Багрем

Багрем (Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia. Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.

Багрем
Robinia Pseudoacacia flower
Цвасти
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Faboideae
Племе:
Robinieae
Род:
Robinia
Врста:
R. pseudoacacia
Биномијално име
Robinia pseudoacacia
L. 1753.
Robinia pseudoacacia distribution map
Природни ареал врсте

Опис биљке

Корен је добро развијен.

Стабло може да нарасте до 25 m, а дебљина му може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољци који су на тај начин скривени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.

Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm. Багрем спада у усколисне биљке.

Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Лепо миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.

Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка[1]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.

Ареал

У Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века[1].

Значај

Багрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле са његових мирисних цветова праве диван рани мед. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситних домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огревно дрво.

Узгој

Прилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљују терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голи терени. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.

Извори

  1. 1,0 1,1 Диклић Н. R. pseudo-acacia L. 1753 У: Јосифовић М (ed.) 1972. Флора СР Србије IV. САНУ: Београд.

Литература

Бачвар

Бачвар је човек који прави бурад, бачве, каце и качице. Поред термина „бачвар“ користи се још и „пинтер“ (понегде и „пинтор“) и „качар“. Пинтер је вероватно повезан са англосаксонском мером за запремину тј. течност пинта, а качар за реч „каца“.

Бурад, бачве, каце и качице су посуде у којима се држе вино, ракија, пиво (бурад, бачве) или сир, кајмак, купус, туршија (каца и качице).

Код буради и бачви, дно је у облику круга, а бочне стране, које се зову дуге, јер су лучног облика као дуга, да би буре било трбушасто, морају добро да се упасују да течност из бурета не би цурила. Када се све добро напасује на бурад се набацују метални прстенови који држе дуге да се не распадну. Сипањем течности у буре, дрво набубри па прстенови стежу набубрело дрво те долази до заптивања међу дугама. Буре не сме да се расуши јер може да се распадне, тј. сила која држи дуге напете када су влажне може сушењем да ослаби.

За бурад се користи дрво различитог порекла (багрем, дуд, храст) али храстово је најцењеније.

Примера ради коњак или његов „рођак“ вињак морају да одлеже у храстовим бурадима најмање три месеца. При томе долази до хемијског процеса између буради (односно дрвета) и коњака, а као последица коњак добија лепу, златно-жуту боју.

Бурад имају једну рупу на коју се сипа течност а потом се рупа зачепи чепом. Када се жели истакање чеп се избије, а уместо њега се убацује дрвена славина, звана „шајтов“.

Пре сваке употребе бурад се перу и сумпоришу против гљивица, а код производње тзв. „барикираних“ вина бурад се диме.

Запремина се креће од неколико литара до више десетина хиљада литара.

Бурад у којима одлежава вино су у подрумима, јер је ту стална температура.

Бачвари су били обавезни чланови посаде једрењака. У бурадима се држала вода за пиће али и вино и рум, а бурад су се користила и за одлагање упецане рибе која би се пре тога усолила.

Бачвари су неопходни у великим винаријама и пиварама, а такве бачве су пречника и по неколико метара.

Појавом пластичне буради и ово занимање постаје реткост, мада добро вино и остала алкохолна пића и даље сазревају искључиво у дрвеним бурадима.

У прошлости је у Србији свако имућније домаћинство имало посебну зграду где су се држале каце и бурад за производњу вина и ракије, а та се зграда звала „качара“.

Браљина (Ражањ)

Браљина или Браљина Ражањска је насеље у Србији у општини Ражањ у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 266 становника (према попису из 1991. било је 335 становника).

Овде се налази Железничка станица Браљина.

Овде се налазе Запис клен код цркве (Браљина), Запис јапански багрем (Браљина) и Запис Рајића храст (Браљина).

Грабово (Ражањ)

Грабово је насеље у Србији у општини Ражањ у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 193 становника (према попису из 1991. било је 260 становника).

Овде се налази Манастир Грабово.

Овде се налазе Запис Богојевића орах (Грабово), Запис Бркића багрем (Грабово) и Запис крушка код школе (Грабово).

Еводија

Еводија (Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley) припада роду Tetradium који обухвата девет врста дрвећа из умерене и тропске источне Азије. Раније је врста била сврстана у род Euodia/Evodia, али је данас овај род ограничен на тропске врсте. Епитет врсте додељен је у част Вилијама Данијела (William Freeman Daniell, 1818-1865), наредника британске војске и ботаничара.Поред најчешћег назива еводија, код нас се користе и називи корејски багрем или пчелиње дрво, што истиче њен значај као медоносне врсте.

Запис Бркића багрем (Грабово)

Запис Бркића багрем (Грабово) се налази на парцели чији је власник Бркић Слободан.

Запис багрем код извора (Шантаровац)

Запис багрем код извора (Шантаровац) се налази на парцели чији је власник Град Јагодина.

Запис багрем код школе (Петриље)

Запис багрем код школе (Петриље) се налази на парцели чији је власник Основна школа "Горња Јабланица".

Запис миро багрем (Осмаково)

Запис миро багрем (Осмаково) се налази на парцели чији је власник Град Пирот.

Запис миро багрем (Темска)

Запис миро багрем (Темска) се налази на парцели чији је власник Град Пирот.

Запис јапански багрем (Браљина)

Запис јапански багрем (Браљина) се налази на парцели чији је власник Општина Ражањ.

Иверак (планина)

Иверак се налази на територији града Лознице, у непосредној близини планине Цер, тако да има мишљења да је Иверак огранак Цера.Са највишим врхом Дебели рт са 426 метара надморске висине, Иверак спада у ред ниских планина. Врло је богат потоцима (Рибарички, Клокочевац, Градиштина, Осоје, Панића поток, Језерин, Зеленика), док је површина прекривена разноврсним дрвећем (буква, храст, цер, багрем, грам, црни бор, липа, бели бор, смрча, ариш, јавор, црни граб).

На планини постоје остаци манастира којег је подизао јеромонах Георгије Бојић-Џиџа, родом из Јаска. Група мештана покренули су иницијативу да се обнови манастир, очистили простор и поставили спомен плочу. Споменик у облику крста је постављен и на извору испод саме рушевине.

Легуминозе

Фамилија бобова (лат. Fabaceae или Leguminosae) је космополитска биљна фамилија, коју чини око 730 родова са 19.500 врста. Биљке ове фамилије најчешће се називају махунаркама (због карактеристичног плода махуне) или лептирњачама (због изгледа цвета). У ову фамилију се убраја велики број економски важних биљака — пасуљ, грашак, соја, кикирики, боб, сочиво, багрем, леблебија, рогач; као и поједине украсне — акација, мимоза, албиција. Fabaceae су зељасте или дрвенасте, једногодишње или вишегодишње биљке, често са сложеним листовима, појединачним цветовима или цвастима.

Лисни залисци

Залисци (stipulae) се развијају из основе листа, најчешће по два, лево и десно од лисне дршке. Код неких биљака су врло ситни и слабо приметни (памук), а код других јако крупни (грашак) али увек мањи од правог листа. Код руже и детелине они обично срастају са лисном дршком, док су код других врста слободни. Има биљака код којих залисци „журе“ у развоју, као код рода Ficus (фикус, смоква), па штите врх изданка. Овакви залисци називају се охреа. Код појединих врста (Lathyrus aphaca) залисци су главни фотосинтетски орган, јер је лист потпуно метаморфозиран у рашљику.

Велики број биљака има кожасте залиске, мрке или сиве боје, који опадају одмах после развијања правих листова. Код багрем залисци метаморфозирају у трнове.

У фамилији Rubiaceae залисци израстају до величине правих листова, а како они имају наспраман распоред, добија се пршљенаст изглед многобројних листова.

Осмаково

Осмаково је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 100 становника (према попису из 2002. било је 292 становника).

Овде се налазе Црква Светог Ђорђа у Осмакову, Запис миро пет храстова (Осмаково), Запис оброк на Голошу (Осмаково), Запис Светог Ранђела (Осмаково) и Запис миро багрем (Осмаково).

Петриље

Петриље је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 36 становника (према попису из 2002. било је 63 становника).

Овде се налази Запис багрем код школе (Петриље).

Садница

Садница (садни материјал) је биљка произведена и одгајена у расаднику, одговарајућих особина прописаних стандардом, која припада декларисаној врсти или култивару. После гајења у расаднику, које може да потраје од 1 до 10 и више година, садни материјал се пресађује на стално место где наставља са развојем испуњавајући различите функције у зависности од типа објекта. За разлику од садница из шумских расадника којима се, у шумским културама и плантажама, остварује економска добит (дрвна маса) а противерозионим пошумљавањем постиже заштита од ерозије, саднице украсног дрвећа и жбуња у зеленим просторима остварују декоративно-естетске, санитарно-хигијенске, едукативне и друге функције које нису директно утилитарне.

Постоји низ разлика у производњи садница за потребе Пејзажне архитектуре и хортикултуре, са једне, и за економска и заштитна пошумљавања, са друге стране. Објекти за економска и заштитна пошумљавања удаљени су од насеља и саобраћајница са плитким сиромашним земљиштима чиме су условљени и димензије (10-100 cm) и старост садница (брзорастуће (багрем, црни бор) 1-2 године; спорорастуће (смрча, јела) 4-5 год). Изузеци су културе и плантаже топола које се оснивају садницама које могу бити више од 5 m јер услови средине (дубок алувијум) и техника рада то дозвољавају.За потребе пејзажне архитектуре и хортикултуре производе се знатно веће саднице посебно за дрвореде, солитерну садњу и замену и попуну одраслих индивидуа. Саднице су увек веће од 1 m, а старост им је преко 10 година. При групној садњи и формирању масива користе се и нижи и млађи садни материјал, а при подизању парк-шума, заштитних појасева и осталих предеоних категорија димензије и старост се ближи садницама за пошумљавање.

Стублине (Обреновац)

Стублине је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 3016 становника.

Стублине се налазе на регионалном путу Београд – Ваљево (Р 101), на удаљености од око 10 км од Обреновца. Стублине заузимају површину од 19,7 км2 и у овој месној заједници станује око 4.000 становника.

У Стублинама се налазе основна школа „Живојин Перић“, Црква Покрова Пресвете Богородице у Стублинама, гробље, пошта, дом здравља и радио-станица. У овом насељу активни су фудбалски клуб „Посавина“, културно уметничко друштво „Стублине“, еколошко друштво „Бели Багрем“, голубарско друштво, стрељачко друштво, ловачко друштво, књижевни клуб и бројне секције при основној школи „Живојин Перић“.

Темска

Темска је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 908 становника (према попису из 1991. било је 1162 становника). Село се налази у подножју Старе планине, а кроз њега протиче река Темштица десна притока Нишаве. У селу се налази основна школа, пошта, неколико продавница и кафића. У сеоском атару се налази Манастир светог Ђорђа, тврђава Темац и мала хидроелектрана Темац.

Овде се налазе Запис Ђорђевића оброк Свети Петар (Темска), Запис оброк 1818 (Темска), Запис оброк 1825 (Темска), Запис миро багрем (Темска), Запис миро Ћирића храст (Темска), Запис Младеновића оброк 1799 Вишњица (Темска), Запис Младеновића оброк 1934 Вишњица (Темска), Запис Младеновића оброк 1938 Вишњица (Темска) и Запис Младеновића оброк Вишњица (Темска).

Шантаровац

Шантаровац је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 390 становника.

Овде се налазе Запис орах код извора (Шантаровац) и Запис багрем код извора (Шантаровац).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.