Банатска република

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Банатска република
Banat Republic bgiu

Територија Банатске републике упоређена са модерним државним границама
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Темишвар
Друштво
Службени језик немачки, румунски, српски, мађарски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе Република
 — Председник Ото Рот
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1918.
 — Укидање 1918.
Географске и друге карактеристике
Становништво 1.582.133
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Serbian Vojvodina.svg Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Банат, Бачка и Барања State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Banat republic-sr
Детаљна мапа Банатске републике
Banatia-sr
Мапа предложене Републике Банатије (предлог су изнели Немци из Баната на Мировној конференцији у Паризу 1920. године)

Историја

Приликом проглашења републике, формирано је Банатско народно веће, које се састојало од по пет представника следећих народа: Немаца, Мађара, Срба и Румуна.

Цивилни повереник Републике је постао др. Ото Рот, док је војни заповедник постао Алберт Барта. Мађарска влада је признала независност Банатске републике. У том смислу се сматра да је стварање републике било подржано од Мађарске, у сврху задржавања северног Баната и заустављања опредељења тамошњег становништва за јужнословенску државу.

Банатско народно веће је организовало војне одреде и цивилну стражу 4. новембра исте године. Циљ ових војних одреда је био успостављање контроле над целом територијом Баната. Ипак, Банатска република је била кратког века; након неколико дана, војска Краљевине Србије је ушла у Банат, што је био крај Банатске Републике. Неколико месеци касније, територија Баната је подељена између Краљевине СХС и Румуније, узимајући у обзир проглас Велике народне скупштине у Новом Саду и резолуцију из Алба Јулије.

У априлу 1920. године, Немци из Баната су поднели захтев мировној конференцији у Паризу да се република обнови под именом „Република Банатија“. Према овом захтеву, обновљена република не би укључивала само Банат, већ и суседну Бачку, а била би подељена у кантоне, којима би управљали представници већинске етничке групе из сваког кантона. Предлог је одбачен на мировној конференцији.

Демографија

Република је бројала 1.582.133 становника, од којих:

  • 592.049 (37,42%) Румуна
  • 387.545 (24,50%) Немаца
  • 284.329 (17,97%) Срба
  • 242.152 (15,31%) Мађара
  • одређен бројих мањих етничких група, укључујући Словаке, Хрвате, Русине, итд.

Према вероисповести, становништво републике је укључивало:

  • 855.852 (54,10%) православних хришћана
  • 591.447 (37,38%) католика
  • чланове мањих верских заједница, укључујући Калвинисте, Лутеране и Јевреје

Литература

Види још

Банат, Бачка и Барања

Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.

Банат у Другом светском рату

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Демократска Федеративна Југославија

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.

Дунавске Швабе

Дунавске Швабе (нем. Donauschwaben) је назив за Немце који су од 18. века живели у Транслајтанији, односно у источном делу Хабзбуршке монархије, а након 1918. године у Краљевини СХС — Југославији (данашњој Србији — Војводина, делови Београда и Поморавље са Понишављем, где су се махом стопили са тамошњим етносом), као и Хрватској — Славонија, Срем, Барања), Румунији (на Карпатима и у Трансилванији) и Мађарској.

САО Босанска Крајина

САО Босанска Крајина (Српска Аутономна Област Босанска Крајина) је била српска аутономна област на подручју СР БиХ. Називана је још и Аутономна Област Крајина. САО Босанска Крајина се налазила у Босанској Крајини, и њен главни град је била Бања Лука. Касније, ова област је постала део Републике Српске.

САО Западна Славонија

САО Западна Славонија (Српска аутономна област Западна Славонија) је била српски самопроглашени ентитет унутар СР Хрватске. Створена је 12. августа 1991. и касније је укључена у састав Републике Српске Крајине.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Сермон

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина) је била једна од две социјалистичке аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од република СФРЈ. Формирање њених установа је започело 1944. године, да би њен политички статус у оквиру Србије и Југославије био регулисан 1945. године. Првобитно званично име покрајине је било Аутономна Покрајина Војводина, а оно је преименовано у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ Уставом из 1963. године, када су нове називе добиле и југословенске републике. 1990-тих година је назив поново промењен у Аутономна Покрајина Војводина.

САП Војводина је припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Конститутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Српско-мађарска република Барања-Баја

Српско-мађарска република Барања-Баја или Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију су чинили северни делови географских регија Барање и Бачке.

Тамишка жупанија

Тамишка жупанија (лат. Comitatus Temesiensis, мађ. Temes vármegye, нем. Komitat Temes, рум. Comitatul Timiș) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је град Темишвар (данас у саставу Румуније).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Румуније (већи, средишњи и северни део) и Србије (мањи, јужни део).

Површина жупаније била је 7.433 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Тамишка жупанија је имала 500.800 становника (густина 67,4 ст./km2).

Торонталска жупанија

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Komitat Torontal, рум. Comitatul Torontal) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (14-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је Велики Бечкерек (данас Зрењанин).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, западни део), Румуније (мањи, источни део) и Мађарске (сасвим мали део на крајњем северу).

Површина жупаније била је 10.016 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Торонталска жупанија је имала 615.151 становника (густина 61,4 ст./km2).

Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.