Баточина

Баточина је градско насеље и седиште истоимене општине у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 5804 становника (према попису из 2002. било је 5574 становника).

Баточина се први пут помиње 1476. године.

Баточина
Pogled na Batočinu sa Straževice
Поглед на Баточину са Стражевице
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2011.Раст 5804
Географске карактеристике
Координате44°09′08″ СГШ; 21°04′32″ ИГД / 44.152166° СГШ; 21.075666° ИГДКоординате: 44°09′08″ СГШ; 21°04′32″ ИГД / 44.152166° СГШ; 21.075666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина102 м
Баточина на мапи Србије
Баточина
Баточина
Баточина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34227
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Географија

Територија Баточине налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и захвата сливно подручје доњег тока Лепенице. Налази се у северном делу општинске територије Баточине. Део насеља смештен је на левој, а део на десној обали Лепенице (притоке Велике Мораве).

Баточина се налази на 102 метара надморске висине, на 30 km северније од Крагујевца, исто толико од Јагодине 119 km јужно од Београда и 134 северније од Ниша.[1] Кроз Баточину пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак и железничка пруга Лапово—Крагујевац—Краљево. У близини је и Коридор 10.

Овде се налази Запис Стојановића дуд.

Историја

Турска владавина

Баточина се први пут помиње у првом турском попису 1476. године. Чувени турски путописац Евлија Челебија каже да је оснивач Баточине смедеревски бег Гази Бали. У попису из 1476. године, Баточина има 25 кућа, а крајем двадесетих година шеснаестог века има 66 кућа. Шездесетих година број муслиманских кућа се пење на дванаест док је хришћанских само пет. У овом периоду са порастом муслиманског становништва саграђена је и џамија. Синан паша је 1593. године прогласио за паланку.[2]

Ево како су путописци XVII века видели ближу и даљу околину Лепенице. Један Француз 1621. године од Колара до Јагодине само је запазио и записао у свој дневник непрегледне шуме. У Јагодини је нашао само Турке, док су у Баточини живели хришћани сељаци. Путописац Кикле 1658. године каже да Баточина има леп Бали Хаџи-Ахметов хан и једну џамију. Неколико година касније прошао је турски путописац Евлија Челебија и 1660 је посетио Баточину. Он каже да је Баточину основао Бали-бег Смедеревски, а место богословио Сулејман I Величанствени. Не наводи зашто је то урадио турски цар, да ли је место богословио као калифа - верски поглавар или је то учинио стога што му се место по нечему свидело. Ако је тачан овај податак онда оснивање Баточине пада 1475. године, нешто мало пре турског пописа 1478. године. Евлија Челебија место назива градом, обима око 800 корака. У град се улази кроз једну капију и у њему стражари 50 војника са једним диздаром (заповедником). Он још каже да у Баточини има више сиротињских кућа, једна џамија, један нови хан и неколико дућана.[3]

После неуспеле Опсаде Беча 1683. године Турци су изгубили поседе у Угарској и Србији. У Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски је у бици код Баточине која се одиграла 29 и 30. августа 1689. године савладао војску турског сераскера Реџеп-паше. Баточина је била на главном правцу турског повлачења и аустријског наступања 1689. године. Прешавши са десне на леву обалу Мораве код Кушиљева, аустријска војска је разбила мање одреде турске војске испод Марковца и преко Лапова наступила према Баточини. Збуњени, Турци су напустили баточину, оставивши много војног материјала. Овладавши овом значајном раскрсницом путева, Аустријанци су се ту лепо одморили, упутили разглас Србима да је дошао час ослобођења и кренулу даље на југ.[4] Након Пожаревачког мира ови крајеви потпадају под власт Аустрије.[5]

Сеоба Срба 1690. године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41 године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у Турчину и Бадњевцу. Сва остала села:Бадњевац, Градац, Грнчарица, Кијево, Милатовац, Турчин и Црни Као су била пуста. У списку се налазе и два манастира посвећена Светом Николи. Један се налази у селу Грнчарица (данашњи Прњавор), а други у селу Турчину (данашња Горња Баточина). То су манастири Грнчарица и манастир Сурчинак, од кога су сад у Горњој Баточини једва видљиви трагови.[6]

Борбе против Турака

Повратак Турака 1739. године донео је освету и веће намете што је стварало нерасположење у народу што ће довести до Кочине крајине. Коча Анђелковић је са својим одредом ушао у Баточину без отпора 1788. године.[7] У аустријским документима о Кочиној Крајини налазимо податке и које учествовао из села око Баточине. Из Брзана су се борили Тодор Гавриловић, Дмитар Марковић, Радиша Милићевић, Јован Глигоријевић и Василије Савић. Из Граца иван Павловић и из Кијева Михаило Петковић. Свкако је било и других учесника у овом рату из села баточинске општине, али у списковима су сачувана само ова наведена имена.[8] Миром у Свиштову 1791. године Турци поново запоседају ове крајеве.[7]

Баточина је поново ослобођена у Првом српском устанку. Устаници предвођени Карађорђем су успели да ослободе Баточину 1804. године. У бици код Баточине погинуло је 400 турака.[9] Пред битку је забележен говор Карађорђа устаницима:[10]

Немојте пуцати докле моја пушка не пукне.

Не бојте се Турака је мало, а нас је много,
они се бију за господство
а ми за Слободу да можемо данути душом.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Баточина је имала 51. домаћинство са 119 харачких глава. Последња турска породица иселила се 1832. године.[11] Кнез Милош Обреновић је 1825. године саградио конак који је касније претворен у основну школу. Аустријски Капетан Франц Кајзер у свом путопису из 1837. године пише да Варош Баточине има 300 кућа. У месту постоји црква и школа. Године 1838, баточинска школа има осам ученика, а 1847. десет.[12] У Српско-турском рату (1876—1878) учествовало је 206. бораца из Баточине.[13] Убрзани развој условљава да је Баточина 1878. године проглашена за варош. Деведесетих година деветнаестог века у Баточини се отвара женска школа. Прва књижница је отворена 1898. Почетком 20. века Баточина има 1447. становника.[14]

Модерно доба

SpomenikCrvenearmijeBatočina
Споменик погинулим војницима црвене армије

Лепеничани су учествовали у ратовима од 1912-1918. а број погинулих је доказ њихове националне свести. Из Баточине је погинуло 136 и још толико из осталих села данашње баточинске општине. Један од долучујућих окршаја за оваладавање Поморављем одиграо се баш у Лапову, Баточини и Брзану. Немачка артиљерија је била послеа косу у Гложану преко Мораве, затим лаповски Гвоздењак и Шавац, а наш последњи заштитни ров је био у Брзану, један километар више Рогота.

Баточина је између два светска рата привредно ојачала. У том периоду је 1928. добила водовод, док је 1940. добила електрично осветљење.

Бомбардовањем Београда почео је Други светски рат у Југославији. Већ 11. априла Немачка војска заузела је Крагујевац, а после 2 дана и Лапово, па је тако читава Шумадија окупирана од стране Немаца. Подручје Шумадије, Поморавља и Баната запосела је 714 немачка дивизија. У самој Баточини је била распоређена једна мања немачка јединица. Један део војних обвезника који није био заробљен у Априлском рату транспортован је у Немачку.

Четвртог јула 1941. године на позив Комунистичке партије Југославије избио је устанак у Србији. Три дана након тога формира се Други шумадијски партизански одред чији је командант био Богосав Марковић. Недуго затим, 12. јула формиран је Крагујевачки одред чије је задатак био да спречава саобраћај на прузи Лапово - Краљево и на путевима који су водили из Крагујевца према Лапову, Јагодини, Краљеву и Горњем Милановцу. Крајем јула је формирана трећа чета крагујевачког одреда која је формирана од њуди из села Доње Лепенице. Они су изазивали низ инциданата на прузи Лапово - Краљево. Један од њих био је судар возова код Градца када је погинуло 9, а рањено 30 немачких војника.[15]

Ова чета је преузела на себе задатак да ликвидира Марисава Петровића љотићевског првака из Градца. Покушај атентата је изведен на железничкој станици, на њега је бачена бомба, али је он рањен и остао је жив. На њега је покушан још један атентат, али се и он завршио безуспешно. Након тога он у септембру бежи у Смедерево где формира V добровољачки одред, а он сам је изабран за команданта тог одреда. Убрзо напушта Смедерево и са одредом се стационира у Крагујевцу.[16] Управо овај одред под заповедништвом Марисава Петровића помагао је Немцима приликом извршавања Крагујевачког масакра 21. октобра 1941.[17]

Након одласка партизанских одреда из Шумадије, почиње јаче да се развија четнички покрет. Тако је између Лапова и Крагујевца организована III крагујевачка четничка бригада, а у баточинским селима појављивао се и II батаљон. Четничке трупе које су на овом простору биле до 1944. сукобљавале су се љоићевским и недићевским одредима, а такође су надзирале терен и ликвидирале убачене партизанске симпатизере.

Почетком октобра из правца Ваљева и Аранђеловца почеле су да продиру јединице НОВЈ. Дванаестог октобра почео је напад на немачке положаје који су се налазили у Лапову. Пред снажним налетима јединица Црвене армије и НОВЈ Немци су били принуђени да се повуку према Крагујевцу. Тако је 14. октобра ослобођена Баточина а након тога и остала села у Баточинској општини.[18]

Након Другог светског рата почео је индустријски развој. У вароши су биле развијене аутомобилска индустрија, текстилна индустрија и грађевинска индустрија.

Демографија

У насељу Баточина живи 4393 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,9 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 1678 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[19]
Година Становника
1948. 2.068
1953. 2.198
1961. 2.598
1971. 3.378
1981. 4.825
1991. 5.584 5.386
2002. 5.574 5.918
2011. 5.804
Етнички састав према попису из 2002.‍[20]
Срби
  
5.427 97,36 %
Црногорци
  
38 0,68 %
Роми
  
29 0,52 %
Македонци
  
26 0,46 %
Хрвати
  
5 0,08 %
Муслимани
  
5 0,08 %
Бошњаци
  
4 0,07 %
Југословени
  
4 0,07 %
Словаци
  
3 0,05 %
Мађари
  
2 0,03 %
Румуни
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
4 0,07 %

Индустрија

FabrikaGrahautomotiveuBatočini
Фабрика Grah automotive

Развитак саобраћаја је био важан фактор да би се развила индустрија. Баточина је 1886. године железничком пругом спојена са Лаповом и Крагујевцем. Управо је близина Крагујевца допринела убрзаном развоју индустрије. Инвестициона улагања у изградњу индустријских објеката и спровођење мера за повећање производности рада, омогућили су да Баточина у релативно кратком временском периоду оствари напредак, нарочито после осамдесетих година 20. века.

Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, увођење санкција, бомбардовање наше земље и економска криза тешко су погодиле баточинску индустрију, с обзиром да је производња неких њених предузећа била везана за заводе Црвена застава у Крагујевцу, као и извоз на инострана тржишта. Производња је нагло пала, а процес приватизације се споро одвијао. Сем тога, и недостатак обртних средстава успорава оживљавање производње у баточинским индустријскм предузећима.[22]

Саобраћај

Železnička stanica Batočina
Железничка станица у Баточини

Повољност саобраћајност-географског положаја баточинске општине умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштањем у саобраћај железничке пруге 1887. године, релације Лапово-Крагујевац, битно је утицала на развој друмског саобраћаја. У близини Баточине је и железнички чвор у Лапову који представља важну међународну и магистралну железничку линију. Такође у близини је и савремени ауто-пут Београд-Ниш, од кога се одваја магистрални путни правац Баточина-Крагујевац. Захваљујући железничко друмском саобраћају Баточина је повезана са Београдом, Крагујевцом, Великом Планом, Јагодином, Смедеревском Паланком, Свилајнцем, Рачом и другима.[23]

На територији Баточине отпочео је са радом линијски путнички правац 1960. године када је успостављена прва редовна аутобуска линија Крагујевац-Баточина-Лапово. Аутобуска станица у Баточини је изграђена 3. септембра 1975. године.[24]

Дужина железничке пруге са једним колосеком Лапово-Крагујевац износи око 14,3 km кроз територију општине, а дужина електричне железничке пруге са два колосека Београд-Ниш износи око 5,2 km.[25]

Баточина је поседовала пошту средином XIX века. Она је била смештена у конаку кнеза Милоша Обреновића.[26]

Школство

OsnovnaškolauBatočini
Основна школа „Свети Сава“ Баточина

У Баточини се школа први пут помиње 1836. године, а њен први учитењ био је Драгутин Миладиновић који је окупио осам ученика. Шлола је радила до Петровдана када је учитељ отишао. За учитеља 1839. долази Срећко Миливојевић из Десимироваца. Он је због лошег плаћања напустио школу и отишао за свештеника. Школа у Баточини није радила све до 1843. године када је министар просвете послао свршеног богослова Димитрија Поповића, али је и он због нерешеног питања плаћања отишао из Баточине.[27]

Крајем 1844. Баточинци су се организовали, одредили плату учитељу од 600 гроша, школу су сместили у општинску зграду, а за учитеља довели Александра Добрића из Карловца. Школа је 1846. имала десет ђака, а 1850. године 11 ђака.[28] Године 1881, Баточина је имала 45 редовних ђака, а 1898. већ 130. Нарочито се повећао број женске деце, па је због тога Министарство просвете, чим је приметило да расте број девојчица у школи наредило да се отвори посебно женско одељење или како су се тада звале женске школе. Школа је радила до 1902. када је поново спојена са мушком.[29]

Чести су били прекиди наставе. Настава се прекидала због бербе, због разних болести (због срдобоље, шарлаха и др.) и поплава. Наставу је доста ометала стална појава изсостајања деце због пољских радова, па је то изазивало честе сукобе са школским одборима, кои нису хтели да изричу казне родитељима.[29]

После Првог светског рата дошло је дошло је до поделе школе на сеоску и варошку, а коначно 1927. године. Сеоска је остала у конаку, а варошка је добила нову зграду. Године 1929, порушен је конак и на његовом месту је сазидана нова школа, али подељена на два дела - на сеоску и на варошку школу. Школа је подигнута уз посебно заузимање учитења Гвоздена Станића и уз помоћ добротвора Андрије Танасијевића. Он је за школу дао 40.000 динара, од 290.000 колико је требало да се направи школа. Школе су се сјединиле после Другог светског рата.[30]

Школа се након Другог светског рата звала 14. октобар, а садашње име добила је 1. октобра 1992. године Пошто је временом прираштај ученика био све већи а школски простор недовољан, јавила се жеља просветних радника и мештана Баточине за изградњу нове и савремене школе. Тако је 28. априла 1970. године Савет основне школе „14. октобар“, донео одлуку да се у Баточини подигне нова школска зграда. У лето 1971. године порушен је већи део старе и 18. августа исте године отпочели су радови на изградњи нове школе. Нова школска зграда је завршена 1973. године.[31]

У Баточини постоји дечји вртић „Полетарац“ који је основан 1978. Данашњи назив Полетарац је добио 1992. године.

Такође у месту постоји и средња школа „Никола Тесла“ која је основана 1977.

Култура

Културни центар „Доситеј Обрадовић“

Дом културе „Доситеј Обрадовић“ у Баточини

Дом културе у Баточини је основан 22. децембра 1976. године под називом „Душан Петровић Шане“. Дом културе „Душан Петровић - Шане“ се 1990. године издваја из Месне заједнице Баточина и постаје самостална установа, а две године касније мења назив у Културни центар „Доситеј Обрадовић“. Културни центар „Доситеј Обрадовић“ сваке јесени организује Смотру фолклорних ансамбала, периодичне изложбе слика и ручних радова, промоцију књига, позоришне представе, приредбе и концерте.

Здравство

Dom zdravlja u Batocini
Дом здравља у Баточини

Према казивању старијих мештана општине Баточина, још давне 1924. године први приватни лекар који је лечио људе у Баточини био је Др Павле Туцаковић. Он је све до краја Другог светског рата, до 1945. године спроводио приватну лекарску праксу, да би убрзо по ослобођењу била формирана државна здравствена установа - Здравствена станица Баточина. Садашњи дом здравља у Баточини грађен је осамдесетих година прошлог века, а свечано је усељена крајем 1987. године. Зграда Диспанзера за жене и децу, изграђена је 1976. године, а њена надградња, у коме су Диспанзер за жене и дечја лабораторија, завршена је 2002. године.

Народна библиотека „Вук Караџић“

Корени библиотекарства у Баточини налазе се још 1890. године када се у Баточини се формира читаоница. Формирана читаоница је претеча будуће Народне библиотеке. Народна библиотека „Вук Стефановић Караџић“ је основана 1955. године. Поседује преко тридесет хиљада књига.

Манифестације у Баточини

  • Такмичење у говорништву

Одржава се једном годишње. Одржава се од 2005. године Такмичари су ученици нижих и виших разреда основне школе из Баточине. Такмичари беседе на једну од задатих тема. Жири сачињавају познати драмски уметници и професори српског језика и књижевности. Циљ такмичења је неговање културе усменог изражавања ученика.

  • Клинцијада

Одржава се у мају месецу, почев од 2005. године. Манифестација окупља децу узраста од 4 до 10 година.

  • Обредни хлебови

Одржава се средином октобра, сваке године, почев од 2006. године, у организацији Културног центра „Доситеј Обрадовић“ и Уружења „Златне руке Баточине“. Манифестација окупља удружења ручне радиности из различитих крајева Србије. Поред хлебова који кроз историју прате обичаје Срба, излажу се ручни радови и стара српска јела.

Спорт

Šumadijska liga, Sloga Batočina - Lokomotiva Lapovo
Утакмица Шумадијске лиге Слога Баточина - Локомотива Лапово у сезони 2016/17

У Баточини постоји фудбалски клуб Слога који се тренутно такмичи у Шумадијској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Највиши успон и најбољи резултати Слоге везују се за период од 70-их до 90-их година прошлог века када су успели да се изборе за статус српсколигаша, односно чланства у Другој српској лиги, група „Центар“.

У вароши се некада такмичио и кошаркашки клуб Слога који је играо и прву српску лигу. У овом клубу су поникли Урош Николић и Андреја Милутиновић. Данас клуб ради само са млађим селекцијама.

Познати Баточинци

Види још

Референце

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ Ема Миљковић-Бојанић смедеревски санџак 1476-1560 земља - насеља - становништво, Београд (2004). стр. 119.
  3. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 22-23.
  4. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 24.
  5. ^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина (1988). стр. 62-63.
  6. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 24-25.
  7. 7,0 7,1 Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина (1988). стр. 74-76.
  8. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 26.
  9. ^ М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд (1912). стр. 66.
  10. ^ Причање савременика. стр. 116.
  11. ^ В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд (1980). стр. 305.
  12. ^ Д. Петровић, Крагујевачки округ. стр. 25.
  13. ^ Ж. Ђорђевић, Српска народна војска, Београд (1984). стр. 196.
  14. ^ В. Којић, Варошице Србије у XIX веку, Београд 1970,
  15. ^ Живан Илић, Градац од давнина, Баточина (1995). стр. 48-49.
  16. ^ Живан Илић, Градац од давнина, Баточина (1995). стр. 49-50.
  17. ^ Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату. Београд.
  18. ^ Марко Станојевић: Ослобођење Баточине у Другом светском рату 14. октобра 1944. године (14. октобар 2019)
  19. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  20. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  21. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  22. ^ Д. Милановић, (2006). стр. 167-169.
  23. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 200.
  24. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 203.
  25. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 204.
  26. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 205-206.
  27. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 223.
  28. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 107.
  29. 29,0 29,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 110.
  30. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 110-112.
  31. ^ Основна школа „Свети Сава“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (на језику: енглески) на www.ossvetisavaba

Галерија

ОpštinaBatočina

Зграда општине Баточина

CrkvauBatočini

Црква у Баточини

LepenicaBatočina

Река Лепеница у Баточини

Posta u Batocini

Пошта у Баточини

Batočina

Улица Краља Петра I

Batocina2

Стамбени објекти у Баточини

Batocina3

Стамбени објекти у Баточини

Teren za mali fudbal u Batocini

Терен за мали фудбал у Баточини

ŽelezničkastanicaBatočina

Железничка станица у Баточини

FabrikaGrahautomotiveuBatočini

Фабрика Grah automotive

FabrikaStraževicaBatočina

Фабрика Стражевица

FK Sloga Batocina

Клупске просторије ФК „Слога“

Batocina pod snegom

Чишћење улица прекривених снегом у Баточини

Setaliste u Batocini pod snegom

Шеталиште у Баточини под снегом

Setaliste u Batocini pod snegom2

Шеталиште у Баточини под снегом (ноћу)

Pogled na jedan deo Batocine

Поглед на један део Баточине

Литература

  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.

Спољашње везе

Бадњевац (Баточина)

Бадњевац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1084 становника (према попису из 2002. било је 1165 становника).

Брзан

Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).

Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци.

Брзан се налази на 105 метара надморске висине, на 8 км југоисточно од Баточине, 23 км северно од Јагодине, 36 км источно од Крагујевца и 120 км јужно од Београда.

Градац (Баточина)

Градац је насељено место у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитско налазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.

Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.

Градац се налази на 176 метара надморске висине, на око 5 км западније од Баточине, 20 км источно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.

Доброводица

Доброводица је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 381 становника (према попису из 2002. било је 420 становника).

Жировница

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).

Кијево (Баточина)

Кијево је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 482 становника (према попису из 2002. било је 549 становника).

Манастир Грнчарица

Манастир Грнчарица је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Светом Николи. Налази се у селу Прњавору које је удаљено око 10 km од Баточине и око 15 km од Крагујевца.

Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе.

Манастир Доброводица

Манастир Доброводица је мушки манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Вазнесењу Господњем. Налази се у селу Доброводица које је удаљено око 5 km од Баточине и 30 km од Крагујевца.

Милатовац (Баточина)

Милатовац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 555 становника (према попису из 2002. било је 584 становника).

Никшић (Баточина)

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).

ОШ „Свети Сава“ Баточина

Основна школа „Свети Сава“ је осморазредна школа у Баточини. Њој територијално припадају издвојене четвороразредне школе у Кијеву, Доброводици и Црном Калу; издвојена осморазредна школа у Бадњевцу којој територијално припадају четвороразредне школе у Жировници, Милатовцу и Прњавору, и издвојена осморазредна школа у Брзану којој територијално припада четворазредна школа у насељу Солило у Брзану.На територији данашње општине Баточина прва школа је била у селу Брзану која је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка.

Матична осморазредна школа „Свети Сава“ у Баточини је настала 1. јануара 1992. спајањем три основне школе из Баточине, Брзана и Бадњевца.

Општина Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Републике Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 141 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10.474 ha, а на шумску 2.734,8 ha), по чему заузима шесто место у округу.

Центар општине је градско насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Пећина Градац

Пећина Градац је пећина која се налази у близини Баточине. Ова пећина је из доба Палеолита која и настала је око 25.000 година пре нове ере. Представља један од најстаријих локалитета у Србији и једно од првих места праживота у Србији.

Локалитет је мустеријерско налазиште(култура Мустеријер је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи), нађени су тоугаони шиљци, издужени стругачи, листолики делтоидни шиљци, као и 2 огњишта (ватришта).

Прњавор

Прњавор може да се односи на:

Прњавор (тип насеља), сеоско насеље при манастиру, насеље на манастирском земљиштуили:

Прњавор (град), град и седиште општине Прњавор, Република Српска, БиХ

Прњавор (општина), општина у Републици Српској, БиХили:

Прњавор (Баточина), насеље у општини Баточина, Шумадијски округ, Република Србија

Прњавор (Горњи Милановац), насеље у општини Горњи Милановац, Моравички округ, Република Србија

Прњавор (Трстеник), насеље у општини Трстеник, Република Србија

Прњавор (Шабац), насеље у општини Шабац, Република Србија

Прњавор (Плав), насеље у општини Плав, Република Црна Гора

Прњавор (Бихаћ), насеље у општини Бихаћ, Федерација БиХ, БиХ

Прњавор (Витез), насеље у општини Витез, Федерација БиХ, БиХ

Прњавор (Калесија), насеље у општини Калесија, Федерација БиХ, БиХ

Прњавор (Тузла), насеље у општини Тузла, Федерација БиХ, БиХ

Прњавор (Капела), насеље у општини Капела, Република Хрватска

Прњавор (Оприсавци), насеље у општини Оприсавци, Република Хрватска

Прњавор (Соколовац), насеље са српском мањином у општини Соколовац, Република Румунија

Прњавор, заселак Рипња на Авали код Београда, Република Србија

ФК Бадњевац

ФК Бадњевац је фудбалски клуб из Бадњевца, Општина Баточина, основан 1922. године. Тренутно се такмичи у Међуопштинској лиги Рача−Кнић−Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала. Најуспешнији је клуб из баточинске општине.

ФК Лепеница

ФК Лепеница је бивши фудбалски клуб из Бадњевца, Општина Баточина. Највећи успех клуба је такмичење у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала у сезони 2015/16.

ФК Слога Бат 1924

ФК Слога Бат 1924 је фудбалски клуб из Баточине, основан 1924. године. Тренутно се такмичи у Подунавско-шумадијскoj зони, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. До 2018. године клуб се звао Слога Баточина. Стадион Слоге се популарно назива стадион крај Лепенице и прима око 1000 гледалаца.

ФК Слога Милатовац

ФК Слога је фудбалски клуб из Милатовца, Општина Баточина. Тренутно се такмичи у Шумадијскoj окружнoj лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала.

Црни Као (Баточина)

Црни Као је насеље у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника (према попису из 2002. било је 446 становника).

Насељена места општине Баточина
Култура
Знаменитости
Верски објекти
Спорт
Манастири
Цркве

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.