Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Бачка
Backa-sr
Мапа Бачке у географским границама.
Највећи градовиНови Сад
Суботица
Сомбор
Баја
ДржаваСрбија
Мађарска
РегионВојводина
Регија велике јужне равнице
Административна јединицаЈужнобачки округ
Западнобачки округ
Севернобачки округ
Севернобанатски округ
Жупанија Бач-Кишкун
Становништво1.022.524 (у Србији)
113.432 (у Мађарској)
Vojvodina okruzi regioni sr
Окрузи и географски региони у Војводини

Име

Бачка је добила име по граду Бачу. Ово је типична словенска именска форма са суфиксом „ка“, коју су касније усвојили и Немци и Мађари.

Називи Бачке на другим језицима - мађарски: Bácska, буњевачки: Bačka, хрватски: Bačka, словачки: Báčka, русински: Бачка, немачки: Batschka.

Историја

У Бачкој се налазе трагови насеља још из каменог доба, највише покрај Дунава и Тисе, а најважнија су код Гомбоша (Богојево), Апатина, Аде, Сенте и Титела. Има много трагова из бронзаног доба, као и трагова присуства разних народа: Илира, Келта, Дачана, Римљана, Сармата (Јазига), Хуна, Гепида, Словена, Авара, Бугара, Мађара итд. Први Индоевропљани су населили ово подручје у три миграциона таласа који су датирани у 4200. п. н. е., 3300. п. н. е. и 2800. п. н. е. Словени се у Бачкој први пут помињу у 6. веку.

Indo Europeans Vojvodina map-sr

Антички индоевропски народи у Бачкој

Средњи век

Đurađ Branković, Esphigmenou charter (1429)
Српски деспот Ђурађ Бранковић, који је у поседу имао један број насеља на подручју Бачке.

Прве словенске државе које су управљале Бачком биле су Бугарско царство и Велика Моравска. У деветом веку, Бачком је владао бугарски војвода Салан, а главни град његове војводине био је Тител.

После заузимања већег дела Панонског басена од стране Мађара, јављају се као становници Бачке, поред Словена, и Мађари, Печенези и други. Према једном мишљењу, мађарски владар, Стефан I (Вајк), основао је градове Бач и Бодрог, као главне градове истоимених жупанија у Угарској. Према другим изворима, Бач је постојао и пре досељења Мађара као словенско-аварски град и имао је име Багасин. Град Бодрог је добио име по Бодрићима, словенском племену које је становало у Бачкој. Између поменутих жупанија ишла је граница приближно данашњим каналом Дунав—Тиса—Дунав. Први жупан Бачке жупаније забележен 1074. године носио је име Вид, за које се мисли да је словенско.

Досељавање Срба са јужних српских политичких области почело је у већој мери у 15. веку за владавине угарског краља Жигмунда. У 15. и 16. веку, у Бачкој су имали поседе српски деспоти. Места која су била у поседу деспота су Апатин, Бач, Кулпин, Чуруг, Стари Бечеј, Петрово Село, итд.

Salan05 map

Војводство Салана, 9. век

Koh administrative 1370 02

Бачка и Бодрошка жупанија 1370. године.

Despotski posedi-sr

Поседи српских деспота у Бачкој

Нови век

Tsar Jovan Nenad monument
Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици.

У првој половини 16. века становништво Бачке је страдало приликом сељачке буне Ђерђа Доже 1514, а затим и приликом провала Турака Османлија.

Године 1526., након угарског војног пораза на Мохачу, Бачка је постала централни регион једне краткотрајне независне српске државе (постојала од 1526. до 1527. године), којом је владао самозвани српски цар, Јован Ненад. Престоница његове државе била је Суботица. После смрти Јована Ненада и његова држава је нестала, а Бачка за кратко време поново долази под угарску власт.

После пада Будима и Сегедина (1542), Бачка долази под турску (османлијску) власт односно постаје део Османског царства. Током османлијске управе, на територији Бачке је постојао Сегедински санџак, који је био подређен Будимском пашалуку. Бачка се делила у 6 нахија и то: бајску, суботичку, сегединску, сомборску, бачку и тителску. Поред Срба, који су били већинско становништво, у Бачкој је тада било и муслимана. Крајем 17. века, Бачка постаје део Хабзбуршке монархије. Године 1687. у Бачку се под вођством Доминика (Дуја) Марковића и Јура Видаковића насељавају Буњевци и то у околини Суботице, Сомбора и Баје. У то доба је Бачка у етничком смислу била скоро искључиво српска област, а овакво етничко обележје је имала и 1720, када од 3.456 пописаних домова налазимо само 166 мађарских и 25 немачких.

Battle of Vilovo, Katzler
Битка код Вилова између српске и мађарске војске, мај 1849.

После завршетка турске владавине, српско становништво Бачке је много страдало у време Ракоцијевог устанка (1702—1704). Бачка је у оквиру Хабзбуршке монархије била административно подељена на цивилни (Бачка и Бодрошка жупанија) и војни део (Војна граница). Жупаније су биле административно подређене хабзбуршкој Угарској, док је Војна граница била директно подређена Бечу. После развојачења потиске војне границе (1751. године), ова подручја такође долазе под цивилну (жупанијску) власт. У саставу Војне границе остаје једино подручје Шајкашке, које је било организовано као Шајкашки батаљон (овај батаљон је формиран 1763. године). Од дела подручја некадашње Војне границе у Потисју, формиран је 1751. године коморски округ (од 1794. називан је Потиски крунски округ), а састојао се од места: Мартоноша, Старе Кањиже, Сенте, Аде, Петровог Села, Мола, Србобрана, Бачког Градишта, Турије и Старог Бечеја, као главног места. Услед развојачења потиске границе, Срби из Бачког Потисја су се у великим масама одселили у Русију (Нову Србију и Славеносрбију), Банат и каснију Шајкашку, тако да ти потиски крајеви губе српски етнички карактер. Уместо ових Срба, почиње масовно насељавање Мађара, Немаца, Словака, Малоруса и других народа на те територије. 1802. године спојене су бачка и бодрошка жупанија у јединствену Бачко-бодрошку жупанију. Током 1848. и 1849. године, Бачка је улазила у састав Српске Војводине и била је поприште крвавих борби између Срба и Мађара. 1849. године ушао је највећи део Бачке (изузев Шајкашке) у оквир Војводства Србије и Тамишког Баната. Када је укинуто ово војводство (1860. године), ове територије у Бачкој су поново устројене као Бачко-бодрошка жупанија. 1873. године припојено је подручје некадашњег Шајкашког батаљона овој жупанији.

Serbian empire07 map

Српско царство Јована Ненада, 16. век

Ottoman vojvodina01-sr

Сегедински санџак, 16. век

Vojvodina03-sr

Границе Српске Војводине проглашене 1848.

Vojvodina map sr

Војводство Србија и Тамишки Банат, 1849-1860.

Након 1918. године

Velika-narodna-skupstina-1918
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Након распада Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, Бачка (као део покрајине Банат, Бачка и Барања) улази у састав Краљевине Србије, а потом и у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Пошто је Тријанонским споразумом из 1920. године било предвиђено да северни делови Бачке и Барање (који су тада били под управом Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца) буду у саставу независне Мађарске, део локалног становништва ових територија незадовољан оваквим решењем прогласио је 1921. године на северу Барање и Бачке краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пада ове републике, северни део Бачке долази под управу Мађарске. Између 1918. и 1922. године, Бачка је чинила део покрајине Банат, Бачка и Барања; између 1922. и 1929. је била подељена између Бачке и Београдске области, док је између 1929. и 1941. била део Дунавске бановине. Између 1941. и 1944. године Бачка се налазила под окупацијом Хортијеве Мађарске, а од 1944. године, део је Аутономне Покрајине Војводине у оквиру нове социјалистичке Југославије и (од 1945. године) социјалистичке Србије.

Banat backa baranja 02 map sr

Банат, Бачка и Барања, 1918.

Vojvodina 1922 1929-sr

Бачка Област, 1922-1929.

Danube banovina (sr)

Дунавска бановина, 1931.

Географија

Геолошка грађа

Геолошка грађа Бачке је углавном представљена квартарним наслагама флувијалног и еолског порекла. У већим дубинама леже језерско–маринске наслаге.[1]

Рељеф

У Бачкој се издвајају следећи карактеристични рељефни облици:

  • Суботичка пешчара или Бачка пешчара- простире се између Суботице и државне границе са Мађарском
  • Бачка или Телечка лесна зараван - простире се јужно од Бачке пешчаре између Дунава, Тисе и бачких канала
  • Тителски лесни плато или Тителски брег - налази се северно од састава Тисе и Дунава
Три бачке долине Криваја, Јегричка и Мостонга
Три бачке долине: Криваја, Јегричка и Мостонга (Гласник српског географског друштва 1950.), приказана и река Плазовић и Велики бачки канал

Бачка представља низију са малим разликама у надморским висинама (Нови Сад на југу на 80 м, а Суботица на северу на 115 м апсолутне висине). То је најизразитија и најпространија равница у Србији. У рељефу Бачке издвајају се Суботичка или Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, Тителски лесни плато, јужна бачка лесна тераса, тителска тераса, акумулативна тераса Дунава и алувијалне равни Дунава и Тисе.

Суботичка пешчара протеже се од Суботице до Баје, Сегедина и Пеште. Постала је крајем плеистоцена и почетком холоцена. Рашчлањена је на поједине делове који су одвојени лесним заравнима (зонама леса). Песак ове пешчаре није чист већ муљовит. Јован Цвијић је сматрао да порекло песка води од речних наслага Дунава и Тисе и од наслага језерских седимената. У рељефу ове пешчаре издвајају се четири морфолошка елемента: дине, међудинске утолеглице, издувине и долине. Дине су стабилизоване и имају правац пружања сз-ји. Понегде, у интерколинским удубљењима између дина, ветар је однео песак и оголио издан и дошло је до формирања еолских језера. Таква су Палићко, Лудошко, Слано итд.

Телечка лесна зараван захвата средишњи део северне Бачке. Нагнута је од севера ка југу. Њена површина засечена је долином Криваје која је дели на источни и западни део. У рељефу ове заравни издвајају се бројне утолеглице и лесне вртаче (пречника и до 450 m). Ови облици дају њеној површини таласаст изглед. На простору постанка ове заравни лес је таложен преко барске вегетације те је она при дну глиновита (акватична). У лесу постоје 2 смеђе зоне. Оне су откривене у Руди, Сивцу и између Сивца и Кљајићева. Према овоме, навејавање леса вршило се у три маха.

Тителски лесни плато има површину од 94 km² и правац пружања сз-ји (у том правцу је и нагнут). Дуга је 18 km а широка до 7,5 km. Изнад Тисе, са источне стране, диже се 60 m висок стрм одсек настао подсецањем и обурвавањем леса. На овом профилу запажа се 5 смеђих зона што значи да је плато стваран у току 6 фаза навејавања леса. Оваква моћност наслага настала је као последица сукобљавања источних и западних ветрова. На површини платоа и његове терасе има пуно вртача (26 по km²). Због тога се назива „богињавом”. Ово је последица високог % кречњачких материја у лесу (до 22 %).[2]

У јужној Бачкој, где у целом нашем делу Панонске низије имамо највећи континуелни појас алувијалне равнице између Дунава и Тисе, висинске разлике нису веће од 25 м. Нагиб површине се уопште не запажа. Ова недогледна равница настала је на тај начин што је Дунав провобитно текао од Сомбора попреко преко Бачке према Тиси код Бечеја. Дунав је односио лес при померању удесно, према раседу на северној страни Фрушке горе, која је зауставила померање реке ка југу. [1]

Клима

Степскоконтинентална клима Бачке показује знатна температурна колебања. Средње јулске температуре износе 22–23 °C, а средње јануарске температуре до минус 2 °C. На пример, Нови Сад (на 84 м апсолутне висине) има средњу јануарску температуру –0,1 °C, а средњу јулску температуру 23,0 °C. Сента лежи на истој надморској висини, а има средњу јануарску температуру –1,3 °C и средњу јулску температуру 22,8 °C. Јужни део Бачке је и лети и зими топлији. Бачка добија мало талога, Телечка 500–600 мм, а крајњи западни и јужни делови Бачке 600–700 мм талога годишње. Годишња количина падавина у Сенти износи 570 мм.[1]

Хидролошке одлике

У равној Бачкој, оскудној падавинама, развиле су се кратке реке, које притичу Дунаву односно Тиси. У Дунав утиче Мостонга, а у Тису Караш, Чик и Јегричка.

У северној Бачкој се налази неколико језера: Палићко, Лудошко, Крваво и Слано језеро, као и низ бара и мочвара смештених у утолеглицама на додиру песка и леса. Поред поменутих интерколинских језера, у Потисју и Подунављу има речних језера и бара. Речна језера испуњавају удубљења напуштених токова. У околини Сомбора су раније постојале многе баре (“крај са хиљаду језера”), које су регулацијом Мостонге исушене. Поменута језера се налазе близу Суботице (према Тиси). Ова плитка језера постала су оголићавањем издани у међудубинским удубљењима са дном од вододржљивих стена. Због зарашћивања у приобалским деловима, ова еолска језера су претворена у мочваре. Крваво и Слано језеро већ сада представљају баре, а таква будућност очекује Палићко и Лудошко језеро.[1]

Педолошка структура

У педолошкој структури Бачке највећи значај заузима чернозем. Јужно од Суботице слој хумуса на чернозему достиже 70 cm, који уз дубоко орање, обезбеђује велике приносе жита. Покрај Тисе и Дунава пружају се ужи појасеви рецентног алувијалног наноса и ритских црница. Северно од Сомбора, између Хоргоша и Сенте, северно од Новог Сада и између Оџака и Апатина, јављају се слатине и слатинаста тла. У Суботичкој пешчари налази се чист хумусни песак.[1]

Вегетација

Природна вегетација Бачке је знатно измењена исушивањем ритова, преоравањем пашњака и култивисањем плодних површина. У Подунављу и Потисју има ливада, пашњака, шума и расту влажне културе. На лесним површинама и култивисаним пешчарским површинама расту траве са дугачким корењем. Слатинасте површине око Мостонге и живи песак на Суботичкој пешчари су под шумом. Палићко и Лудошко језеро су већим делом под мочварним биљкама. Ритски део Лудошког језера је сав под трском.[1]

Животињски свет

У Бачкој живе степске животиње. Лудошко језеро је позната орнитолошка станица разноврсног птичијег света. Палићко језеро је такође стециште интересантних птица мочварица. На Црној бари, код Бачког Моноштора, налази се највеће прибежиште црне роде и орла белорепана. Лудошко и Палићко језеро обилују рибом. Код Палића се налази највећи зоолошки врт Војводине са преко 500 разних животиња.[1]

Демографија

Serbs in Bačka, painting, 19th century
Српске ношње у Бачкој, 19. век.

Према попису становништва из 2002. године, у српском делу Бачке живе: Срби (55%), Мађари (22%), Словаци, Буњевци, Шокци, Хрвати, Русини, Црногорци, Роми, Југословени и остали. У мађарском делу Бачке најбројнији су Мађари, а присутна је и буњевачка мањина.

Насеља

Нови Сад, Суботица и Сомбор имају статус града, такође су и седишта округа. Већина насеља је плански грађена (ушореног типа). Већа насеља српског дела Бачке су: Нови Сад (250.439), Суботица (97.910), Сомбор (47.623), Бачка Паланка (28.239), Врбас (24.112), Бечеј (23.895), Темерин (19.661), Сента (18.704), Футог (18.641), Кула (17.866), Ветерник (17.454), Апатин (17.411) и други. У мађарском делу Бачке, најзначајније насеље је град Баја (38.143).

Привреда

LandscapeTemerin
Поље засејано пшеницом у Бачкој.
Backa Sat
Сателитски снимак Бачке.

Бачка, а нарочито њен јужни део, врло је плодна, и спада међу најплодније делове Европе. Становништво се бави у првом реду земљорадњом. Производе се све врсте житарица, а нарочито су чувени бачка пшеница и кукуруз. У мањим количинама култивишу се и остала жита. Пиринач успева око Руског Крстура и Савиног Села. Знатна је производња кудеље, шећерне репе, купуса и бостана. Веома је развијено вртларство, а значајно је и воћарство. Виноградарства има нешто око Суботице. Шума има нешто покрај Дунава, иначе је Бачка готово потпуно без шума и руда. Сточарство је све до краја 19. века било главно занимање становништва. Нарочито је знатно гајење коња, рогате марве крупног зуба, оваца и свиња. Бачки су коњи чувени у Европи, а најбоље се тимаре у кулској и бечејској општини. Има неколико државних ергела, а има и чувених приватних стаја са гласовитим светским расама. Код рогате марве је више заступљена марва беле боје ( подолска раса), нарочито у ритовима, као врло издржљива, док се у стајама држе западне, племенитије врсте. Свињогојство је веома важно. Знатно је заступљено гајење живине, рибарство, свиларство, лов. Највећи део становништва се традиционално бавио земљорадњом и сточарством, а у много мањој мери занатством, трговином и индустријом.

Од индустрије је значајна млинска, а важна је и индустрија кудеље, свиле и уопште текстилна индустрија. Исто тако значајна је лончарска, цементна, цигларска, пиварска, кожна, итд. Трговина је врло жива, нарочито пољопривредним производима, стоком и индустријским производима.

Бачка, као део »житнице Србије«, на Дунаву, између богатих и културних региона, са веома културним становништвом, најразноврснијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатством и најгушћом железничком мрежом, са посебно живом индустријом и у широј околини Београда, — спада међу најважније регионе Србије и Војводине.

Саобраћај и туризам

Главне саобраћајне магистрале у Бачкој су: асфалтни путеви Нови Сад - Србобран - Суботица, Нови Сад - Бачка Паланка, Нови Сад- Бечеј - Сента и пут Србобран - Сомбор - Апатин.

Сви Бачки градови су повезани железницом. Водећи градови Бачке имају велики промет путника.

Главне желеѕничке магистрале углавном имају исте правце као асфалтни путеви. Дунав и Тиса су највећи речни пловни путеви. У Бачкој и целој Војводини ваѕдушни саобраћај није раѕвијен.

Туриѕам се у Бачкој тек раѕвија. Палићко језеро је нјпосећенији природни туристички објекат. Градски туриѕам је добро раѕвијен, а у новије веме раѕвија се ловни туризам.[3]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Марковић 1967
  2. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.
  3. ^ Марковић 1967.

Литература

Види још

Јужнобачки управни округ

Јужнобачки округ се налази у Панонској низији, у јужној Бачкој и северном Срему. Површина округа је 4.016 km² (18,7% територије Војводине, 4,5% територије Србије), где борави 615.371 становника (Попис из 2011).

Седиште округа је и административни центар Аутономне Покрајине Војводине, Нови Сад.

Бачка Паланка

Бачка Паланка је градско насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 28239 становника.

Бачка Топола

Бачка Топола (мађ. Topolya) је градско насеље и седиште општине Бачка Топола, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 14.573 становника.

Овде се налазе музеј Бачке Тополе, сеоска кућа панонског типа с окућницом, каштел Пала Краиа и ветрењача.

Бачко-бодрошка жупанија

Бачко-бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis, мађ. Bács-Bodrog vármegye; нем. Komitat Batsch-Bodrog) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и јужне Мађарске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Сомбор (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине).

Површина жупаније била је 10.362 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.400 становника (густина 78,4 ст./km2).

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Војвођанска фудбалска лига Север

Војвођанска фудбалска лига Север је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Бачка зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Север. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Сомбор и ПФЛ Суботица. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је из године у годину мењала бројеве чланова па је тако некад имала 18, 16 а понекад и 15 чланова. У сезони 1998-1999 на пролеће је прекинута због НАТО бомбардовања.

Почетком 2018. године пред почетак пролећног дела сезоне ФК Потисје из Кањиже иступа из лиге и сви резултати са њим се поништавају.

Епархија бачка

Епархија бачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Иринеј (Буловић), а седиште епархије се налази у Новом Саду где је и Саборна црква.

Западнобачки управни округ

Западнобачки округ се налази у северном делу Републике Србије. Укупно има 188.087 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је град Сомбор.

Куп Југославије у фудбалу

Куп Југославије у фудбалу је основан 1947. године.

Идеја о Купу Југославије у фудбалу потекла је крајем 1945, али је доношење коначне одлуке одлагано све до 4. јула 1947. да би тек новембра 1947. објављено да Маршал Југославије Јосип Броз Тито дарује велики сребрни прелазни пехар, победнику Купа. Због тога је и назван Куп Маршала Тита.

Одлука о оснивању Фудбалског купа Југославије усвојена је на III саветовању Фискултурног савеза Југославије (ФИСАЈ). Иницијатор идеје о Купу није познат, јер о томе нема писаних докумената, али је сигурно да је Одлуку донео Одбор за фудбал ФИСАЈ у саставу арх. Коста Поповић, Владимир Дедијер, Александар Тирнанић, Драгош Стевановић, инж. Милорад Арсенијевић, проф. Михаило Андрејевић, Рато Дугоњић и других.

У првом Купу 1947, за четвртфинале се пласирао до тада мало познати клуб Јакић из Пљеваља, који је поклекао тек у продужетку против Сарајева (2 : 3), иако је од 60. минута игре остао да се бори са десет играча. Тако су Пљевљаци у овом такмичењу увели у „фудбалску легенду“, свој клуб који носи име Велимира Јакића, народног хероја из њиховог краја.

Међутим, оно што се догодило 1952. превазилази све дотадашње. Међу осам најбољих тимова у земљи, пласирао се Пролетер, из војвођанског Равног Села, за који су играли радници земљорадничке задруге. Сличан успех постигли су и ФК Напредак Крушевац, ФК Бачка Бачка Паланка, ФК Милиционар и многи други, нарочито НК Вартекс, који је чак играо и у финалу.

Једно од највећих изненађења могла је да направи ФК Бачка Бачка Паланка тадашњи Југословенски друголигаш када је у четвртфиналу изгубила од Хајдука из Сплита тек после продужетака 1969. године.

Незаборавана је утакмица Партизан—Динамо (5 : 5), где су након продужетка одлучили ударци са беле тачке, са које је Партизан из осам шутева постигао само два гола(!), а Динамо из пет четири! Још драматичнија борба вођена је у Загребу између Динама и београдског БСК-а, где су игране две утакмице, 210 минута, а на којима је изведено 27 пенала. Динамо 14 а БСК 13).

Најуспешнији клубови у купу су били чланови "велике четворке" (Црвена звезда, Хајдук Сплит, Динамо и Партизан).

До 1979. године, правила су предвиђала једну финалну утакмицу у Београду (изузетак је био 1967. у Сплиту). Од 1979. играле су се две финалне утакмице ако је један од финалиста био из Београда, а реванш сусрет се играо у Београду.

До 1955. финале се играло крајем календарске године (око 29. новембра — Дана републике), а затим у мају (око 25. маја — Дана младости.

По завршетку финалне утакмице, на свечаној церемонији пехар је капитену победничке екипе уручивао специјални изасланик Јосипа Броза Тита, по неписаном правилу то је био неко од официра из војног врха.

Последњи пут, са учесницима из свих република и покрајина, пехар Купа маршала Тита је додељен 1991. и налази се у витринама Хајдука из Сплита.

За Куп 1991./1992. извучени су у жребу хрватски и словеначки клубови који нису хтели суделовали у такмичењу због почетка рата. Клубови из Македоније суделовали су до испадања у шеснаестини купа. Клубови из БиХ суделовали су до полуфинала, кад је такође због рата Жељезничар напустио такмичење. Ово је уједно било званично и последње такмичење у "крњем" Купу СФРЈ, које је освојио београдски Партизан.

После распада Југославије од 1993. игра се Куп СР Југославије за пехар ФСЈ (Фудбалског савеза Југославије), од 2003. Куп Србије и Црне Горе, а од 2006. Куп Србије.

ОФК Бачка Бачка Паланка

ОФК Бачка је српски фудбалски клуб из Бачке Паланке и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије, пошто је на крају сезоне Суперлиге Србије 2018/19. завршила на 16.(последњем) месту и тиме завршила 3 узастопне сезоне у највишем рангу српског фудбала.

Бачка је један од најуспешнијих фудбалских клубова из Србије на вечној табели друге савезне лиге Југославије.

Општина Бачка Паланка

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Општина Бачка Топола

Општина Бачка Топола је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 596 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 54.677 ha, а на шумску 120 ha. Центар општине је град Бачка Топола. Општина Бачка Топола се састоји од 23 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.321 становник, а природни прираштај је износио -8,7‰. По подацима из 2004. број запослених у општини износи 8.928 људи. У општини се налази 9 основних, 3 средње школе и један факултет (Факултет за биофарминг Мегатренд универзитета).

Прва лига Србије у фудбалу

Прва лига Србије је други степен лигашких фудбалских такмичења у Србији. Од сезоне 2013/14. лига броји 16 клубова. Прва лига Србије је формирана 29. јуна 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Друге лиге СЦГ, а лигом управља фудбалски савез Србије. Виши степен такмичења је Суперлига Србије, а нижи Српска лига која има четири групе истог нивоа: Војводина, Београд, Запад и Исток.

Севернобачки управни округ

Севернобачки округ се налази на северу Републике Србије. Има 186.906 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Суботици.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.

Суперлига Србије у сезони 2016/17. је било једанаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

Систем такмичења остао је исти као и претходне сезоне. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије.

Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.

Суперлига Србије у сезони 2017/18. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

Систем такмичења остао је исти као и претходне сезоне. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије.

ТСЦ Бачка Топола

ФК ТСЦ је фудбалски клуб из Бачке Тополе, Србија. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб се по први пут у својој историји пласирао у Први ранг у сезони 2018/19, када је завршио на првом месту Прве лиге Србије.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.