070 55,37 %
Срби
  
4.528 31,07 %
Црногорци
  
284 1,94 %
Југословени
  
125 0,85 %
Хрвати
  
117 0,80 %
Русини
  
86 0,59 %
Буњевци
  
54 0,37 %
Албанци
  
46 0,31 %
Роми
  
34 0,23 %
Муслимани
  
30 0,20 %
Македонци
  
26 0,17 %
Словаци
  
24 0,16 %
Словенци
  
13 0,09 %
Украјинци
  
12 0,08 %
Горанци
  
8 0,05 %
Немци
  
6 0,04 %
Румуни
  
3 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Остали
  
24 0,16 %
Регионална припадност
  
246 1,68 %
Неизјашњени
  
587 4,02 %
Непознато
  
247 1,69 %
укупно: 14.573

Спорт

У Бачкој Тополи постоји ФК ТСЦ, који од сезоне 2017/2018. игра у Првој лиги Србије. 2013. године, на прослави 100 година постојања клуба, враћено је име из 1913. ТСЦ, а претходно се клуб звао ФК Бачка Топола. За овај клуб су играли многи познати фудбалери попут Николе Жигића, Душана Тадића, Чедомира Павићевића, Видака Братића и Бранка Бошковића.

Напомене

  1. 1,0 1,1 Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бачка Топола, на којој се налазе два насеља, Бачка Топола и Мићуново.

Референце

  1. ^ Ветрењача у Бачкој Тополи www.dvorci.info
  2. ^ Прва Сармијада у Бачкој Тополи премашила очекивања
  3. ^ Monografija Bačka Topola 1750-1945, Daniel Print, Novi Sad, 2001, 10-15
  4. 4,0 4,1 „Историја града”. Туристичка организација Бачке Тополе. Приступљено 27. 04. 2019.
  5. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 113.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Његошево (Бачка Топола)

Његошево је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 534 становника.

Бајша

Бајша (мађ. Bajsa) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

Овде се налазе дворац Зако у Бајши, српска православна црква Светог Димитрија у Бајши, римокатоличка црква у Бајши и ФК Бајша.

Богараш (Бачка Топола)

Богараш је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 83 становника.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Железничка станица Бачка Топола

Железничка станица Бачка Топола је једна од железничких станица на прузи Београд—Суботица. Налази се у насељу Бачка Топола у општини Бачка Топола. Пруга се наставља у једном смеру ка Жеднику и у другом према Мали Иђош пољу. Железничка станица Бачка Топола састоји се из 5 колосека.

Карађорђево (Бачка Топола)

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2011. било је 468 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године.

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Криваја (Бачка Топола)

Криваја је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Криваја је смештена на таласастом терену на надморској висини од 115 m између водотока реке Криваје и вештачког језера. Урбано је веома лепо уређено и личи на својеврсни парк саздан од пространих травњака и десетине врста разног дрвећа. Налази се у непосредној близини Бачке Тополе (12 km), од Сомбора је удаљена 32 km, а од Суботице 45 km.

Према попису из 2011. било је 653 становника.

Мали Београд (Бачка Топола)

Мали Београд (мађ. Kisbelgrád) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 456 становника.

Марко Шутало

Марко Шутало (Бачка Топола, 13. април 1983) је босанскохерцеговачко-српски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Зрињски.

Никола Жигић

Никола Жигић (Бачка Топола, 25. септембар 1980) је бивши српски фудбалер. Као нападач играо је и за репрезентацију Србије. Са висином од 2,02 m био је један од највиших фудбалера света. Одиграо је педесет седам утакмица за репрезентацију и постигао двадесет голова.

Оборњача (Бачка Топола)

Оборњача је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је без становника (према попису из 2002. било је 2 становника).

Општина Бачка Топола

Општина Бачка Топола је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 596 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 54.677 ha, а на шумску 120 ha. Центар општине је град Бачка Топола. Општина Бачка Топола се састоји од 23 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.321 становник, а природни прираштај је износио -8,7‰. По подацима из 2004. број запослених у општини износи 8.928 људи. У општини се налази 9 основних, 3 средње школе и један факултет (Факултет за биофарминг Мегатренд универзитета).

Панонија (Бачка Топола)

Панонија (мађ. Pannónia) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 607 становника.

Овде се налази дворац Каштел у Панонији.

Парк природе Панонија

Панонија је мало, тихо, изоловано, војвођанско насеље, са потпуно нетипичним пејзажом за Војводину. Налази се на територији општине Бачка Топола у Републици Србији.

Победа (Бачка Топола)

Победа је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 271 становника.

Списак споменика културе у Севернобачком округу

Следи списак знаменитих места у Севернобачком округу.

ТСЦ Бачка Топола

ФК ТСЦ је фудбалски клуб из Бачке Тополе, Србија. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб се по први пут у својој историји пласирао у Први ранг у сезони 2018/19, када је завршио на првом месту Прве лиге Србије.

Топола

Топола може бити:

Топола (дрво), врста дрветаили:

Топола (Србија), градско насеље и седиште општине Топола, Република Србија

Општина Топола,

Топола (село), насељено место у општини Топола, Република Србија

Топола (Јагодина), насељено место града Јагодине, Република Србија

Топола (Бања Лука), насеље сјеверно од Бање Луке

Топола (Панчево), насеље у Панчеву

Бачка Топола, град у Србији

Нова Топола, село у општини Градишка, Република Српска

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.