Ашкалије

Ашкалије су етничка заједница, која претежно живи у Србији, углавном у аутономној покрајини Косово и Метохија. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика.

Ашкалије
Flag of Ashkali
Застава Ашкалија
Укупна популација
око 40.000
Региони са значајном популацијом
углавном општине Урошевац, Косово Поље и Липљан
 Албанија3.368[1]
 Црна Гора2.054[2]
 Македонија3.713[3]
 Србија (заједно са КиМ)29.731 (2011)[4][5]
 Хрватска172 (2011)[6]
Језици
албански и српски
Религија
доминира ислам, али има и православаца и бекташа
Сродне етничке групе
Роми, Балкански Египћани

Распрострањеност и бројност популације

Иако су претежно настањени на Косову, део Ашкалија се, као расељена лица са Косова и Метохије, населио и у друге делове Србије, нарочито у Нови Сад, где су 1998. године основали Матицу Ашкалија, прву организацију створену са циљем очувања и неговања националне културе Ашкалија. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији (без Косова и Метохије) било је 584 припадника ашкалијског народа, а на попису 2011. године као Ашкалија се изјаснило 997 лица[7]. Док на Космету живи 15.436 Ашкалија, према попису из 2011. године који су организовале привремене институције самопроглашене Републике Косово.

Порекло, историја и идентитет

Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су од стране државе Србије признати као посебан народ (први пут су исказани као засебна националност на попису из 2002. године).[8] Постоји више мишљења о њиховом пореклу. Према једном мишљењу, Ашкалије су потомци албанизованих косовских Рома, док су према другим тврдњама, они пореклом или из Ирана (одакле су се доселили на Балкан у 4. веку), или са подручја Палестине односно из града Ашкелона у данашњем Израелу (од чега је и настало име Ашкалија).

Роми тврде да су Ашкалије у ствари део Рома, Балкански Египћани тврде да су у ствари део њиховог народа, док саме Ашкалије сматрају да и једни и други хоће да их асимилују.

Види још

Референце

  1. ^ „Data”. joshuaproject.net.
  2. ^ „Data”. joshuaproject.net.
  3. ^ „Data”. joshuaproject.net.
  4. ^ „Data”. joshuaproject.net.
  5. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали" етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени” (PDF). Webrzs.stat.gov.rs. Приступљено 15. 10. 2017.
  6. ^ „1. POPULATION BY ETHNICITY – DETAILED CLASSIFICATION, 2011 CENSUS”. Croatia Bureau of Statistics. 31. 01. 2012. Приступљено 20. 06. 2018.
  7. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији: Становништво према националној припадности - „Остали“ етничке заједнице са мање од 2000 припадника и двојако изјашњени
  8. ^ (попис у Србији из 2011. године - страна 12)

Спољашње везе

Ђонај

Ђонај (алб. Gjonaj) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 4.818 становника.

Балкански Египћани

Балкански Египћани, или само Египћани (мкд. Египќани, алб. Egjiptian), или Ђупци (мкд. Ѓупци), су народ, који живи у Србији (претежно на Косову), као и у Северној Македонији, Албанији и Црној Гори. Већином су исламске вероисповести, а говоре албанским језиком, који чини посебан огранак индоевропске породице језика. Према попису становништва из 2002. године у Републици Србији, без Космета, живи 814 Египћана, а на попису 2011. године број Египћана је био 1.834. Према попису из 2011. године који су организовале привремене институције самопроглашене Републике Косово, на Косову живи 11.524 Египћана.

Бардонић

Бардонић (алб. Bardhaniq) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 498 становника.

Ереч

Ереч (алб. Hereç) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 843 становника.

Мала Круша

Мала Круша (алб. Krushë e Vogël) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 937 становника.

Медвеце

Медвеце (алб. Medvec) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.062 становника.

Општина Вучитрн

Општина Вучитрн је општина у Косовскомитровачком округу у Србији, која се налази на северном делу АП Косово и Метохија. У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 69.881 становник.

Општина Косово Поље

Општина Косово Поље (алб. Komuna e Fushë Kosovës) је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Општина Обилић

Општина Обилић је општина у Србији основана 23. јуна 1988. године, а почела да функционише 27. новембра 1989. године. Ова општина, заједно са општинама Косово Поље и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Пацај

Пацај (алб. Pacaj) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 270 становника.

Попис становништва 2011. на Косову

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у самопроглашеној Републици Косово је први попис на Косову од када је прогласило независност. Одржан 1-15. априла 2011. године на основу Закона о попису становништва (Закон број 03/L-237) који је усвојила Скупштина Косова 2010. године. Организатор пописа су власти тзв. Републике Косово.

Пљанчор

Пљанчор (алб. Plançor) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 613 становника.

Рашић

Рашић (алб. Rashiq) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 759 становника.

Роми

Роми, познати и као Цигани, су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.

Рома укупно има у Европи од око 5 до 13 милиона, од тога у Румунији 250.000, Бугарској 231.000, Чешкој 207.000, Србији 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе етнички Египћани и Ашкалије и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

Већина Рома у Србији су православци, али постоје неки Роми муслимани у јужној Србији, који су углавном избеглице са Косова.

Скупштина Републике Косово

Скупштина Републике Косово (алб. Kuvendi i Republikës së Kosovës) законодавна је институција на територији Косова и Метохије под влашћу привремених органа самоуправе тзв. „Републике Косово“. Скупштина има 120 посланика, од чега се 100 бира непосредно на изборима док је 20 места резервисано за мањинске националне групе:

10 посланичких места за Србе

4 посланичких места за Роме, Ашкалије и Египћане

3 посланичких места за Бошњаке

2 посланичких места за Турке

1 посланичких места за Горанце

Траканић

Траканић (алб. Trakaniq) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 349 становника.

Трепетинца

Трепетинца (алб. Trepetnicë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 138 становника.

Цапарце

Цапарце (алб. Caparc) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 848 становника.

Шпинадија

Шпинадија (алб. Shpenadi) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.168 становника.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.