Бановина Босна

Бановина Босна представља други период у развоју српске феудалне државе Босне. Формирана је вероватно већ 1137. године када врховну власт над Босном преузима краљевина Мађарска и претвара је у једну од својих бановина (попут Хрватске 1102) и на њеном челу се од тада уместо кнеза налази бан. Постојала је до Митровдана (26. октобра) 1377. године када се њен последњи бан Твртко I (бан 1353—1377, краљ 1377—1391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља уздигавши Босну на ранг краљевине.[1][2] Током целог овог периода банови Босне су номинално признавали врховну власт краља Мађарске, осим у периоду од 1167. до 1180. године када се Босна, попут Рашке нашла у саставу Византијског царства током владавине Манојла Комнина (1143—1180). Државна вера у бановини Босни била је тзв. црква босанска што је за последицу имало како сиромашнију културу у односу на суседну Рашку односно Србију, тако и сталне ратове са краљевином Мађарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и православна и католичка црква сматрале цркву босанску јеретичком.

Бановина Босна
Застава
Застава
Грб Бановине Босне
Грб
Srpske zemlja Bosna granice 1196

Бановина Босна 1196. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Бобовац
Друштво
Службени језик српски
Религија Црква босанска, православље, Католицизам
Политика
Облик државе Бановина
 — Бан Борић
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1154.
 — Укидање 1377.
 — Статус бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Бановине Босне
Претходнице: Наследнице:
Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg Краљевина Дукља Краљевина Босна Kraljevina Bosna steg.png

Прошлост бановине Босне

У процесу распадања српске краљевине у Зети, владари Босне од 1137. године признају врховну власт краља Мађарске и од тада, највероватније, носе титуле банова. Током владавине византијског цара Манојла Комнина (1143—1180) и његове офанзивне политике на свим фронтовима улази 1167. године у састав Византије и тада ње у њој јавља први значајнији владар бан Кулин (1180—1204) чија сестра је била удата за захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање ((1166)11681196). У то доба се у њој јавља и богумилски покрет који се временом утапа у већ постојећу цркву босанску која ће бити карактеристична за Босну до самог краја њеног постојања. Већ 1203. године бан Кулин пред надолазећом офанзивом из краљевине Мађарске коју је покренуо папа Иноћентије III у Билином пољу код данашње Зенице на великом народном сабору се одриче „шизме” (abrenuntiamus scismati)[3], и прихвата учења и организацију римокатоличке цркве са папом на челу. Том приликом је потписана Билинопољска изјава, коју су осим њега, потписали и поглавари Цркве босанске. Међутим то није био крај Цркве босанске и она је наставила да постоји као de facto државна вера. Током целог XIII и у првој половини 14. века, бановина Босна ће номинално признавати власт краљева Мађарске, иако у пракси та превласт није постојала или је постојала колико и боравак мађарских снага на тлу бановине. Средином 13. века долази до смене на престолу и власт под Пријездом I (1250—1287) преузима нова династија која се презива Котроманић. Њега наслеђују синови Стефан I (1287—1314) и Пријезда II (1290—1322), а после Стефанове смрти власт преузима његов син Стефан II (1322—1353) који је владао под окриљем бана Хрватске Младена II Шубића. После слома Шубића 1322. године Стефан отпочиње са самосталном владавином током које отпочиње значајно проширење територија бановине Босне. Користећи се унутрашњим борбама у краљевини Србији и осамостаљењу Бранивојевића у Захумљу, он у савезу са Дубровачком републиком улази у сукоб са њима из кога излази као потпуни победник и овладава приморјем од ушћа Цетине до Дубровника, осим утврђеног Омиша. Потом се користи заузетошћу Душана Силног (краљ 13311346, цар 1346—1355) у Македонији да би задржао Захумље и Крајину (Неретљанска област), а истовремено са избијањем на Јадранско море на југу помера своју северну границу на Саву и источну на Дрину удвостручивши на тај начин своју државу.

Њега наслеђује његов братанац Твртка I који учествује у широкој коалицији која 1373. године руши великог жупана Николу Алтомановића чиме своје границе додатно помера на исток. Он додатно проширује и оснажује бановину Босну, а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377. године у манастиру Милешева двоструким (сугубим) венцем.

Банови Босне

Види још

Референце

  1. ^ Vladimir Ćorović: Istorija Srba
  2. ^ Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici
  3. ^ Глушац, Васо (1992). Истина о богомилима : историјска расправа. Београд: Књижевне новине. стр. 110.

Литература

Jajačka banovina

Bosansku Kraljevinu s središtem u Jajcu osnovao je Matija Korvin u svom ratu protiv Turaka. 12. septembra 1463. godine Matija je sklopio petrovaradinski savez s Mletačkim duždem Kristoforom Morom. Oni su zajedničkim snagama već početkom jesenu krenuli (Mlečani su išli na Moreju, a Ugari na Bosnu). 29. septembra krenuo je Matija iz Virovitice Početkom oktobra Matija je prešao Savu kod Gradiške, gde je zastao i stavio na čelo dela svoje vojske Imbrea Zapolju, požeškog župana, dok je on vodio drugi deo, koji je udario preko Ključa. Njima se pridružio Martin Frankopan sa hrvatskim četama. Već 10. oktobra opseli su Jajce. Dok su opsedali grad, mali hrišćanski odredi su koristili slab otpor Turaka i pljačkali severnu Bosnu. Do sredine decembra cela severna Bosna je pala pod ugarsku vlast. Turci su junački branili grad, ali kada su na Božić stigle pomoćne čete Vlatka Kosače iz Hercegovine da pomognu Matiji predali su se. Matija je za zaslužnog smatrao vojvodu Imbrea Zapolju pa ga je postavio za prvog bosanskog kralja pod Ugarskom, koji je imao zadatak da štiti Hrvatsku od Turaka.

Бановина Славонија

Бановина Славонија (лат. Banatus Sclavoniae) је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је почетком 13. века у склопу административног преуређења угарских жупанија између реке Драве и планине Гвозда.. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор. Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине (лат. Regnum Sclavoniae), тако да су угарски краљеви од краја 15. века у свој проширени владарски наслов унели и титулу краља Славоније (лат. Rex Sclavoniae).

Билинопољска изјава

Билинопољска изјава је документ у којем су поглавари цркве босанске, пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана 8. априла 1203. године на Билином пољу код Зенице, а изјаву су потписали: босански бан Кулин, дубровачки архиђакон Марин, као и поглавари цркве босанске, међу којима дјед Драгич и гости Љубин и Дражета. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу Емерику и пред њим 30. априла положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се поглавари цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере. Билинопољска изјава представља значајан историјски извор за познавање верских и политичких прилика у средњовековној Босни. Потребно је напоменути да је ова изјава потписана у јеку 4. крсташког рата. Наиме 18. новембра 1202. године крсташка војска је опљачкала и запосела Задар у коме је још боравила у пролеће 1203. што значи да је била спремна за евентуални напад на Босну чега су босански великаши били свесни те су прихватили папине захтеве.

Босански крсташки рат

Босански крсташки рат био је крсташки рат који се водио против неодређених јеретика у периоду од 1235. до 1241. године. У ствари, то је био угарски освајачки рат против Бановине Босне одобрен као крсташки рат. Превођени херцегом Коломаном, крсташи су успјели освојити само периферне дијелове земље. Пратили су их доминиканци, који су изградили катедралу и осуђивали јеретике на смрт спаљивањем. Крсташки рат нагло је прекинут када су Угарску напали Татари. Крсташи су били приморани да се повуку, са њима и Коломан, како се борили против нападача. Касније папе су позивале на још крсташких ратова против Босне, али ни до једног није дошло.

Босна (вишезначна одредница)

Босна може бити:

географски:

Босна, географска и историјска област у БиХ

Босна, река у БиХ

Босна, насељено место у општини Какањ, БиХ

Мала Босна, насељено место града Суботице, Србија

Босна, средњовековна српска жупа

Босна у средњем веку

Бановина Босна

Краљевина Боснаорганизација:

Млада Босна, српска револуционарна организацијаспорт:

КК Босна, кошаркашки клуб из Сарајева

НК Босна Високо, фудбалски клуб из Високог

РК Босна Сарајево, рукометни клуб из Сарајева

Врбаска област

Врбаска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Бања Лука.

Дејтонски мировни споразум

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор постигнут у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992—1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Скупштина СРЈ је споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.

Дињица

Дињица је био српски жупан и оснивач властелинске породице Дињичић која је имала своје посједе у источним дјеловима краљевине Босне, област Јадара.

Први сачувани писан помен жупана Дињице је у повељи краља Стефана Тврта Првог Котроманића, 10. априла 1378. године. У повељи српски краљ потврђује раније повеље господе српске, рашке и босанске, а у повељи помиње жупана Дињицу. Дињица је имао синове: Драгишу, Ковача, Владислава и Павла.

Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Земља Војиновића

Земља Војиновића, у литератури позната и под називима Област Војиновића, држава Војислава Војиновића и држава Николе Алтомановића је била краткотрајна српска средњовековна држава настала распадом Српског царства у 14. веку.

Повеља Кулина бана

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. представља први сачувани дипломатски документ писан на народном српском језику из Босне, и гдје је први пут поменуто словенско име града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза).

Рат Босне и Дубровника 1154.

Рат Босне и Дубровника се одиграо 1154. године недалеко од Требиња, између Дубровника на чалу чије војске је био Михо Бобаљевић и одреда бановине Босне које су предводили бан Борић и Томаш Вукмирић. Окончала се поразом војске Бановине Босне, као и погибијом два заповједника Џива Цријевића и Томаша Вукмирића. Према Орбиновим наводима сукобу између Босне и Дубровника претходио је некакав спор између епископа Босне и архиепископа Дубровника. Према другим изворима, поуздано се тврди, да је та личност био епископ Крешева, Милован. Учешће Улциња, Котора и Пераста на страни Дубровника сукобу Живковић објашњава тиме што су сви поменути градови потпадали под византијски утицај.

Сарајевска област

Сарајевска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1923. до 1929. године. Административни центар области је био град Сарајево.

Северна Босна (1718—1739)

Северна Босна, Краљевина Босна (нем. Кönigreich Bosnien) или Део Краљевине Босне (лат. Regni Bosniae Pars), је била територија под управом Хабзбуршке монархије између 1718. и 1739. године. Пожаревачким миром из 1718. године, ово подручје је издвојено из османског Босанског пашалука и прикључено Хабзбуршкој монархији. Територија је обухватала Семберију и Посавину, односно подручје дуж десне обале реке Саве. Након Београдског мира из 1739. године, ово подручје је поново постало део Османског царства односно Босанског пашалука.

Списак владара Босне

Списак владара Босне обухвата владаре (кнезове, банове и краљеве) који су владали средњевековном Босанском државом.

Сребреничка бановина

Сребреничка бановина је била једна од упрвних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирујући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске оласти и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.

Средњовјековни новац у Босни и Херцеговини

Нумизматика је помоћна историјска дисциплина која се бави проучавањем настанка, развоја и употребе кованог новца кроз историју. Научно занимање за средњовјековни босански новац јавило се доста касно, тек средином 19. вијека, када их је по први пут систематичније објавио и описао новосадски професор Јанко Шафарик. Послије њега одређеним питањима босанске средњовјековне нумизматике успјешно су се бавили Шиме Љубић, Ћиро Трухелка, Милан Решетар, Иван Ренгјео и Михаило Динић.

Херцеговачки пашалук

Херцеговачки пашалук (ејалет) је био османска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.

Херцеговачки санџак

Херцеговачки санџак је османска административна јединица другог нивоа која је постојала на простору Херцеговине од 1481. до 1833. и од 1851. до 1878. године. Између та два периода (од 1833. до 1851) овај санџак је био уздигнут је у покрајину првог нивоа, Херцеговачки пашалук (ејалет).

Првобитно сједиште Херцеговачког санџака је било у Фочи, а први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Главни град је касније помјерен у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак у почетку био дио Румелијског пашалука, а оснивањем Босанског пашалука 1580. године улази у његов састав, да би 1867. постао дио новооснованог Босанског вилајета.

7—12. век
12—14. век
14—15. век
Угарске жупаније и остале управне територије у српским земљама
средњи век
нови век
остале угарске територије
Средњовековне покрајине Краљевине Угарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.