Бачка Паланка

Бачка Паланка је градско насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 28239 становника.

Бачка Паланка
Bačka Palanka-Srbija
Центар града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 28239
 — густина228/км2
Географске карактеристике
Координате45°15′02″ СГШ; 19°23′19″ ИГД / 45.2505° СГШ; 19.3885° ИГДКоординате: 45°15′02″ СГШ; 19°23′19″ ИГД / 45.2505° СГШ; 19.3885° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина129,2 км2
Бачка Паланка на мапи Србије
Бачка Паланка
Бачка Паланка
Бачка Паланка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21400
21401
21402
Позивни број021
Регистарска ознакаBP

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: свк. Báčska Palanka, мађ. Palánka, нем. Plankenburg.

Историја

Backa Palanka Pravoslana Crkva
Православна црква

На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у XI веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од XI века на овим просторима живели су Угари и Срби (што потврђују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајиц, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд).

Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовића у XI веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем XVI века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.

У XVIII веку се у Паланци почиње развијати привреда (производња цигле, прерада дувана, производња свиле и прерада кудеље), у XIX веку развија се прерада дрвета и почиње са радом парни млин. Пошта је основана 1828. године, пристаниште је изграђено 1867, прво кредитно друштво и телеграф 1869, а суд 1871. године. Бачка Паланка је прву штампарију добила 1881. а прва сијалица је употребљена 1886, железничка пруга је изграђена 1856, да би телефон почео са радом 1904. године.

Најстарији археолошки налази су силекси (камено оруђе) који се могу датирати у доба млађег мезолита, а најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је „Келтски опидиум“ (I век н. е.) — једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола (од VIII до X века) — „Менора из Челарева“.

У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XIX века, затим воденица и „Сремска кућа“ у селу Нештин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој Паланци из 1773, и у селима Деспотову, Силбашу и Нештину. Црна топола, четири платана, мочварни чемпреси и пар белорепих орлова су заштићени споменици природе.

Дана 23. августа 1945. године усвојен је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Овим законом ће 1 647 305 хектара, од тога 668 412 у Војводини, бити подељено новим власницима. Убрзо после усвајања Закона, у Војводину стижу колонисти из: Босне и Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Црне Горе, Далмације, Рашке, Србије, Македоније, Словеније и са Косова. За кратко време, на нова огњишта стигло је око 250.000 људи, и тако колонизацију у социјалистичкој Југославији претворило у највећу сеобу народа у последњих 300 година на Балкану.

Организована колонизација је извршена крајем 1945. и током 1946. године, али је досељавање у ове крајеве трајало све до 1948. године. Колонисти су се населили у 114 војвођанских места, а многима од њих су дали нова имена, који су их подесћали на родни крај и хероје који су их четири ратне године водили у борби за слободу. Чиб је постао Челарево, Букин — Младеново, Буљкес — Бачки Маглић, Шупљаја — Крајишник, Парабућ — Ратково, Торжа — Савино Село итд.

У Бачку Паланку досељен је живаљ из: Дрвара, Босанског Грахова, Бихаћа, Цазина, Босанског Петровца; у Младеново из: Бугојна, Гламоча, Прозора, Купреса, Ливна и Босанске Крупе; у Гајдобру из: Мостара, Невесиња, Стоца, Требиња; у Нову Гајдобру из: Гацка, Љубиња, Стоца, Требиња; у Обровац из: Јајца, Ливна, Травника, Дувна и Бугојна; у Челарево из Босанског Петровца; у Товаришево из: Дувна, Ливна, Босанске Крупе, Босанског Грахова и Бијељине. Укупно је колонизирано, заједно са Бачком Паланком, седам насеља у бачкопаланачком срезу.

Колонисти су се тешко прилагођавали новим условима живота, а нарочито новом поднебљу. Многима није одговарала клима, жалили су се на воду, многи нису били навикли на овакав начин пољских радова, била је јака носталгија за старим крајем. Староседеоци и нова власт, међутим, чинили су изузетне напоре да се све те и друге, тешкоће, преброде. Организовани су бројни курсеви на којима су досељеници стицали знања из хигијене, из вођења домаћинства, из пољопривреде, а одмах су почели да раде и курсви за описмењавање, јер је било доста неписмених.

Насељавање територије бачкопаланачког среза почело је већ крајем 1945. године, и то током новембра и децембра, али је већина колониста дошла у јануару 1946. године. На подручје среза Бачка Паланка, доселиле су се 2594 породице са 15747 житеља.

Лета 1965. године поплава је напала Бачку Паланку. Високе воде Дунава 106 дана су угрожавале бачку равницу. Насипи су пробијену на више места код Богојева, Бачког Новог Села, Бегеча... Дунав је пробио два насипа код Бачке Паланке, али је заустављен на трећем. Фронт дуг 160 km бранило је око 250. ооо људи од Бездана до Новог Сада. Те године између северне обале језера Тиквара и града изграђен је моћан насип. На десној страни бетон бране стоји бронзана плоча са текстом : “Велика је твоја снага Дунаве то си нам показао 1965. године али још је већа снага људске солидарности која те је укротила.”

Дана 19. маја 1974. године председник СФРЈ Јосип Броз Тито, поздрављен од грађана Војводине и Славоније, пресецањем врпце пустио је у саобраћај мост на Дунаву између Бачке Паланке и Илока (дужине 725 m) — назван “25. мај”. Током бомбардовања 1999. године мост је у два наврата гађан и оштећен 4 и 19. априла, тек 30. априла 2002. године поново је пуштен у саобраћај.

Дана 13. јануара 2002. године на “Калош” чарди скуван је највећи рибљи котлић (Гинисов), уз 150 килограма зачина, 350 kg лука, 300 литара парадајза и соли крчкало се преко 1700 kg рибе. Пречник котлића био је 2,4 метра, дубина 1,5 m, и у њега стаје 4000 литара воде. На -10 °C рибљи паприкаш је пробало чак 12.000 гостију, а још толико их је остало гладно.

Архимандрит Тадеј, витовнички старац, упокојио се у Господу 13. априла 2003. године у Бачкој Паланци, где је живео последњих година свог живота.

Географија

Bačka Palanka centar
Библиотека Вељко Петровић.

Бачкопаланачка општина захвата пространу површину југозападне Бачке са дванаест насеља. Поред тога, њој припадају и два мања насеља у Срему, што значи да Дунав, који чини границу између Бачке и Срема пресеца општинску територију. Бачка Паланка се на обали реке Дунав на самој граници са Хрватском.

Поред леве, бачке обале Дунава, на подручју општине, простире се 0,5 – 2 km широка ниска ритска површина, угрожена високим водама Дунава. Због тога на самој обали нема изграђених насеља. Најближа Дунаву је Бачка Паланка. Периферни јужни делови града удаљени су од реке 500 m. Једино мало сремско насеље Нештин лежи непосредно уз десну дунавску обалу. Из наведених разлога, на подручју општине није изграђено ни једно речно пристаниште, тако да Дунав, иако велика међународна пловна река, у саобраћајном погледу за општину нема већег значаја. Општинском територијом трасирана су и два пловна канала хидросистема Дунав—Тиса—Дунав. Читавом ширином општинско подручје пресеца канал Бачки Петровац-Каравуково, правцем исток — запад, а мањи североисточни део код Деспотова пресеца канал Нови Сад-Савино Село правцем север-југ. Поменимо још да поред Младенова, уз југозаадно ивично подручје општине тече каналисана бачка речица Мостонга.

Саобраћај

Ulica Kralja Petra - Bačka Palanka
Улица краља Петра.

Неупоредиво већег значаја за општину Бачка Паланка су копнене саобраћајнице. Највећег значаја су два аутомобилска путна правца. Први, који води од Новог Сада преко Бачке Паланке према Бачу и Сомбору, одакле се наставља преко Бездана за Барању и на север ка Мађарској, Код Оџака се од овог правца одваја значајан пут ка Богојеву и Осијеку. Други пресеца општину правцем север-југ. Он повезује Бачку Паланку преко Врбаса, Бачке Тополе и Суботице са средњом и северном Бачком. Исти пут се на југ наставља преко моста на Дунаву ка Илоку, Шиду и ауто-путу Београд-Загреб. Код Илока овај путни правац пресеца значајан Подунавски пут који води од Петроварадина преко Беочина и Илока према Вуковару и даље ка Осијеку у једном правцу и од Вуковара према Винковцима у другом.

Нешто мањег значаја је аутомобилски пут Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци који правцем југоисток-северозапад пресеца северни део општине на линиј СилбашПараге.

Карађорђево и Младеново се налазе на локалном путу који се одваја од пута Бачка Паланка — Бач, између Бачке Паланке и Обровца и преко ових насеља води ка путу Бач-Бачко Ново Село. Поменимо још да се 1 km западно од Нештина одваја од Подунавског пута локални пут за Визић, тако да су сва општинска насеља добрим аутомобилским путевима повезана са општинским центром или се пак налазе на важним регионалним путним правцима, који их даље повезују са осталим деловима земље и Европе. Бачкопаланачко подручје пресеца и железничка пруга Нови Сад-Оџаци-Сомбор.

Рељеф

Ilok 001
Поглед на Бачку Паланку од Илока.

Подручје бачкопаланачке општине простире се, у рељефном погледу, на свим морфолошким јединицана карактеристичним за Војводину, сем пешчаре. Поред Дунава је алувијална раван, односно рит, а то су управо најниже површине у рељефу Војводине. У нашем случају надморска висина ове површине износи око 80 m. Северно до рита налази се 3-5 m виша површина. Њу представља алувијална тераса коју је, као и претходну, наталожио Дунав. Ритови су угрожени при сваком високом водостају, због чега је у њима стамбена изградња забрањена. Алувијалну терасу, на којој је изграђена Бачка Паланка, угрожавају само екстремно високи водостаји. Од алувијалне терасе даље према северу простире се, за још 2-5 m виша степеница, лесна тераса, која представља део простране бачке лесне терасе.

Поред десне обале Дунава, иза алувијалне равни или непосредно уз обалу нема лесне терасе, него се стрмим одсецима или косама издиже 20-30 m виша лесна површина, лесна зараван. Она представља део фрушкогорске лесне заравни. Још јужније, у атару Визића, присутни су огранци планинског масива Фрушке горе.

Клима

Територија општине налази се у умереноконтинентаном климатском појасу. У њој се смењују климатски утицаји са свих страна, као у осталом и на подручју читаве Војводине, будући да представља равницу отворену у свим правцима.

Насеља

Bačka Palanka
Католичка црква у центру Бачке Паланке.

Бачка Паланка на територији своје општине има периферни положај. Она је, сагледавајући општинска насеља у Бачкој, најјужније и Дунаву најближе насеље. Источно од општинског седишта, поред новосадског пута лежи Челарево удаљено 11 km. У правцу северозапада, на сомборском путу су Обровац, удаљен од Бачке Паланке 9 km и Товаришево, удаљено 14 km. Нешто западније, на локалном путу су Карађорђево, до ког има 10 km и Младеново, удаљено од општинског средишта 14 km. У правцу севера, на путу за Врбас су следећа насеља: Нова Гајдобра на 10 km, Гајдобра на 14 km, Силбаш на 20 km и Деспотово удаљено од општинског центра 29 km. Од Деспотова пут води до Пивница, најудаљенијег насеља од општинског средишта до кога има 34 km, док од Силбаша пут води до Парага удаљених 25 km. Преко Дунава и дела Вуковарске општине, што је својеврсни куриозитет, долази се Подунавским путем до Нештина, удаљеног од Бачке Паланке 9 km, а на локалном путу је и последње општинско насеље Визић, удаљено од Подунавског пута 6, а од центра општине 13 km.

Границе општина Бачка Паланка углавног су асминистративне, оивичене ленијама између сеоских атара према суседним општинама. Једино Дунав, према југу, чини природну границу и то не у потпуности јер се, како је већ истакнуто, југоисточни мањи делови општинске територије налазе у Срему, са другр стране реке. Јужно од Дунава је подручје општине Вуковар, западно је општина Бач, северозападно Оџаци, северно и североисточно је подручје општине Врбас, а са истока општина Бачки Петровац. Сремски део бачкопаланачке општине омеђен је са запада општином Вуковар, са југозапада подручјем општине Шид, са југа је општина Сремска Митровица, а са истока општина Беочин. Према томе, општина Бачка Паланка се граничи са осам општина од којих су четири у Бачкој и исто толико у Срему.

Статистика

SRC Tikvara Bačka Palanka
СРЦ Тиквара у Бачкој Паланци.

Површина општина Бачка Паланка износи 579 km2. То је за око 100 km2 више од просечне величине војвођанских општина, што значи да припада групи по површини већих општина у Војводини. Године 1991, на територији општине пописом је регистровано 58 835 становника, што је за око 14.000 више од војвођанског просека, тако да и у том погледу припада групи већих општина. Густина насељености је 101,6 становника по m2, такође је већа од војвођанског просека (93,6).

Општинска територија је неправилног облика, издужена у правцу север-југ. Њена дужина на линији Пивнице-Визић износи 40 km, а највећа ширина на линији МладеновоЧеларево је 28 km, док просечна ширина износи 14,5 km.

Демографија

У насељу Бачка Паланка живи 23560 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,6 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 10051 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 12.830
1953. 13.625
1961. 16.475
1971. 21.104
1981. 25.001
1991. 26.780 26.515
2002. 29.449 29.836
2011. 28.239
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
23.864 81,03 %
Словаци
  
1.194 4,05 %
Мађари
  
1.160 3,93 %
Хрвати
  
618 2,09 %
Југословени
  
607 2,06 %
Роми
  
231 0,78 %
Црногорци
  
110 0,37 %
Албанци
  
70 0,23 %
Немци
  
68 0,23 %
Муслимани
  
41 0,13 %
Македонци
  
27 0,09 %
Русини
  
25 0,08 %
Словенци
  
24 0,08 %
Руси
  
14 0,04 %
Чеси
  
9 0,03 %
Буњевци
  
8 0,02 %
Украјинци
  
7 0,02 %
Бошњаци
  
7 0,02 %
Бугари
  
2 0,00 %
Румуни
  
1 0,00 %
непознато
  
312 1,05 %

Спорт

Спорт је у Бачкој Паланци веома популаран.

Неки од спортских клубова су:

  • СТК Бачка Паланка, стонотениски клуб
  • ККK Tarkett, кајак кану клуб (Најтрофејнији кајакашки клуб у Србији и региону, из овог клуба долази највећи број репрезентативаца који још веслају у овом клубу или потичу из њега)
  • ФК Бачка, веома популарни фудбалски клуб, као и клуб са најдужим друголигашким стажем на северу Србије после Спартака из Суботице, Пролетера из Зрењанина, фудбалског клуба Нови Сад са Детелинаре и фудбалског клуба Пролетер из Новог Сада.
  • РК Синтелон, бивши рукометни клуб
  • ФК Стари Град, фудбалски клуб
  • ФК Крила Крајине, фудбалски клуб
  • РК Нопал, женски рукометни клуб
  • КК Бачка Паланка, кошаркашки клуб
  • КК Феникс, кошаркашки клуб
  • КК Тиквара, карате клуб

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Карте, мапе и сателитски снимци

Алекса Вукановић

Алекса Вукановић (Бачка Паланка, 18. јуна 1992) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Црвену звезду.

Бојан Бељански

Бојан Бељански (Бачка Паланка, 22. јун 1986) је српски рукометаш који игра на позицији пивота. Каријеру је започео у Синтелону из Бачке Паланке. Тренутно је члан швајцарског Кадетена из Шафхаузена. Са репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2012. и учествовао на Олимпијским играма у Лондону.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Грб општине Бачка Паланка

Бачка Паланка је усвојила грб 29. јуна 2011. године, Одлуком о грбу Општине Бачка Паланка.

Драган Суџум

Драган Суџум (Бачка Паланка, 28. април 1978) је бивши српски рукометаш. Играо је на позицији левог крила.

Душан Алимпић

Душан Алимпић (Бачка Паланка, 4. јануар 1921 — Нови Сад, 17. септембар 2002), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и САП Војводине. Од 1984. до 1986. године обављао је функцију председника Скупштине СФР Југославије.

Жарко Шешум

Жарко Шешум (Бачка Паланка, 16. јун 1986) је српски рукометаш. Игра на позицији левог бека.

Карађорђево (Бачка Паланка)

Карађорђево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 733 становника. Према попису у Карађорђеву постоје 294 домаћинства и 337 станова.

Карађорђево је удаљено 11,2 km од Бачке Паланке и представља оазу одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега ово место је познато по ергели расних коња, највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле, који је отворен 1983. године, и у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, претпоставља се и најстарија у Србији, отворена 1924. године.

Марко Вујин

Марко Вујин (Бачка Паланка, 7. децембар 1984) је српски рукометаш и бивши репрезентативац. Игра на позицији десног бека, а тренутно наступа за Спортинг из Лисабона.

Милена Дапчевић

Милена Дапчевић (рођена Врсајков; Деспотово, 2. септембар 1930 — Београд, 3. децембар 2018) била је српска глумица.

Била је супруга генерала ЈНА и народног хероја Пека Дапчевића.

Преминула је 3. децембра 2018. године у Београду.

ОФК Бачка Бачка Паланка

ОФК Бачка је српски фудбалски клуб из Бачке Паланке и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије, пошто је на крају сезоне Суперлиге Србије 2018/19. завршила на 16.(последњем) месту и тиме завршила 3 узастопне сезоне у највишем рангу српског фудбала.

Бачка је један од најуспешнијих фудбалских клубова из Србије на вечној табели друге савезне лиге Југославије.

Обровац (Бачка Паланка)

Обровац је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2944 становника .

Општина Бачка Паланка

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Општина Оџаци

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Општина Оџаци се састоји од 9 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 30.154 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,3‰, а број запослених у општини износи 8.431 људи. У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Парк природе Јегричка

Парк природе Јегричка налази се на територији Војводине у оквиру општина Бачка Паланка, Темерин, Врбас и Жабаљ. Захвата површину од 11.144 хектара и 81 ар. Под заштитом је државе као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији као заштићен копнени/морски предео. Парк природе је у средњем делу тока Јегричке.

Пивнице (Бачка Паланка)

Пивнице (свк. Pivnica) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису становништва из 2011. је имало 3337 становника, а 9 година раније 2002. било је 3835 становника.

Списак споменика културе у Јужнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобачком округу.

Турски Шанац

Турски Шанац је археолошки локалитет који се налази на левој обали Дунава у близини Бачке Паланке. Припада категорији споменика од од великог значаја, уписан у локални регистар 1995. године. На налазишту су откривени остаци келтског опидума, земљаног утврђења у облику прстена, у коме је највероватније живело келтско племе Боји. Бедеми су ширине 5 метара, очувани у висини од 1.80 метара. Археолошка ископавања су започела 1970. године, када је откривено полуземуничко насеље, као и остаци бедема, од кога се јужно простирало латенско насеље. Такође су откривени остаци керамике и метала. Локалитет је датован у 1. век.

Челарево

Челарево (раније Чиб) (свк. Čelárevo) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 5423 становника, a према попису из 2011. било је 4831 становника.

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

Насељена места општине Бачка Паланка
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Бачка Паланка
Спорт у општини Бачка Паланка
Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.