Афрички егзархат

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.


Exarchatus Africae
Картагински егзархат
Exarchat von Karthago

Територија егзархата
Географија
Континент Африка
Земља  Тунис
 Алжир
Главни град Картагина
Друштво
Службени језик латински и грчки
Религија P christianity.svg Православље
Политика
Владари  
 — егзарх Генадије
  непознато
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 585.
 — Укидање 698.
 — Статус Бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Simple Labarum.svg Преторијанска префектура Африка Омејадски калифат Umayyad Flag.svg
[[Портал:Историја]]

Историја

Северозападна Африка, заједно са Сардинијом, Корзиком и Балеарима, поново је освојена током Вандалског рата од стране војсковође Велизара (533). Ове територије прикључене су Преторијанској префектури Африци. Средиште префектуре била је Картагина. Византијска експедиција 560-тих година осваја делове Иберијског полуострва формирајући нову провинцију Шпанију. Након Јустинијанове смрти, Царство је нападнуто са свих страна. Показало се да је дотадашње административно уређење непогодно за новонасталу ситуацију. Начело одвајања цивилне од војне власти уведено је током царевања Диоклецијана и Константина који су тиме желели смањити концентрисање превелике моћи у рукама појединаца. Оснивањем егзархата, цар Маврикије је поново ујединио цивилну и војну власт у рукама егзарха. Маврикије је створио два егзархата: Равенски (на Апенинском полуострву) и Картагински. Картагински егзархат обухватао је северноафричке и све византијске поседе западног Средоземља. Први картагински егзарх био је Генадије, дотадашњи управник провинције. Византинске поседе на Иберијском полуострву временом ће анектирати Визиготска краљевина. Византинци су задржали једино Септум (Сеуту) на Гибралтару. Картагински егзарх Ираклије узео је учешћа у државном удару којим је цар Фока збачен са власти. На престо се 610. године попео његов син Ираклије (610-641), оснивач нове династије. Ираклије и његов наследник, Констанс, су, по узору на Маврикијеве егзархате, створили нов административни систем познатији као тематско уређење.

Прве арапске нападе на Картагински егзархат водио је војсковођа Амр ибн ел Ас. Користећи се слабошћу Византијског царства, он осваја Барку у Киренаики стварајући седиште у Триполитанији. Војсковођа Хасан ибн ел Нуман освојио је Картагину 698. године користећи се грађанским ратом између Тиберија III и Леонтија. Пад Картагине за Византију је представљао велики губитак. Тиме је царство изгубило главни извор радне снаге и жита. Падом Картагине заувек је окончано римско присуство у Африци.

Види још

Извори

Валентијанова династија

Валентијанова династија укључује четири владара Западног римског царства у периоду 364. до 392. године и Источног римског царства у периоду од 364. до 378. године.

Владари Западног Царства:

Валентинијан I (364–375)

његови синови Грацијан (375–383) и Валентинијан II (375–392)

Владари Источног Царства:

Валентинијанов брат Валенс (364–378)

Муж Валентијанове кћери Теодосије IДинастијаје повезана са Теодосијевом династијом браком Теодосија I и Гале, Валентнијановое кћери., чији је син Валентинијан III цар Западног римског царства (425-455), посљедњи владар којиј је потекао из ове династије. Његови потомци су и даље били део римског племства у Цариграду, све до краја 6. века.

Варјашка гарда

Варјашка гарда (грч. Τάγμα των Βαράγγων, Βάραγγοι) био је назив под којим су били познати нордијски и англосаксонски најамници, који су служили у Византијској војсци од 10. до 14. вијека. Фраза се први пут користи у хроници Јована Скилица, Мадридска Скилица, из 1034. године. Варјази су у Византијско царство стигли преко Кијевске Русије. Године 988. цар Василије II од рускога кнеза Владимир I добио је одред од 6.000 људи за борбу са узурпатором Вардом Фоком и организовао их је у тагму. У наредна два вијека Варјази су учествовали у ратовима које је водило Царство и служили су као дворска стража. Мјесто на коме су били смјештени прво је био Велики дворац, а од почетка ере Комнина били су у комплексима Мангана и Влахерна. Варјашка гарда била је селективна јединица, чувена по вијерности господару, физичкој спремности, оружју, одјећи и дисциплини. Њиховим официрима додјељиване су дворске титуле — нпр. Харалд III имао је титулу спафарокандидата. На челу гарде обично се налазио Грк са титулом аколуфа.

Византијска архитектура

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Источног римског царства (Византија) и везана је за Цариград и ако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку 5. века.

Византијска војска

Византијска војска прошла је неколико етапа у свом развоју:

Рани период (330—717) карактерише војска наслеђена од позног Римског царства: професионални легионари, елитне јединице тешке коњице и помоћне трупе савезничких вараварских народа (Хуна, Херула, Гота).

Средњи период (717—1204) одликовао се тематским системом, са територијалном одбраном састављеном од слободних сељака и ситних земљопоседника, док је царска гарда била састављена од страних најамника ( Скандинаваца, Енглеза, Руса).

Касни период (1204—1453) одликовала је војска састављена од феудалних одреда крупних земљопоседника (пронијара) и страних најамника (Турака, Италијана, Шпанаца).

Византијско право

Византијско право заснива се на римском праву и канонском праву Православне цркве. Дуго након пада Цариграда Грци су користили византијско обичајно право живећи у саставу Османског царства.

Династија Комнина

Комнини су били владарска династија из редова војног племства која је управљала Византијом у два наврата:

1057-1059.

1081-1185.Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.

После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.

Дијецезе Римског царства

Римске дијецезе (грч. διοίκησις; лат. diacesis) су биле управне јединице позног Римског царства. У административној хијерархији, дијецеза је била испод нивоа преторијанске префектуре, а изнад нивоа провинције, тако да се свака префектура делила на дијецезе, а ове су се даље делиле на посебне провинције. На челу дијецезе се налазио викар (лат. vicarius), који се у источним областима царства називао и егзарх (грч. ἔξαρχος). По титули управитеља, дијецезе су понекад називане и викаријатима, односно егзархатима.

Друнгариј флоте

Друнгарије царске флоте (Грчки: δρουγγάριος τοῦ πλοΐμου, droungarios tou ploïmou; после 11. века δρουγγάριος τοῦ στόλου, droungarios tou stolou) био је од 8. до 11. века заповедник Царске Флоте, елитне јединице византијске морнарице, стациониране у Цариграду, док су Флотама провинција (поморских тема) командовали стратези. Реформама Алексија I Комнина (1082-1118), цела флота је смештена у Цариград и стављена под команду Мега дукса (Грчки: μεγας δουξ, megas doux).

Еклога

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Карависијанаци

Karabisianoi (Grčki: Καραβισιάνοι, Српски: морнари) била је прва стална морнарица Византијског царства, основана у другој половини 7. века као одговор на поморске нападе Арабљана. Организована слично војничким темама, ова флота била је под командом стратега, и била је задужена за одбрану читавог Царства. Превелика и неефикасна, у реформама 718-730. замењена је низом поморских тема.

Катепан

Катепан (грчки: κατεπάνω; врховни) је био чин византијских војних официра и службеника. Од латинизације ове речи настала је италијанска реч capitaneus и capitano од које потиче реч капетан која се проширила по другим језицима.

Клеисоура (Византијски округ)

У Византијском царству,Клеисоура (грчки: κλεισούρα, "гранично, утврђење") је традиционални израз који се користио за утврђене планинске превоје и војне области које су га штитиле.. До краја 7. века овај назив се примењивао за шира погранична подручја, разликујући се од већих подричја као што су теме, већином су се налазиле дуж источне границе царства са Калифатом дуж линије Тартус-Антитаур планине(на западу је само Стримон у своким раним данима називан клеисоура). Клеисоура или клеисоурархија је била аутономна команда, којом су управљали клеисоури (грчки: κλεισουράρχης). У своје врме, већина клеисоура је подигнуто широм територија многих тема, а овај термин се употребљавао све до 10. века(у касно византијском периоду дорунгос, је имао исто значење) . Његов исламски синоним у Киликији и Месопотамији био је Авашим.

Палеолози

Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је падом Цариграда 1453. године када у одбрани града гине последњи византијски цар Константин Драгаш. Споредна линија која је управљала Монфератом одржала се до почетка XX века.

Пир Цариградски

Пир (? – 1 јуна 654.) био је васељенски патријарх од 20. децембра 638. до 29. септембра 641, и поновоод 9. јануара до 1. јуна 654.

Подржавао је и залагао се за Монотелитизам , христолошку доктрину коју је подржавао и сам цар Ираклије . Од 638, уз подршку Ираклија, дошао је на патријаршиски трон.У немирима који су наступили након Ираклијеве смрти,био је оптужен за ковање завере која је за циљ имала убство цара Константина III,што је наводно планирао са царицом Мартином како би фаворизовао њеног сина Ираклиона. Војска и становништво су се побунили ,а моћни Валентијан је свргнуо и протеао Пира у Афрички егзархат.Ускоро након тога,Мартина и Ираклиона су такође свргнути и прогнани ,Констанс II,Константинов син, проглашен је за јединог цара.

Док је био у изгнаству, године 645.год где је након јавне теолошке распараве са Максимом Исповедником о вери (Disputatio cum Pyrrho), накрају одбацио Монотелитизам, након чега је посетио Рим 647. Одатле је пут наставио до Равене и вратио се у Константинопољ, променио своје становиште и поново успоставио Монотелитизам. Последица тога била је да је он био екскомунициран од стране римског патријараха Теодора I , али је ипак успео у намери да поново постане патријарх што се и догодило почетко 654.год, задржавши ту титулу до своје смрти ,односно до 1. јуна исте године.

Он је посмртно одбачен као јеретик на Трећем Константинопољско сабору.

Стратег

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Теодосијев законик

Теодосијев законик (лат. Codex Theodosianus) објавио је 438. године источноримски цар Теодосије II.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Цариградски универзитет

Царски универзитет у Цариграду, познат и као Пандидактерион (грчки: Πανδιδακτήριον) је био универзитет византијске престонице који је постојао у периоду од 425. до 1453. године. Основао га је византијски цар Теодосије II, а по турском освајању Цариграда је претворен у Универзитет у Истамбулу.

Четврти крсташки рат

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у источном Средоземљу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.