Балканске планине

Балканске планине су планински ланац који се простире у источном делу Балканског полуострва.Балканске планине се пружају од врха Вршка Чука на граници између Бугарске и Србије на истоку, преко централне Бугарске до рта Емине на Црном мору. Дужина овог планинског система износи 557км. Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној Бугарској. Највиши врх је Ботев 2376 м,што планински ланац чини трећим највишим у земљи, после Риле и Пирина.Планински ланац формира слив између сливних подручја Црног и Егејског мора. Крашки рељеф краси велики број пећина, укључујући пећину Магуру, у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.

Географија

Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм Европе и Азије.Може се поделити на два дела: главни балкански ланац и предбалкански северни део, који благо залази у дунавску равницу. На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до Црног мора, раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје,које укључују Витошу и средњу гору.У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:Планине Западног Балкана протежу се од Вршке Чуке на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190км.Највиши врх је Миџор на 2169м. Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза Вратник, дужине 207км. Врх Ботев, највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца. Планине источног Балкана њихов највиши врх је врх Балгарка 1181м. Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина, протежу се од прелаза Вратник до рта Емине дужине 160км.

Хидрографија

Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у Дунав, и оних које отичу у Егејско море на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте река Искар која формира спектакуларну Искарску клисуру. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: Лом, Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др.Планине су такође извор реке Камчије која се улива директно у Црно море.На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина,као што су Рајско прскало, који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.[1]Као резултат тога, од тада су на српској страни Старе планине откривени виши и виши слапови: Чунгуљ 1996. - 43 м (141 фт);[2] Пиљ 2002. - 64 м (210 фт); [2] Копрен у 2011. години - 103,5 м (340 фт);[3] Калуђерски Скокови у 2012. години - 232 м (761 фт). [4]

Референце

  1. ^ Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.
  2. 2,0 2,1 "Menjaju geografiju". Politika (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.
  3. ^ „.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren”. www.vodopadisrbije.com. Приступљено 2019-09-21.
  4. ^ Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.
Алпска орогенеза

Алпска орогенеза је орогена фаза која се одвила од горњег тријаса до кенозоика (који траје и данас) и која је образовала планинске венце Алпског појаса. Ове планине укључују (од запада ка истоку) Атласке планине, Пиринеје, Алпе, Динариде, Пинд, Балканске планине, Тавор, Кавказ, Елбурс, Планине Загрос, Хиндукуш, Памир, Каракорум и Хималаје. Понекад се појављују другачија имена за описивање образовања одвојених планинских венаца: на пример Карпатска орогенеза за Карпате, Хеленска орогенеза за Пинд (Хелениде) или Хималајска орогенеза за Хималаје.

Алпска орогенеза се догодила када су се континети Африка и Индија и мала Цимерска плоча сударили (са југа) са Евроазијом на северу. Конвергентна кретања између тектонских плоча (Индијска и Афричка плоча са југа, Евроазијска плоча са севера и много мањих плоча и микроплоча) почела су у раној креди, али велике фазе изградње планина почеле су у палеоцену и трајале су до еоцена. Тренутно, процес и даље траје код неких венаца Алпских планина.

Набирање и издизање наведених планина вршено је у две гигантске геосинклинале: медитеранској и циркумпацифичкој. У медитеранској геосинклинали издигнуте су планине Средоземне зоне веначних планина (Пиринеји, Алпи, Хималаји), а у циркумпацифичкој планине Пацифичке зоне веначних планина (Анди, Кордиљери). Ове велике планинске зоне представљају крупне морфотектонске целине рељефа Земље.

Алпска орогенеза се сматра једном од три велике фазе орогенеза у Европи које дефинишу геологију данашњег континента. Те три фазе су:

Каледонска орогенеза која је формирала Евроамерику када су се континенти Балтика и Лауренција сударили у раном палеозоику.

Херцинска орогенеза која је формирала Пангеу када су се Гондвана и Евроамерика сударили средином и крајем палеозоика.

сама алпска орогенеза.

Белава

Белава је планина у југоисточној Србији код Беле Паланке. Пружа се правцем северозапад—југоисток, у дужини око 15 km, од Беле Паланке до Пирота. На северу се простире до реке Нишаве, на југозападу долином Седлара одвојена је од гребена Црног врха (889 m), а према југу и југоистоку досеже до друма Ниш — Пирот. Као и Сува планина, на коју се надовезује, и Белава се, због одсечености према долини Нишаве и претежно кречњачког састава, одликује специфичним географским особинама.

Белава је ниска планина и припада Карпатско-балканској орогеној зони. На гребену, паралелном току Нишаве, уздижу се неколико врхова: Дебели дел (916 m), Кардашица (946 m), Водни вртоп (871 m) и други. Они су више примакнути југозападној страни и чине одсеке према долини Седлара.

Буковик (планина у Србији)

Буковик је планина у источној Србији на тромеђи — развођу Сокобањске, Алексиначке и Параћинске котлине. Највиша је тачка Букова глава (894 m).

Нижа падина пружа се у правцу југозапад—североисток и има облик слемена. Рашчлањена је извориштима више речица које теку ка Великој (Јовановачкој) реци на северу, а на југу ка Моравици и Јужној Морави. Планина је на западу са већим нагибом према фосилној удолини (Ражањска преседлина).

Буковик је спада у громадне планине, изграђен је од кристалстих шкриљаца, који су основна грађа и у суседном Рожњу. Шумовита планина поред магистралног ауто-пута, није туристички искоришћена. У њеном подножју су два већа села Подгорац и Јошаница (са новијом бањом). До села у подгорини допиру слабији путеви, а преко планине има шумских путева.

Витоша

Планина Витоша (лат. Scomius, Scombrus) је палеовулкан у западном делу Бугарске, на чијим падинама је смештен главни град Софија.

Влашка планина

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада Балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина. На њеним југоисточним обронцима, смештена је Звоначка Бања, а недалеко је и атрактивни кањон реке Јерме који формирају оштри стењаци Влашке и Гребен планине. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је назив добило по множини речи влах која може означавати сточара, али и етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Недалеко од села се налази пећина Ветрена дупка, дугачка око 4km, од чега је око 2km доступно посетиоцима. Најзанимљивија пећинска дворана се налази у њеном средишњем делу, а сама пећина је повезана са понором дубоким 160 m.

Дели Јован

Дели Јован је планина на истоку Србије, на отприлике 250 km од Београда, а у близини Неготина и Бора.

Планина се углавном протеже правцем север-југ.

Припада планинама карпатско-балканског планинског система, формираног током алпске орогенезе.

Планина је дугачка око 19 километара и њене границе планине су од места Плавне на северу, до брда Тилва Њагра на југу.

На планини влада субконтинентална клима.

Највиши врх ове планине је Црни врх (1.141 метар).

Калафат (планина)

Калафат је планина у југоисточној Србији, северно од Ниша. Просторно се налази на територији нишке градске општине Пантелеј и општине Сврљиг. Припада Балканским планинама које су део Карпатско-балканског планинског система. Позната је и под називом Курилово.

Карпатске планине у Србији

Карпатске планине у Србији су јужни део планинског венца Карпата, који се распростиру у Украјини, Румунији, Словачкој и Чешкој. Налазе се у источној Србији, на десној обали Велике Мораве.

Планине које су део српских Карпата:

Мироч

Хомољске планине

Велики и Мали Крш

Дели Јован

Бељаница

Кучај

Голи Крш

Малиник

Јавориште

Црни Врх

Лишковац

Шомрда

Карпатско-балканске планине

Карпатско-балканске планине су део северне зоне набирања веначних планина Европе. Заузимају простор између Панонског басена, старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку. Својим мањим делом, простиру се на крајњем истоку Србије, између Дунава на северу, Руј-планине и Лужничко - Заплањске котлине на југу, долином Јужне и Велике Мораве на западу и границе са Бугарском на истоку. Граде их стене различите старости и порекла, као што су пешчари, кречњаци, вулканске и еруптивне стене. Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1.000 м, док су кречњачке стене и до 600 м дебљине.

Крум

Кан Крум (803.-814.) је био један од три кана који су имали назив Канас у Биги (Кан у Богу). Био је наследник кана Кардама и родом је од панонских Прабугара, који су били у служби Авара. 805. се ослободио надвладе Авара и искористио је прилику за експанзију преко Карпата у Трасилванију све до Дунава и источне Паноније. Тада је граничио са Францима и краљевством Карла Великог.

Кучај

Кучај је планина у источној Србији између река Ресаве, Злотске реке и Црног Тимока. Припада групи Карпатско-балканских планина. Има правац пружања североисток-југозапад на дужини од 40 km. Планина је претежно изграђена од шкриљаца и кречњака. На Кучају се налази пространа Брезовичка површ са бројним крашким увалама (Игриште, Торовиште, Велика и Мала Брезовица). Поред увала срећу се и јаме (Гаура Фрнђефунд) и неке од најпознатијих пећина у Србији (Боговинска, Злотска, Преконошка и Раваничка).

Највиши врх Кучаја је Велика Треста - 1.284 m. Кучај се састоји од следећих висова Копривно брдо, Јавориште и Малиник.

Лишковац

Лишковац је планина у источној Србији, која припада групи Карпатско-балканских планина. Налази се између Мајданпека и Доњег Милановца. Највиши врх је Велики Лишковац са 803 метара надморске висине. Заједно са планином Мироч, Лишковац образује Гвоздену капију Дунава и налази се у националном парку Ђердап.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Море ведрине

Море ведрине је једно од затамњених базалтних региона на Месецу. Налази се источно од мора кише. Пречника је 674 километара и сматра се да је старо око 3900 милиона година. На североистоку налази се језеро снова (Lacus Somniorum) пречника скоро 400 километара. Најупечатљивији је кратер који лежи у мору, Посејдон (Posidonius) веома правилног облика и пречника од 95 километара. На југоистоку ово море је повезано са морем спокојства а на западу са планинским венцем Балканске планине (Montes Haemus). Ово море је пример маскона, гравитационе аномалије на Месецу.

Летелице Луна 21 и Аполо 17 слетели су у Море ведрине.

Озрен (Србија)

Озрен је планина у југоисточној Србији, највиши врх је Лесковик (висине 1.178 m). Налази се источно од Алексинца, а у близини је Сокобања и средњовековни Соко Град (бањски). Познато климатско лечилиште, богато озоном, једна од најшумовитијих планина у Србији. На овој планини се налазе две болнице, за лечење плућних и очних болести, као и водопад Рипаљка, највиши у Србији (висине 11 m). На Озрену се налази и манастир Јерменчић из 14. века. По овој планини је назив добио ФК Озрен.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Понорница

Понорница је река која делом свог тока понире у јаму или понор и тече кроз пећинскe канале. Најпознатије понорнице су река Требишњица, која протиче кроз Требиње и река Требижат која протиче кроз западну Херцеговину.

Pонорнице исто тако могу да буду резултат покривања реке и/или преусмеравање њеног протока у одводне канале, обично у склопу урбаног развоја. Супротни процес је познат као одањивање и представаља видни облик речне рестаурације.

Ртањ

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртања са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.

Стара планина

Стара планина или Балкан планина, припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km.

Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m) у Бугарској, а у Србији Миџор (2169 m).

Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.