Балкански Египћани

Балкански Египћани, или само Египћани (мкд. Египќани, алб. Egjiptian), или Ђупци (мкд. Ѓупци), су народ, који живи у Србији (претежно на Косову), као и у Северној Македонији, Албанији и Црној Гори. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији, без Космета, живи 814 Египћана, а на попису 2011. године број Египћана је био 1.834[1]. Према попису из 2011. године који су организовале привремене институције самопроглашене Републике Косово, на Косову живи 11.524 Египћана.

Балкански Египћани
Укупна популација
око 25.000
Региони са значајном популацијом
 Србија13.358 (2011)
 Албанија3.368 (2011)
 Северна Македонија3.713 (2002)
 Црна Гора2.054 (2011)
Језици
албански
Религија
ислам
Сродне етничке групе
Роми, Ашкалије

Порекло

Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али их данас држава Србија признаје као посебан народ (први пут су исказани као засебна националност на попису из 1991. године).[2] Сматра се да су потомци албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени
  2. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf (попис у Србији из 2011. године - страна 12)
Јевреји у Црној Гори

Јевреји у Црној Гори су грађани јеврејског поријекла који живе и раде на територији Црне Горе. Историја Јевреја је на овим подручјима траје два миленијума. Њихови први трагови јављају у древној Дукљи чије се рушевине налазе у непосредној близини центра Подгорице, главног града данашње Црне Горе. Пописом становништва у Црној Гори, који је спроведен 2011. године, припадници јеврејског народа због малобројности нису обухваћени као посебна пописна категорија, а према процјенама Јеврејске заједнице Црне Горе, број Јевреја у Црној Гори износи око 500.

Југословени (народ)

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у Краљевини Југославији, Социјалистичкој Југославији и крњој Савезној Републици Југославији. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

Албанци у Црној Гори

Албанци у Црној Гори су најбројнија несловенска мањина у Црној Гори. По попису становништва 2011. Албанци по националности чине 4,91 % становништва односно 30.439 лица, а албански језик је матерњи 5,27% становништва односно 32,671 лица.

Албанци чине већину у Општини Улцињ (70,66 % са 14,076 лица), а значајан део становништва чине и у Главном граду Подгорица (5,13 % са 9,538 лица), Општини Бар (5,98 % са 2,515 лица), Општини Гусиње (40,77 % са 1,642 лица), Општини Рожаје (5,04 % са 1,158 лица) и Општини Плав (са 833 лица).

Ашкалије

Ашкалије су етничка заједница, која претежно живи у Србији, углавном у аутономној покрајини Косово и Метохија. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика.

Бошњаци у Црној Гори

Бошњаци у Црној Гори су припадници бошњачке националне мањине у Црној Гори. По попису становништва из 2011. године, етнички Бошњаци чине 8,65 % становништва Црне Горе, односно 53.605 лица, а бошњачким језиком говори 5,33% (bosanski) и 0,59% (bošnjački) становништва, односно 33.077 и 3.662 лица.

Демографија Црне Горе

Демографија Црне Горе обухвата приказ демографске структуре Црне Горе који се прецизно може пратити од 1909. године када је обављен први попис становништва. Тада је у Црној Гори живело 317.856 становника. Према попису становништва из 2003. године Црна Гора је имала 620.145 становника. У наредном периоду очекује се објављивање коначних резултата пописа становништва 2011. године, чиме ће се стећи бољи увид у тренутно стање.

Египћани (вишезначна одредница)

Египћани могу бити:

Стари Египћани, антички народ

Египћани, становници Египта

Балкански Египћани, народ на Балкану

Етнички Муслимани у Црној Гори

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31 % од укуоног броја становника те државе. Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе. Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Муслимани (народ)

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. године било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања Југославије, Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године, изјашњавали су се као припадници других народа у СФРЈ (најчешће као Срби или Хрвати, односно Југословени), док је појам муслиман био само одредница за верску припадност. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у ислам за време османске власти.

Општина Вучитрн

Општина Вучитрн је општина у Косовскомитровачком округу у Србији, која се налази на северном делу АП Косово и Метохија. У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 69.881 становник.

Роми у Србији

Роми у Србији су грађани Србије ромске етничке припадности. На српском језичком простору су такође познати и као Цигани, мада се ово име у званичном дискурсу сматра погрдним.

Током Другог светског рата у Југославији су, уз Србе и Јевреје, били жртве нациста.

Роми у Црној Гори

Прва насељавања Рома на подручју данашње Црне Горе, датирају из XIV вијека, када су у вријеме Млетачке републике пристизали на црногорску обалу са подручја јужне Италије и Грчке, као робови. Њихово значајније присуство се везује за долазак Османлија на ова подручја. Забиљежено је да су Роми били коришћени као радна снага у Новом (Херцег-Нови) 1508. године. Након пада Бара и Улциња под османску власт, 1571. године, улцињски гусари су куповали Роме у Триполису и као робље их доводили у Улцињ, гдје су били продавани. Значајан број Рома је долазио и из Габеле, на ушћу Неретве, одакле су довожени бродовима (одатле назив Габељи). Османлије су их користиле као занатлије и насељавали у посебним насељима – махалама. Како се у међувремену једна група издвајала као врсни ковачи (за вријеме Османлија, ковачки занат је био основ ) издвојиће се касније у посебан ред – ковачи (типични за Бар, Улцињ и Подгорицу). За разлику од Рома ковача, Роми чергари ће се на јужнословенским просторима појавити у XVI вијеку, а у Црној Гори се почињу стално настањивати тек од 1912. године.

Срби

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38%) и Црној Гори, где их има 28,73%. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Северној Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.

Француз Арни Барби изрекао је можда најлепше мишљење о Србима, које је он добро упознао током Првог светског рата. "Србима је херојство у крви и њихова прошлост није ништа друго до дуга драматична борба током које никада није поништена њихова чудесна снага".

Срби у Црној Гори

Срби у Црној Гори, односно црногорски Срби или Срби Црногорци, су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178,110 припадника српског народа, што чини 28,73% становништва. Додатних 2103 грађана се изјаснило као Срби-Црногорци, док се 1833 грађана изјаснило као Црногорци-Срби, што укупно чини 0,64% становништва Црне Горе. Поред тога, од укупног броја етничких Црногораца, њих 74,806 је исказало српски језик као матерњи, а додатних 10,082 грађана који су се изјаснили као национално неопредјељени, такође су исказали српски језик као матерњи. У укупном збиру, чак 265,895 грађана се изјаснило за српски језик као матерњи, што чини 42,88% становништва Црне Горе. Према истом попису, од укупног броја Срба у Црној Гори (178,110), њих 175,052 је исказало припадност православљу, док преостали дио чине Срби католици, Срби муслимани и припадници других вјероисповијест.Према традиционалној регионалној подјели, Срби настањују сљедеће историјске и географске области у данашњој Црној Гори: Стара Црна Гора, Брда, Стара Херцеговина, Бока Которска, Приморје и Горње Полимље. Према регионалној припадности, Срби у Црној Гори се могу називати: Црногорцима, Старохерцеговцима, Брђанима, Бокељима, Приморцима или Полимцима.

Почевши од 2006. године, када је Црна Гора стекла независност, положај српског народа у тој држави је почео убрзано да се погоршава, под притиском организоване десрбизације и форсиране црногоризације, која се спроводи у свим областима друштвеног живота. Иако су Срби у преамбули Устава Црне Горе из 2007. године поменути непосредно након етничких Црногораца, у склопу набрајања народности, положај српског народа у Црној Гори није правно регулисан, што представља извор бројних проблема и спорова, не само у односима са државним властима, већ и унутар саме српске заједнице.

Црногорци (народ)

Етнички Црногорци (црн. Crnogorci) су јужнословенски народ, који претежно живи у Црној Гори, где чини релативну већину становништва (око 45%). Укупно их има око 350.000, од чега 278.865 живи у Црној Гори, према резултатима пописа из 2011, године. Углавном су православне вере, а према пописном изјашњавању говоре црногорским или српским језиком. Изван Црне Горе као матичне државе, признати су као етничка мањина у суседним државама Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. За време постојања бивше Југославије, били су један од њених конститутивних народа. Изван региона, део етничких Црногораца живи у дијаспори, углавном у државама Западне Европе и Северне Америке.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Националне мањине
Са признатим мањинским статусом
Други народи
Без признатог мањинског статуса
Признате мањине
Остали

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.