Банатски Деспотовац

Банатски Деспотовац (мађ. Ernőháza, нем. Ernsthausen) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Налази се 22 km источно од Зрењанина, док је од Сечња удаљен око 13 km. Тамиш протиче 2 km од Банатског Деспотовца. Надморска висина места је 83 m.

Према попису из 2011. било је 1291 становника.

Банатски Деспотовац
Banatski Despotovac, park in the village centre
Парк у центру села, где је била католичка црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 1.291
 — густина25/км2
Географске карактеристике
Координате45°21′50″ СГШ; 20°39′45″ ИГД / 45.36390° СГШ; 20.66260° ИГДКоординате: 45°21′50″ СГШ; 20°39′45″ ИГД / 45.36390° СГШ; 20.66260° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина53 м
Површина50,2 км2
Банатски Деспотовац на мапи Србије
Банатски Деспотовац
Банатски Деспотовац
Банатски Деспотовац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23242
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

Насеље је 1822. године формирао велепоседник јерменског порекла Киш Ерне. Породица Киш је тад поседовала највећу површину земљишта у Торонталској жупанији. Становници су досељивани из делова Аустрије и Немачке. Били су углавном римокатоличке вероисповести, али је било и евангелиста. Потом долазе румунске, хрватске и ромске породице. Село је испрва носило назив Ернехаза, Ернестхаза, Ернестовац, Банатски Деспотовац и Ернстхаузен, да би после 1945. године опет добило име Банатски Деспотовац.

Садашњи назив село је добило након проглашења Краљевине Југославије. Године 1924. Министарство унутрашњих дела донело је решење о преименовању неких насеља. Тако је Ернестиновац промењен у Банатски Деспотовац.[1] У селу је почео да ради 1929. године општински лекар др Георг Авендер.[2]

Становништво села је крајем 1944. избегло пред надирањем Црвене армије и одлазило у Немачку, па је остао мали број мештана, које су чинили углавном старије особе и деца.1945.У Банатски Деспотовац колонизирани су Срби из Мркоњић Града, Шипова, Купреса, Гламоча и Ливна. Досељеницима су додељене куће и окућнице, затечене у кућама првобитних становника.

2005. године део атара села је био поплављен заједно за делом Баната у околини Сечња.

Демографија

У насељу Банатски Деспотовац живи 1379 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,7 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 604 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.098
1953. 2.955
1961. 2.864
1971. 2.289
1981. 1.993
1991. 1.823 1.793
2002. 1.620 1.642
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.591 98,20 %
Румуни
  
7 0,43 %
Хрвати
  
3 0,18 %
Југословени
  
3 0,18 %
Мађари
  
2 0,12 %
Македонци
  
2 0,12 %
непознато
  
3 0,18 %

Референце

  1. ^ "Време", Београд 3. август 1924. године
  2. ^ "Време", Београд 14. јуна 1929. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бастаси (Босанско Грахово)

Бастаси су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело само 24 становника.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Зрењанин

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа и значајан индустријски центар Баната и Војводине. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада (1.326 km²), највећи град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији.Према попису из 2011. године у Зрењанину живи 76.511 становника, што га чини највећим градом у српском делу Баната, и трећим у Војводини после Новог Сада и Суботице.

Маринко Шебез

Маринко Шебез (Банатски Деспотовац, 27. август 1946 — 2. април 1989) био је српски и југословенски глумац.

ПФЛ Зрењанин

Подручна лига Зрењанин је једна од 29 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клуба. Шампион иде директно у ВФЛ Исток, другопласирани и трећепласирани играју бараж са представницима ПФЛ Панчево за још једно место у ВФЛ Исток, а последња три тима испадају из лиге. У лигу улази по једна екипа из Општинске лиге Кикинда - Житиште и А лиге ФСГ Зрењанин, док једна екипа улази после баража који играју другопласиране и трећепласиране екипе из ових лига.

Папићи (родови)

Презиме Папић није ријетко код Срба. На простору бивше Југославије православни Папићи живе или су живјели у неколико десетина сеоских насеља, од Љубомира крај Требиња до Арадца (Зрењанин) и од Доњих Дубрава на Кордуну до Подвршке код Кладова.

Презиме Папић носи више српских родова/братстава. Према предањима, постојбина двају најбројнијих родова са овим презименом је стара Херцеговина. Папићи који славе Лучиндан поријеклом су из ближе околине Никшића, а њихови презимењаци чија је крсна слава Јовањдан из села Петровића у Бањанима. У Петровићима одавно нема Папића: последњи су се одселили из тог мјеста око 1735. године, након убиства једног Црногорца који им је, заједно са цуцким харамијама, отео стоку. Нешто раније, судећи по родослову, доселио се од Никшића у Коравлицу родоначелник тамошњих Папића и њихових рођака у сусједном селу – Влахињи.У недатираном Парохијском летопису Старог Арадца Папићи се помињу као „староседеоци од преко сто година“. Арадчанин Вујадин Папић (1930) зна да његов далеки предак, Херцеговац, није дошао „са Чарнојевићем“ већ пола вијека касније. „У Арадцу је сада једна породица Папића, две су отишле. Славимо Светога Луку“, каже старац. Родоначелник Папића из Арадца доселио се, дакле, у то банатско насеље око 1740. године. Пошто у Родослову Папића из Коравлице и Влахиње нема помена о њему, може се са сигурношћу рећи да у Банат није доспио из билећког краја, но од Никшића, и то преко Шумадије, гдје одавно (у Пријевору крај Чачка) има „никшићких“ Папића.

Првих деценија 19. вијека двојица Папића из околине Билеће (Коравлице и Влахиње) напустила су завичај. Један се населио код Невесиња, а други у Босанској крајини. Њихово потомство није бројно, као ни Папићи у бачкој варошици Жабљу. И жабаљски Папићи (4 породице) кажу да им је поријекло херцеговачко, а крсна слава Свети Лука. Предак им је протојереј Максим Папић, који се помиње у једном запису из бурне 1848. године.Православни Папићи увијек су дијелили судбину свога народа, а у претходна два вијека оставили видан траг у српској историји. Једни су се, према казивању Пека Папића из Влахиње, нашли под устаничким барјаком приликом опсаде Никшића (1807), други у Вукаловића буни, 50 година касније. У великом Херцеговачком устанку (1875 – 1878), Рудинско билећки батаљон од 900 бораца био је под командом Шћепана Вуковог Папића.Стотинаш у том устанку Петар Лалићев Шупић (1842—1918) помиње, у мемоарском спису, погибију два Милоша Папића из Коравлице у истом дану (Битка код Моска 1875). Брат једног од њих (Милоша – Благоја), Тодор Бајов Папић, погинуо је као батаљонски барјактар у Првом балканском рату. Из братства Папића код Билеће (Коравлица и Влахиња) учествовало је у ослободилачким ратовима, 1912—1918. године, неколико десетина људи, махом добровољаца – повратника из Америке (преко 20), од којих су седморица одликовани Медаљом за храброст „Милош Обилић“. У Другом свјетском рату погинуло је 26 Папића из 15 домова у Коравлици и Влахињи. Но, у тим мјестима нијесу се десили масовни злочини попут оног у Жабљу. Међу 666 становника Жабља које су, јануара 1942. године, убили мађарски фашисти било је дванаесторо Папића.

Сеп Јанко

Јозеф „Сеп“ Јанко (нем. Josef „Sepp“ Janko; Ернстхаузен, 9. новембар 1905 — Буенос Ајрес, 25. септембар 2001), је био председник Културбунда од 1939. и сарадник окупатора у Другом светском рату.

Након Хитлеровог успона, млађи чланови Култубунда су се упустили у борбу против старијег конзервативног вођства, које се сарађивало са југословенском владом у циљу побољшања привредног и културног статуса немачке мањине у Краљевини Југославији. Уз помоћ Химлерове организације Фолксдојче мителштеле, млађе чланство Културбунда је истиснуло старије вођство са чела удружења. Умеренији Сеп је изабран за вођу покрета уместо отворено пронацистичког Јакоба Авендера, да се не би покварили односи са југословенском владом. Под Сеповим вођством, Културбунд је ојачао и упустио се у програм нацификовања и мобилизације немачке мањине.Крајем јуна 1941. Аћимовићева влада је издала проглас у вези управе у Банату, који је успостављен као аутономни регион у саставу Србије, са посебном цивилном управом под контролом локалних фолксдојчера на челу са Сепом Јанком.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.