Афера ЈБТЗ

Афера ЈБТЗ (словен. Afera JBTZ), познато и као Љубљански поступак (словен. Ljubljanski proces) или Поступак против четворице (словен. Proces proti četverici), било је политичко суђење одржано на војном суду у СР Словенији 1988. године. Оптужени, Јанез Јанша, Иван Борштнер, Давид Тасић и Франци Заврл, осуђени су на казне од шест мјесеци до четири године по оптужби због „издаје војне тајне”, након што су учествовали у писању и издавању чланака у којима се критикује Југословенска народна армија. Суђење је изазвало велику пометњу у Словенији и било је повод за организовање и развој демократске опозиције. Одбор за заштиту људских права је основан истог дана кад је извршено хапшење, а што се уопштено сматра почетком Словеначког прољећа.

Позадина

Крајем осамдесетих година 20. вијека, Словенија је отпочела поступак демократских реформи, које су се одвијале непаралелно у односу на осталих пет република Југославије. Словеначко комунистичко руководство, под Миланом Кучаном, омогућило је већи степен слободе медија. Недјељник Младина искористио је ове слободе и постао је веома популаран у Словенији, намјерно испитивајући границе слободе штампе са вијестима и сатиром која је разбијала старе табуе. Недјељник је 1987. године све чешће нападао ЈНА и њено вођство, нпр. називајући тадашњег министра одбране Бранка Мамулу „трговцем смрти” због продаје оружја Етиопији. Многе од ових чланака написао је млади стручњак за одбрану Јанез Јанша, који је убрзо постао нарочита сметња за вођство ЈНА. Што се ЈНА тиче, Младина је нападала армију, главног заштитника југословенског јединства, па самим тим и Југославију. Када је вођство ЈНА схватило да словеначка власт неће покренути поступак против Младине, онда су они одлучили да то ураде.

Младина је 1988. године дошла у посјед биљешки са тајног састанка Централног комитета Савеза комуниста Југославије, са детаљним плановима за хапшење новина и десидената у Словенији. Посједовање ових документата дало је повод ЈНА да покрене поступак против Младине. Недуго затим, 31. маја, Јанша, други новинар Младине, Давид Тасић, и словеначки водник у ЈНА, Иван Борштнер, су ухапшени. Касније је ухапшен и уредник Младине, Франци Заврл. Оптужени су за издавање војних тајни, а поступак против њих је требало да се води на војном суду, па самим тим словеначка влада није имала учешћа у поступку.

Суђење

ЈНА се надала да ће повећа степен контроле над Словенијом и потврдити свој ауторитет у републици. Случај, који је постао познат по иницијалима оптужених (Јанша, Борштнер, Тасић и Заврл), био је потпуна пропаст за ЈНА и једино је послужио даљем отуђивању Словенаца од Југославије. Словеначко јавно мнење је масовно подржало четворицу оптужених. Одбор за заштиту људских права је основан, а петиција која је састављена у прилог четворице оптужених прикупила је 100.000 потписа. Демонстрацијама на средишњем љубљанском тргу, Конгресном тргу, 22. јуна присуствоало је најмање 40.000 људи. Сви протести су прошли мирно, не давајући повода војсци за интервенцију.

Суђење је одржано иза затворених врата, а документи по којима је поднесена оптужба никада нису званично објављени, што је довело до гласина и даљих претпоставки да је читаво суђење било намјештено како би се окривили Јанша и недјељник Младина. Додатно, ЈНА је донијела одлуку да се суђење одржава на српскохрватском језику, а не на словеначком, упркос одредби словеначког републичког устава у којој стоји да све службене радње у Словенији треба да се воде на словеначком језику. Ово је додатно узнемирило словачко јавно мњење, коме је употреба словеначког језика била од великог симболичког значаја. Четири оптуженика су осуђена на издржавање казне у трајању од шест мјесеца до четири године и предати су словеначком властима, које су се побринуле да се казне спроведу на најблажи могући начин.

Посљедице

Ефекат Афере ЈБТЗ је према Џејмсу Гову и Катри Кармајкл био „хомогенизација” словеначке политике: дала је свим Словенцима, без обзира на политички став, нешто око чега ће се сложити. Опозицију, организовану око Одбора за заштиту људских права, примио је комунистички предсједник Словеније, Јанез Становик, која је јавно изразио симпатије према њиховом случају. Суђење је постало важан катализатор за организацију политичких покрета у Словенији. Такође је дата већа снага идеји да Словенија треба да тражи већи степен независност од средишњих власти, поступак који је на крају окончан проглашењем независности 25. јуна 1991. године. Јашна је постао значајна политичка личност, поста је министар одбране 1990, а од 2004. до 2008. био је на дужности предсједника Владе.

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Борисав Јовић

Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Логор Челебићи

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Фикрет Абдић

Фикрет Абдић — Бабо (Доња Видовска, Краљевина Југославија, 29. септембар 1939) босанскохерцеговачки је предратни привредник, политичар и актуелни начелник Велике Кладуше.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.