Банкарство

Банкарство или банкарски систем означава комбинацију снабдевања новцем, посредовања кредитима, опслуживања платног промета, и послуживања јавних и приватних фирми средствима плаћања.

Види још

Литература

  • Heffernan, Shelagh (2005). Modern Banking (2nd ed. изд.). Wiley. ISBN 978-0-470-09500-3.
  • Bernstein, Peter L. (2008). A Primer on Money, Banking, and Gold (1st ed. изд.). Wiley. ISBN 978-0-470-28758-3.
  • Fleuriet, Michel (2008). Investment Banking Explained: An Insider's Guide to the Industry (1st ed. изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-149733-6.

Спољашње везе

Џуба

Џуба (арап. [Dschūbā] ‏جوبا‎‎) главни је град вилајета Централна Екваторија и главни град савезне републике Јужни Судан. По подацима из 2007. у граду је живело 172.730 становника, иако процене базиране на авионским снимцима овај број стављају на 250.000. Најскорије процене из 2011. године износе податак од 372.410 становника. Џуба је један од градова са најбржим растом становништва у свету, што је последица развоја индустрије експлоатације нафте. Кина предњачи међу страним инвеститорима.

Алфа универзитет

Алфа БК Универзитет је први приватни универзитет у Србији и читавом региону југоисточне Европе.

Основан је 1993. и развијао се под именом Универзитет Браћа Карић, a прерастао је у Алфа универзитет 2008. године променом власништва и првом директном иностраном инвестицијом у области образовања у Србији.

Универзитет обухвата шест факултета:

Факултет за финансије, банкарство и ревизију, Београд

Факултет информационих технологија, Београд

Факултет за математику и рачунарске науке, Београд

Факултет за стране језике, Београд

Факултет за менаџмент у спорту, Београд

Академија уметности, Београд

Банка

Банка је пословна организација, која нуди финансијске услуге за профит. Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку финансијских услуга предузећима, индустријским и другим врстама компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара. У суштини, банка посредује између финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима, и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од њих. На обавезе банка даје пасивну каматна стопу, а на потраживања активну. Разлика између активне и пасивне каматне стопе представља профит банке.

Појам Банка потиче од латинске речи banco, која означава клупу (тезгу, у данашњем смислу шалтер). Прва модерна банка, Банка Светог Ђорђа (Casa di Sant Giorgio) је основана 1407 год. у Ђенови у Италији.

Валута

Валута је реч италијанског порекла која означава новчану јединицу неке земље. У валуту спада папирни и ковани новац који издаје држава или банка и у оптицају служи као средство размене и законско средство плаћања. Свака држава обично има своју валуту. Српска валута се зове динар, америчка валута је долар, руска валута је рубља итд. Ове различите валуте имају признате вредности и њима се тргује међу народима на тржишту страних валута, које одређује релативне вредности разних валута. Валуте у овом смислу су дефинисане владама, и сваки тип има ограничени опсег прихватиљивости.

Друге дефиниције термина „валута” су дискутоване у респетктивним синонимним чланцима новчаница, кованица, и новац. Дефиниција, која се односи на валутне системе нација, тема је овог чланка. Валуте могу да буду класификоване у два монетарна система: декретни новац и робни новац, у зависности од тога шта гарантује његову вредност (економија у целини или физичке резерве државе). Неке валуте су законско платежно средство у појединим политичким надлежностима, што значи да се не могу одбити при исплати дуга. Другима се једноставно тргује због њихове економске вредности. Дигитална валута је стекла популарност са повећањем заступљености рачунара и Интернета.

Економија

Економија је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у привредним активностима. У свакој епохи развоја, економија проучава привредне активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва. Економија је повезана и са другим наукама: социологијом, демографијом, политиком и другим.Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: микроекономију која проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, и макроекономију која се бави изучавањем појава и процеса као што су: инфлација, незапосленост, индустријска производња и економија државе.Друге опште поделе економија обухватају су: позитивна економија, која описује „оно што је“, и нормативна економија, која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и примењена економија; рационална и бихевиорална економија; као и подела на формална економија (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и јеретичка економија (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге. У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: банкарство, транспорт, забаву и културу, комуникације и информације, туризам и јавне услуге (одбрана, полиција, образовање и здравље). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.

Може се закључити:

Економија проучава многе области и проблеме, развијајући теорије људског понашања у доношењу кључних одлука у коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних добара и услуга међу људима.

или

Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и оскудних средстава која су подобна за алтернативне употребе. Лајонел Робинс

Жан Тирол

Жан Тирол (франц. Jean Tirole; 9. август 1953) француски је професор економије.

Био је усмерен на индустријску организацију, теорију игара, банкарство и финансије, економију и филозофију. У 2014. години добио је Нобелову награду за економију за своју анализу тржишне снаге и регулације.

Инфлација

Инфлација представља пораст општег нивоа цена. Термин инфлација значи надимање или надувавање. Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена и мери се на следећи начин: инфлациона стопа = (ниво цена (година-t) – ниво цена (година t-1)) / ниво цена (година t-1).Пример: Године 2003. у Србији су потрошачке цене порасле за 10,5%. Те године су порасле цене многих производних група, као што су: храна, пиће, становање, одећа, саобраћајне услуге, медицинске услуге итд. Тај општи узлазни тренд називамо инфлацијом.

Дефлација представља супротну појаву од инфлације. Одражава се као општи пад нивоа цена. Дефлације су ретке појаве повезане с кризама, као што је то био случај 1930-их и 1989. године. Држава делује активном стабилизационом политиком и уклања дубоке кризе у већини индустријских развијених земаља.

Дезинфлација је смањивање стопе инфлације. У Србији, последње раздобље дезинфлације било је почетком 1993. године, када је висока стопа инфлације, која је бележила вишецифрени ниво, смањена уз помоћ рестриктивне монетарне политике и осталих инструмената економске политике.

Камата

Камата је трошак позајмњивања новца и компензација повериоца за одрицање од сопствене потрошње и ризике које преузима када поверава свој новац другима. Без камата би било врло мало кредита, па би стога економска активност била мања. Она се разликује од провизије коју зајмопрималац можда плаћа зајмодавцу или неком трећем лицу. Она се исто тако разликује од дивиденде коју компанија плаћа својим деоничарима (власницима) из свог профита или резерви, али не по задатој унапред уговореној стопи, већ сразмерно основи као удео у награди стеченој предузетничким узимањем ризика, када остварени приход премашује укупне трошкове. Камата је позната од најстаријих цивилизација, као што је сумерска. Била је забрањена прописима многих религија, укључујући хришћанску, а и данас камату одбацује ислам. Разлог је увек исти: остваривање прихода „без (опипљивог) рада“. Ове забране се одувек заобилазе домишљатим решењима, као што је учешће зајмодавца у заједничком послу са зајмопримцем.

Кредитна картица

Кредитна картица (понекад се користи и израз картица са револвирајућим кредитом) је једно од безготовинских средстава плаћања. Осим плаћања робе и услуга одложено (на рате) у земљи, иностранству и преко Интернета, може се користити и за подизање готовине на банкоматима или у банкама.

Кредитна картица доноси изванредну финансијску флексибилност, доступност новца и бројне погодности, али неодговорно задуживање уз типично високе каматне стопе може бити веома опасно. Просечно америчко домаћинство дугује преко 9.000 долара на револвирајућим кредитним картицама (које типично носе годишње камате од 10% и више). Главне међународне картице су MasterCard, Visa и American Express. У Србији постоји и домаћа платна картица DinaCard, која је наследник некадашње југословенске платне картице YubaCard. Позната небанкарска платна картица је Diners Club.

Кукова Острва

Кукова Острва (маорски Kūki 'Āirani, енглески Cook Islands) су самоуправна аутономна парламентарна демократија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом. Нови Зеланд је одговоран за спољну политику и одбрану. У последње време Кукова Острва теже да имају независну спољну политику. Населили су их око 600. године Маори са оближњега острва Тахити. Постали су британски протекторат 1888. понајвише због страха од француске окупације. Нови Зеланд је 1901. извршио анексију Кукових Острва. Под новозеландским протекторатом остали су до 1965. Циклон је током 1997. оштетио 80% кућа на острвима.

Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна.

Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага.

Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла.

Туризам је главна привредна грана. Међу значајнијим привредним гранама истичу се офшор банкарство, вађење бисера , рибарство и воћарство.

Ова острва не треба мешати са острвом Кук у јужном Атлантском океану.

Меница

Меница је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.

Сваку меницу карактеришу:

Писменост

Формалност

Инкорпорираност

Строгост

Самосталност

СолидарностУ савременом промету може да се појави више типова меница :

бланко,

циркулациона,

домицилирана,

комисиона,

кредитна,

оперативна...Ипак разликујемо два основна типа меница :

1. трасирана

2. сопствена

Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код сопствене менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о неопозивој исплати.

Карактеристике трасиране (вучене) менице:

Трасант (онај који издаје меницу)

Трасат (предузеће које врши плаћање у року менице)

Ремитент (предузеће ком плаћање треба да се изврши)

Дан, месец, година и место издавања менице

Дан, месец, година и место доспећа менице

Место где треба извршити плаћање

Ознака да је меница

Безуслован упут за плаћање одређене свотеСопствена меница постоји у оном случају када њен издавалац није издао налог трасату него се сам обавезао (уношењем клаузуле „платићу") на плаћање своте на коју меница гласи.

Народна банка Републике Српске

Народна банка Републике Српске је била самостална и јединствена емисиона установа монетарног система Републике Српске одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и за финансијску дисциплину.

Њен правни сљедбеник је Агенција за банкарство Републике Српске.

Новац

Новац (паре или лова) је специфична роба коју је развитак робне производње и размене издвојио из осталог робног света да монополски врши улогу општег еквивалента. На тај начин новац представља прометну вредност која је апстрактан израз целокупног богатства друштвене заједнице, а уjедно служи и као универзално средство за међусобно упоређивање и размењивање свих производа људског рада.Новац је економско добро које служи у размени материјалних добара и услуга између учесника у робном промету. Он је настао као објективна потреба ефикаснијег функционисања робне производње. У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома разлиличите врсте материјала од стоке преко метала до данашњег чистог папирног новца. Развој новца је директно везан за развој робне производње. У почетку су се робе мењале једна за другу (Р-Р) - трампа, у каснијем периоду било је могуће за једну врсту робе добити било коју другу или више њих у истој вредности и на крају се издвојила једна врста робе која је постала општи еквивалент коју су прихватали сви учесници размене, односно новац у данашњем смислу речи.Новац има неколико друштвених функција. У функцији мере вредности, новац својом мањом или већом количином уптребне вредност изражава вредност било које врсте робе. Новац у функцији средстава промета је посредник у размени, где се роба прво продаје за новац а он поново мења за жељену робу (Р-Н-Р). Новац као благо је новац који се повлачи из оптицаја и акумулира јер он као симбол богатства и моћи може да се претвори у било коју другу врсту робе у сваком тренутку. У функцији средства плаћања новац не мора да буде стварно присутан у моменту продаје робе већ се прихвата као имагинарна вредност (претпостављени новац), а стваран новац се појављује тек кад пристигне рок за плаћање робе. Светски новац је такође функција новца која је значајна у међународној размени и најчешће се употребљава као средство плаћања разлике између увоза и извоза.

У оптицају постоје различити облици новца. Метални новац односно кованице су комади метала (најчешће злато) који имају тачно утврђен квалитет, облик и тежину и који је представљају стварну вредност (злато). Папирни новац за разлику од металног нема стварну вредност, јер не зависи од злата већ од цена добара која се могу за њега добити. Као кредитни новац користе се менице (као писмена гаранција да ће купац платити робу у предвиђеном року) и готовински чек (налог банци за исплату одређене суме новца) јер су временом повериоци или продавци схватили да их могу користити у плаћању својих дугова.

Укупна количина новца у оптицају има велики значај у функционисању неке привреде. Када се појави већа количина новца у оптицају таква појава се назива инфлација, а супротно томе мања количина новца у оптицају од потребне се назива дефлација. Нарушавање монетарне равнотеже односно равнотеже између расположиве количине новца и стварне потребе за новцем доводи до застоја у извршавању робно-новчаних трансакција и доспелих обавеза.

Привреда

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

пољопривреда (најважнија привредна делатност);

индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору);

грађевинарство;

занатство;

саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору);

трговина;

туризам.Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Списак валута

Списак валута које јесу, или су биле, у употреби, и земље које су их издавале. У загради је, код новијих валута, стављена и њена међународна словна ознака.

Туризам

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација)

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, као и безбедност и сигурност. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

Хартије од вредности

Хартије од вредности представљају документе којима се обећава исплата новца, камате, зараде или дивиденде.

Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони инструменти, односно оне хартије од вредности код којих постоји ризик улагања који се компензује потенцијалном зарадом. У овој групи хартија налазе се акције, обвезнице, опције, деривати и тако даље. Ове хартије су израз или власничког (акције) или индиректно власничког (опције) или кредитног (обвезнице) аранжмана.

Оне се продају и купују на специјализованом финансијском тржишту тј. тржишту капитала и представљају најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на финансијским тржиштима.

У ширем смислу, хартијама од вредности припадају и инструменти кредита и плаћања, као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и слично.

Према прописима Србије хартије од вредности може емитовати савезна држава, република чланица, покрајина, град, општина, и друго правно лице.

Свака хартија од вредности мора да поседује одређена својства односно мора да испуни три услова :

да је у писаној форми

да је у тој исправи садржано неко грађанско (најчешће имовинско) право

да је постојање и остварење имовинског права повезано са постојањем хартија од вредностиХартије од вредности у савременом промету могу да играју разне улоге и да се појаве као средства плаћања, кредита, обезбеђења потраживања, робног промета и слично. Свака хартија од вредности мора да садржи 5 елемената:

Ознака врсте хартије од вредности

Назив и седиште издаваоца хартије од вредности

Тачно утврђену обавезу издавача хартије од вредности

Место, датум и серијски број издавања хартије од вредности

Потпис издаваоца хартије од вредностиПрема начину одређивања корисника хартије разликују се :

1. Хартија на име:

је врста хартије од вредности код којих је корисник исправе изричито наведен по имену, с тим што је искључено преношење такве хартије путем индосамента.

2. Хартија од вредности по наредби:

је врста хартија од вредности код којих се као ималац права појављује неко лице изричито означено у самој исправи, али је том лицу истовремено дата могућност да својом наредбом одреди неко треће лице као корисника исправе.

3. Хартија од вредности на доносиоца:

је онај тип хартије од вредности код којих ималац права тј. корисник није именован изричито, тако да се сваки ималац такве исправе сматра корисником хартије. Хартије на доносиоца преносе се најлакше од свих хартија од вредности.

Дакле хартије од вредности могу гласити на неко од грађанских права укључујући и имовинско док акције гласе само на имовинско право и то директног власника.

Чек

Чек представља писмену исправу којом издавалац/потписник даје банци безусловну наредбу да подносиоцу исплати назначену суму новца. За разлику од менице, која се издаје и када нема новца на рачуну, чек се издаје само уз постојање новчаног покрића.

У европским земљама сваки чек мора да обавезно садржи следеће елементе:

Означење да је то чек

Безусловни налог за исплату назначене своте

Име лица које треба да исплати чековну своту (трасата)

Датум и место издавања

Потпис издаваоца чека (трасанта)У погледу трасаната и трасата разликујемо банкарски чек код кога је трасат банка и небанкарски чек код кога је трасат нека фирма или физичко лице.

С обзиром на намену чек може бити :

готовински,

вирмански,

обрачунски,

барирани,

путнички,

акредитивни,

циркуларни...Као и меницу, чек карактеришу : индосирање, авалирање, амортизација, плаћање и протест чека. Чек се не може издати бланко и он може бити опозив.

Три битне чековне радње су:

Издавање чека, где морају бити задовољени битни елементи чека

Пренос чека, где се чек на доносиоца преноси простом предајом, по наредби путем индосамента, а на име путем цесије уз предају исправе

Авалирање, што подразумева гаранцију од одређеног лица

Примарни сектор
Секундарни сектор
Терцијарни сектор
Квартарни сектор

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.