Банат, Бачка и Барања

Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.

Банат, Бачка и Барања

Banat backa baranja 02 map sr

Банат, Бачка и Барања 1918. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља  Краљевина Србија,
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Нови Сад
Површина 19.702 (у границама одређеним мировном конференцијом) km²
Становништво 1.365.596 (у границама одређеним мировном конференцијом)
Друштво
Званични језици српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Председник владе
Владар Др. Јован Лалошевић
Оснивање 1918.
Престанак 1922.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Serbian Vojvodina.svg Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Српско-мађарска република Барања-Баја Serbian Cross.svg
StemaBanat.png Банатска република Бачка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Београдска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Подунавска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Портал:Историја
Banat backa baranja 01 map sr
Банат, Бачка и Барања са границама одређеним на мировној конференцији
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, до 1922.
Velika-narodna-skupstina-1918
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Име

Службено име покрајине, које је користила покрајинска влада (народна управа), било је „Банат, Бачка и Барања“, али се незванично користио и назив "Војводина".

Историја

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Краљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.

Иако од 1919. године Народна управа Баната, Бачке и Барање није била активна, ова територија је званично чинила једну од покрајина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све до поделе земље на области 1922. године.

Административна подела

Покрајина се административно делила на жупаније. 3. децембра 1918. године, Народна управа је именовала велике жупане за следеће области:[1]

15. јануара 1919. године, именовани су посебни велики жупани за следеће две области:[2]

Након разграничења са Румунијом, у Банату је формирана Торонталско-тамишка жупанија, а 1920. године цело подручје Баната, Бачке и Барање било је подељено на три жупаније:[3]

Након разграничења са Мађарском, формирана је Бачко-барањска жупанија, па је 1921. године подручје Баната, Бачке и Барање било подељено на две жупаније:[4][5][6][7]

Становништво

Иако су Срби, Буњевци и други Словени насељавали већи део покрајине, они су живели помешано са Румунима, Мађарима и Немцима, тако да је етнички састав ове територије био веома сложен. После успостављања коначних државних граница на мировној конференцији, у деловима Баната, Бачке и Барање који су признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, живело је 1.365.596 становника, од којих 29% Срба, 27,7% Мађара, 23,8% Немаца, као и припадници других народа.

Установе

Велики Народни Савет (парламент) покрајине бројао је 50 чланова, од којих 35 Срба, 8 Буњеваца, 5 Словака, 1 Крашована и 1 унијатског свештеника.

У надлежности народне управе (владе) покрајине налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.

Званичници

  • Др Јован Лалошевић, председник Народне управе (владе), повереник за политичке послове и привремени повереник за просвету,
  • Петар Коњовић, заменик председника Народне управе,
  • Јован Храниловић, привремени председник Великог Народног Савета,
  • Др Славко Милетић, председник Великог Народног Савета,
  • Др Јован Латинчић, потпредседник Великог Народног Савета,
  • Др Игњат Павлас, повереник за унутрашње послове,
  • Др Аугуст Рат, повереник за правосуђе,
  • Др Владислав Манојловић, повереник за финансије,
  • Стеван Славнић, повереник за саобраћај,
  • Мита Клицин, повереник за привреду,
  • Др Коста Поповић, повереник за прехрану и снабдевање,
  • Душан Тушановић, повереник за социјалне реформе,
  • Др Лаза Марковић, повереник за народно здравље,
  • Душан Попов, повереник за народну одбрану.
Yugoslavia map 1920
Историјске југословенске земље (карта из 1920.)

Види још

Референце

  1. ^ Његован 2004, стр. 261.
  2. ^ Његован 2004, стр. 262.
  3. ^ Маловић, Гојко (2010). Сеоба у матицу: Оптирање Срба у Мађарској, 1920-1931. Матица Српска.
  4. ^ "imala svog utjecaja i na prvotnu administrativnu podjelu Vojvodine od od 1918. do 1921. godine.1 Ta je administracija odgovarala upravo onoj tradicionalnoj mađarskoj podjeli ...
  5. ^ .rs/books?ei=Jfy8U8KMJYbnygOQzYHwAQ&hl=sr&id=FDw9AAAAIAAJ&dq=%22imala+svog+utjecaja+i+na+prvotnu+administrativnu+podjelu+Vojvodine+od+od+1918.+do+1921.+godine.1+Ta+je+administracija+odgovarala+upravo+onoj+tradicionalnoj+ma%C4%91arskoj+podjeli+na%3A+ba%C4%8Dko-baranjsku%2C+torontalsko-tami%C5%A1ku+i+srijemsku+%C5%BEupaniju.%22&focus=searchwithinvolume&q=%22torontalsko-tami%C5%A1ku%22 Marulic — Google Књиге]
  6. ^ .rs/books?id=yJB4AAAAIAAJ&q=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&dq=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&hl=sr&sa=X&ei=7Py8U9flCsX-ygOzl4HgCA&redir_esc=y Građa za istoriju naroda Vojvodine — Google Књиге]
  7. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf

Литература

Спољашње везе

Банат у Другом светском рату

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Банатска република

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Барањска жупанија (бивша)

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, хрв. Baranjska županija, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Бачка област

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Бачко-барањска жупанија

Бачко-барањска жупанија је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921-1922. године. Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и источне Хрватске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Нови Сад (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 784.569 становника.

Бачко-бодрошка жупанија

Бачко-бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis, мађ. Bács-Bodrog vármegye; нем. Komitat Batsch-Bodrog) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и јужне Мађарске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Сомбор (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине).

Површина жупаније била је 10.362 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.400 становника (густина 78,4 ст./km2).

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је била скупштина одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су постојале од 1918. до 1922/25. године. Ниже управно-територијалне јединице тада су чинили окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине. Касније су уместо покрајина и округа основане 33 области, а оне су укинуте 1929. године када је основано 9 бановина.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Српско-мађарска република Барања-Баја

Српско-мађарска република Барања-Баја или Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију су чинили северни делови географских регија Барање и Бачке.

Тамишка жупанија

Тамишка жупанија (лат. Comitatus Temesiensis, мађ. Temes vármegye, нем. Komitat Temes, рум. Comitatul Timiș) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је град Темишвар (данас у саставу Румуније).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Румуније (већи, средишњи и северни део) и Србије (мањи, јужни део).

Површина жупаније била је 7.433 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Тамишка жупанија је имала 500.800 становника (густина 67,4 ст./km2).

Торонталска жупанија

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Komitat Torontal, рум. Comitatul Torontal) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (14-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је Велики Бечкерек (данас Зрењанин).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, западни део), Румуније (мањи, источни део) и Мађарске (сасвим мали део на крајњем северу).

Површина жупаније била је 10.016 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Торонталска жупанија је имала 615.151 становника (густина 61,4 ст./km2).

Торонталско-тамишка жупанија

Торонталско-тамишка жупанија (или Банатска жупанија) је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919.1922 године. Некадашњи простор ове жупаније данас је у саставу Србије и подељен је између АП Војводине (већи део) и Града Београда (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Велики Бечкерек (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника.

Окрузи Србије
Жупаније Баната, Бачке и Барање
Жупаније Хрватске и Славоније
Окрузи Босне и Херцеговине
Окрузи Црне Горе
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.