Бадем

Бадем (лат. Prunus dulcis), или слатки бадем, је дрво из фамилије ружа (Rosaceae), чији се плод и семе користе у исхрани људи као воће. У народу се користи и назив бајам за сам плод дрвета..[2]

Назив бадем у ботаничкој литератури се користи за неколико сродних врста рода Prunus и подрода Amygdalus. Сем слатког, постоји и горки бадем, чије семе има већу количину цијанида и може се сматрати отровним ако се конзумира у већим количинама. Занимљива врста је и Prunus tenella или степски бадем, који расте у Делиблатској пешчари.

Urueña almendro1 lou

дрво бадема у цвету

Prunus dulcis flor

цвет бадема

Spain Calpe Penyon Almonds green

плодови бадема

Sa almonds

семена слатког бадема

Бадем
Prunus dulcis
цвет бадема
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Prunoideae
Род:
Подрод:
Amygdalus
Врста:
P. dulcis
Биномијално име
Prunus dulcis
(Mill.) D.A.Webb
Синоними[1]
Бадеми
Mandorle sgusciate
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија2.408 kJ (576 kcal)
21,69 g
Скроб0,74 g
Шећери 3,89 g
0,00 g
Прехрамбена влакна12,2 g
49,42 g
Засићене3,731 g
Мононезасићене30,889 g
Полинезасићене12.070 g
21,22 g
Триптофан0,214 g
Треонин0,598 g
Изолеуцин0,702 g
Леуцин1,488 g
Лизин0,580 g
Метионин0,151 g
Цистин0,189 g
Фенилаланин1,120 g
Тирозин0,452 g
Валин0,817 g
Аргинин2,446 g
Хистидин0,557 g
Аланин1,027 g
Аспарагинска киселина2,911 g
Глутаминска киселина6,810 g
Глицин1,469 g
Пролин1,032 g
Серин0,948 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
1 μg
1 μg
Витамин А1 IU
Тиамин 1)
(18%)
0,211 mg
Рибофлавин 2)
(85%)
1,014 mg
Ниацин 3)
(23%)
3,385 mg
Витамин Б5
(9%)
0,469 mg
Витамин Б6
(11%)
0,143 mg
Фолат 9)
(13%)
50 μg
Холин
(11%)
52,1 mg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Д
(0%)
0 μg
Витамин Е
(175%)
26,2 mg
Витамин К
(0%)
0 μg
Минерали
Калцијум
(26%)
264 mg
Бакар
(50%)
0,99 mg
Гвожђе
(29%)
3,72 mg
Магнезијум
(75%)
268 mg
Манган
(109%)
2,285 mg
Фосфор
(69%)
484 mg
Калијум
(15%)
705 mg
Селен
(4%)
2,5 μg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(32%)
3,08 mg
Остали конституенти
Вода4,70 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Опис

Стабло

Бадем је листопадно дрво, које расте 4—10 m (13—33 ft) у висину, са стаблом до 30 cm (12 in) у пречнику. Младе гранчице су испрва зелене, постају љубичасте када је изложене сунцу, и затим сиве у њиховој другој години. Листови су 8—13 cm (3—5 in) дуги,[3] са назубљеном маргином и 25 cm (10 in) дугом петељком. Цветови су беле до љубичасте боје, 3—5 cm (1—2 in) у пречнику са пет латица, формирани самостално или у паровима и појављују се пре листова у рано пролеће.[4][5] Бадем најбоље расте у медитеранској клими са топлим, сувим летима и благим, влажним зимама. Оптимална температура за његов раст је између 15 and 30 °C (59 and 86 °F) и пупољци имају потребу за хлађењем од 300 до 600 сати испод 72 °C (162 °F) да би прекинули успављеност.[6]

Горки бадем

Горки бадем (лат. Prunus amygdalus Stoker) је биљка пореклом из Мале Азије и Месопотамије, одакле се раширио у многе земље око Средоземног мора. Расте у приморју и Македонији као полудивља биљка. За развој су јој погодна сува, топла и каменита станишта. Горки бадем је дрво високо 5-8 м. Има издужене ланцетасте листове, по ободу тестерасто назубљене и шиљатог врха. У пазуху листова и лисним петељкама налазе се 1-2 жлезде.

Бели или ружичасти цветови се појављују још у току марта – априла. Плод је дугуљаста коштуница (ендокарп) која садржи једну, ређе две семенке. Семе је спљоштено, дужине око 2 цм а ширине 1,2 цм. Епикарп је маљав и зелене боје, а кожасти мезокарп отпада када се осуши. Горки бадем цвета у рано пролеће.

Семе горког бадема

Семе горког бадема се користи за добијање ароматичних вода које делују као наркотик и седатив. Служи и за добијање масног уља, цеђењем зрелог семена које нема амигдалина. То је бистра, бледожута течност, скоро без мириса и врло благог укуса, а састоји се из смеше глицерида олеинске (80%) и линолне киселине.

Ово уље се може користити у прехрамбеној индустрији, као јестиво и у козметици за израду кремова. Служи као масна подлога за израду мелема, као растварач за справљање камфорног уља и справљање емулзија. Бадемово уље се често и фалсификује. При употреби горког бадема морамо имати у виду да интерно узимање може бити врло опасно.

Семе се сакупља када коштуница потпуно сазри, мезокарп отпада, а коштица се суши на промајном месту. Потапањем семена у топлу воду семењача се скида. Семе бадема је дугачко до 2,5 цм, на врху сужено у мали шиљак, а са супротне стране заобљено. Мириса нема, а укуса је горког. Семе треба да је цело и неоштећено од инсеката.

Семе горког бадема садржи и до 55% масног уља, нешто шећера, око 25% беланчевина,затим слуз, гуму и цијаногентски хетерозид који даје горчину, а највећа је лековитост баш у њему. Бадемово уље садржи око 80% триолеина.

Лековито дејство

Горки бадем садржи цијановодоничну киселину,врло јаки отров, па се забрањује сваки покушај да се короисти оралним путем. У спољној употреби, припремљен у облику врућих облога и купки, ублажује бол, нарочито мигрену, болове бубрега и јетре, реуму и киселину. Тесто које добијамо од овог воћа служи као добар сапун за особе са осетљивом кожом и изврстан је природни дезодоранс, далеко бољи и здравији од вештачких спрејева. Цела биљка садржи гликозиде у семенкама, кори и лишћу. Толико је отровна да 50-70 горких бадема узрокују смрт код одрасле особе, а само 3 горка бадема могу изазвати јако тровање. Ипак, екстракт бадема који се користи за колаче произведен је од горког бадема јер горчина екстракта потиче од прусичне киселине, која се уништава деловањем топлине и екстракције уља.

Референце

  1. ^ The Plant List, Prunus dulcis (Mill.) D.A.Webb
  2. ^ Introduction to Fruit Crops (Published Online), Mark Rieger, 2006
  3. ^ Bailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
  4. ^ Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.
  5. ^ Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.
  6. ^ „Almond”. PlantVillage, The Huck Institutes of the Life Sciences, Pennsylvania State University. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2015. Приступљено 04. 03. 2015.

Литература

  • Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.
  • Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4.

Спољашње везе

Prunus

Prunus је род дрвећа и грмова, који укључује воће шљива, вишња, бресква, нектарина, кајсија и бадем.

Бадем (Немачка)

Бадем (њем. Badem) општина је у њемачкој савезној држави Рајна-Палатинат. Једно је од 235 општинских средишта округа Ајфелкрајс Битбург-Прим. Према процјени из 2010. у општини је живјело 1.075 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 7232007.

Валхајм (Бадем-Виртемберг)

Валхајм (њем. Walheim) општина је у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Једно је од 39 општинских средишта округа Лудвигсбург. Према процјени из 2010. у општини је живјело 2.982 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 8118074.

Вехинген (Бадем-Виртемберг)

Вехинген (њем. Wehingen) општина је у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Једно је од 34 општинска средишта округа Тутлинген. Према процјени из 2010. у општини је живјело 3.699 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 8327051.

Вишња

Вишња (Prunus cerasus) врста је дрвенасте скривеносеменице, и назив за њене плодове (који се користе у људској исхрани као воће). Припада фамилији Rosaceae, роду Prunus (као и бадем, бресква, шљива, кајсија), а подроду Cerasus. Природни ареал распрострањења обухвата већи део Европе и југозападну Азију.Вишња се гаји на савременим плантажама и њени плодови се користе за справљање: сокова, џемова, компота, слатка од вишње, или се у смрзнутом стању чува за справљање разних посластица (кремова, сирупа, сладоледа...). Поред тога од вишње се прави и ракија (вишњевача).

У југоисточној Србији је познат крај у Нишавском округу околина села Облачина у Општини Мерошина где се гаји посебна сорта вишње такозвана облачинска вишња.

Воће

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.

Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

малом енергетском вриједношћу

великим садржајем воде

малом количином протеина и масти

знатним садржајем угљених хидрата и целулозе

богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Главичице

Главичице су насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.366 становника.

Кавал

Кавал је народни дувачки инструмент који је отворен са обе стране цеви и израђен од једног комада дрвета. Дрво које се користи за израду кавала је обично јасен, а може бити шљива, дрен, зова, бадем итд. Горњи крај кавала где се дува је мало искошен, тако да усне лакше належу, и има оштре ивице под углом од 45°. Може бити украшен дуборезом и то целом дужином, али то није правило.Свирање на кавалу се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Калимнос

Калимнос (грчки грч. Κάλυμνος) је једно од значајнихих острва у групацији Додеканеза у источној Грчкој. Управно острво припада округу Калимнос у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. То је средишње острво округа, а најважније острвско насеље, град Потија, је седиште округа.

Кос (острво)

Кос (грч. Κως [Kos], антгрч. Κῶς [Kōs]) је једно од већих острва у групацији Додеканеза у источној Грчкој. Управно острво припада округу Кос у оквиру периферији Јужни Егеј, као средишње острво, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. Главно место на острву је истоимени град Кос, истовремено и седиште округа.

Москва шнит

Москва шнит је оригинални београдски рецепт за воћну торту, настао као специјалитет Хотела „Москва” 1974. године. Рецепт је саставила Аница Џепина, прва шефица нове посластичарнице, која је исте те године отворена у склопу овог чувеног београдског хотела на Теразијама. Хотел „Москва” заштитио је овај рецепт као свој оригинални бренд.Основни састојци ове торте су вишње, ананас, бадем и кекс Пти-бер.

Оберрот (Баден-Виртемберг)

Оберрот (њем. Oberrot) општина је у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Једно је од 30 општинских средишта округа Швебиш Хал. Према процјени из 2010. у општини је живјело 3.699 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 8127062.

Орашасти плодови

Орашасти плодови (или коштуњаво воће) представљају плодове појединих биљака са тврдом љуском унутар које се налази семенка, која је углавном јестива за човека. Код ових биљака се плод не отвара да би се ослободила семенка. Пример оваквих плодова су лешник, кестен, жир, орах и други.

У општем смислу, велики број сушених семенки се такође назива орасима, али у ботаничком аспекту постоје и додатни услови да би се они убрајали у орашасте плодове, између осталих и да се љуска не отвара како би испустила семе. Кориштење појма орах је углавном мање ограничавајуће, те су многи орашасти плодови, као што су бразилски орах (Bertholletia excelsa), пекан (Carya illinoinensis), бадем (Prunus dulcis), пистација (Pistacia vera) те обични ораси (Juglans spp.), нису орашасти у ботаничком смислу. Уобичајена употреба појма често се односи на јестиво језгро таквих плодова у чврстој љусци. У многим језицима, превођење речи орах често захтева парафразирање, јер је у тим језицима она уопштена или вишезначна.

Орашасти плодови су важан извор хранљивих материја, а често се користе у кулинарству или за грицкање у сировом или прерађеном стању. Поједине врсте, укључујући бадем и пистаћ, сачињавале су битан део људске исхране миленијума. Људи су у плеистоцену осмислили низ оруђа намењеног ломљењу ових тврдих плодова. Калифорнијска племена једу локалну врсту кестена за време несташице хране, с тим што претходно отклоне отровне материје.

Кестен се на британским острвима користи за игру сличну кликерима.

Степски бадем

Степски бадем, бадемић или дивља прасква (лат. Prunus tenella) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae). Природни ареал распрострањења ове врсте креће се од Централне Европе (источна Аустрија) и југоисточне Европе, преко источних делова Европе до средње Азије (Кавказ, Сибир, Казахстан, западна Кина). Ареал степског бадема је проширен људским деловањем, јер се узгаја као украсни (декоративни) жбун.

Урц (планина)

Урц је планина у Јерменији. Налази се у северном делу марза Арарат, западно од ексклаве Карки. Представља јужни део Гегамских планина. Дужина планине је 28 км.

Највиши врх налази се на надморској висини од 2.425 метара. Планина се налази у полупустињској области, јужно од Хосровског резервата, а западно од планине се налази Гораванска пустиња.

На овом подручју у природном окружењу расте бадем (сорте Prunus fenzliana и Prunus nairica) и пистаћи. Ово подручје је једно од главних станишта јерменског муфлона (Ovis ammon gmelini).

Чурчхела

Чурчхела (груз. ჩურჩხელა) је традиционална грузијска посластица. Главни састојци су сок из свеже муљаног грожђа, орашасти плодови и брашно. На жицу се нанижу бадем, орах, лешник, а понекад и суво грожђе, а затим се умачу у згрушавајући сок од грожђа или други воћни сок и после сушења имају облик кобасице. Традиционална технологија прављења чурчхеле из региона Кахетија је уписана на Унеско-вој листи Нематеријалног културног наслеђа Грузије у 2015. години.

Шибљак

Шибљак је српски народни назив за било коју густу жбунасту вегетацију (синоним за шикару). У ботанику је, међутим, Лујо Адамовић увео овај назив да би означио природне жбунасте заједнице субмедитеранских, ксеротермних биљака. Вегетација шибљака развија се унутар шумске зоне (нпр. унутар екорегиона балканских мешовитих шума), али на оним биотопима где је развој шумске заједнице онемогућен (стрме падине, висока инсолација).

Вегетацијом шибљака најчешће доминира мали број врста — у источној Србији то су ендемореликт јоргован (Syringa vulgaris), црни грабић (carpinus orientalis), степски бадем (Prunus tenella) и рашељка (Prunus mahaleb). Најистраженији шибљаци спадају у вегетацијске свезе Syringo-Carpinion orientalis Jacucs 1959. и Pruno tenellae-Syringion Jov. 1979.

Шљива

Шљива (Prunus subg. Prunus) је подрод рода Prunus из породице ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.