Ауто-пут

Ауто-пут представља највишу саобраћајну класу путева. То је пут намењен искључиво брзом моторном саобраћају који се обавља по физички раздвојеним једносмерним коловозима, односно коловозним тракама уобичајне ширине 27,5 метар, са најмање две саобраћајне траке за сваки смер вожње и по једном зауставном. На њима влада режим непрекинутих токова. Овај режим, са високим степеном безбедности, удобности и брзине, остварује се конфорним, пројектним и конструктивним решењима, уз обавезну примену денивелисаних укрштања.

За разлику од других путева, раскрснице на ауто-путу су углавном ван нивоа. Тако нпр. прелаз са једног ауто-пута на другог одређује се мостовима и подвожњацима. Прелазе на подређене класе путева зову се петље. Свака петља има одређене и посебне траке за убрзавање (улаз) или успоравање (излаз) са ауто-пута. Тако је омогућен сигуран прометни ток возила брзином од најмање 80 km/h.

На већини ауто-путева постоје одмаралишта или бензинске пумпе, да би задовољили потребе корисника ауто-пута и њему пружали прилику да се опорави. Често постоје тамо атракције и игралишта за деце. Поред тога, заустављење или паркирање возила на зауставној траци је забрањено. Изузетке чине возила које се налазе у квару.

Обавезно ограничење брзине на ауто-путевима у Србији је 130 km/h. У осталим земљама је максимална дозвољена брзина различита нпр. Немачка нема ограничење брзине на ауто-путевима.

A2 Srbija slika
Ауто-пут Београд–Нови Сад, код петље Инђија.

Ауто-путеви у земљама бивше Југославије

Србија

У Србији се ауто-путеви пружају трасом Паневропског коридора 10 (тј. трасом некадашњег Ауто-пута братства и јединства) и његових кракова. Мада су сви ауто-путеви у Србији међусобно повезани, према означавању путева у Србији, могло би се рећи да у Србији постоје три ауто-пута - један на траси ауто-пута А1 (и Коридора 10, односно његовог Крака B) Хоргош - Нови Сад - Београд - Ниш - Грделичка клисура, односно Лесковац (ка Македонији), други на траси ауто-пута А3 (и Коридора 10) између Хрватске границе и Београда, и трећи на траси ауто-пута А4 (и Крака C, Коридора 10) Ниш - Сићевачка клисура (ка Бугарској). У плану је изградња ауто-пута који ће од Београда да пролази кроз Шумадију (што одговара траси планираног ауто-пута А2), и биће најкраћа веза са Црном Гором.

Босна и Херцеговина

Република Српска је изградила 105 километара ауто-пута што је више од Федерације БиХ која има 95 километара што значи да Босна и Херцеговина има изграђеног 200 километара ауто-пута. У Босни и Херцеговини изграђени су ауто-путеви Сарајево - Какањ у Федерацији БиХ и ауто-пут Градишка — Бања Лука и ауто-пут Бања Лука — Добој у Републици Српској. У плану је изградња ауто-пута на коридору 5ц, који ће ићи од реке Саве, преко Добоја, Сарајева и Мостара до Јадранског мора.

Хрватска

Dynamik des Ausbaus des kroatischen Autobahnnetzes
Динамика изградња ауто-путева у Хрватској последњих деценија

Хрватска је последњих неколико година изградила већи број ауто-путева, тако да данас постоје ауто-путеви:

У плану је и наставак ауто-пута А1 до Дубровника, као и изградња ауто-путева од Загреба до Копривнице и Бјеловара.

Правила саобраћаја

Geschwindigkeitsbegrenzungen Grenzuebertritt Lux
Саобраћајни знак за правила у саобраћају (Луксембург).

Из разлога безбедности саобраћаја и заштите животне средине, многе земље имају ограничења брзине од 110 - 130 km/h за ауто-путеве. Поред тога, брзина на ауто-путу мора да се прилагодују саобраћају, као и видљивости и временским услова (као што су снег или магла). Такође брзина треба да се прилагоди својој личној способност и карактеристике возила и терета.

Возила, која не могу достћи максималну брзину од 80 km/h, су искључени из употребе ауто-пута. Ово се дешава да би спорије возило не ометало проток саобраћаја, и тако повећава ризик од несрећа.

Заустављење, се окренути као и вожња на неозначеним излазима/улазима на ауто-путу је забрањено. Изузеци заустављање чине одмаралишта и бензинске пумпе. Учесници саобраћаја, чији ауто се налази у квару, чекају на десној ивици пута (или на зауставној траци, ако је на располагању).

Ознаке

Да би се олакшала оријентација учеснику саобраћају, знакови за брже путеве добиле су карактеристичке сигнале, која указују на значај и симболику боја на путу. Познати „ауто-пут знак“ се користи од стране многих земаља, иако је јасна разлика ауто-пута, и структурно сличним бржим путевима између две земље није могуће. Углавном се разликује између знакова у зеленој и плавој боји. Обе боје су дозвољене у складу са Бечком конвенцијом о друмском саобраћају из 1968. године.

Државе са плавим знаковима

Motorway Hungary

*) Знакови који показују пут за ауто-пут су зелене.

Државе са зеленим знаковима

Motorway Sweden, Switzerland and Italy

*) Само на градским ауто-путевима.

Путарина

Díjas Autópálya tábla
Мађарска је увела вињете на својим ауто-путевима, да би се убрзао проток саобраћаја[1].

У већини земаља, постоји путарина за употребу ауто-путева. Она се плаћа преко једне налепнице као у Швајцарској, Словенији и у Аустрији или преко путарине као у Италији, Француској, Шпанији, Португалу, Србији и у Хрватској. Посебан случај је Немачка, где се путарине не наплаћују.

Ауто-путеви у свету

Autocesta A5 Hrvatska 005

Ауто-пут А5 у Хрватској код Ђакова

Autocesta A5 Hrvatska 001

Чвор Среданци на хрватском ауто-путу А3

C Vrbovsko A6 0509

Петља Огулин на ауто-путу А6

A4 Switzerland

А4 у близини Цуга, Швајцарска

A4 (E40) bei Jena - geo.hlipp.de - 6929

Ауто-пут A4 у Немачкој код Јене

BAB3 Koelner Ring

Обилазница око Келна је део трасе A3

A6 Kittsee 1

Ауто-пут А6 у Аустрији

S1 Vorarlberg

Обилазница око Беча

S1 Eibesbrunn 6

Чвор Ајзенбрун код Беча у току завршнице

A7 between Luxembourg and Ettelbrück

Ауто-пут А7 у Луксембургу

A13 (Luxemburg) bei Frisange

А13 у Луксембургу

Autovia olivar

Ауто-пут Шпанији

SLO-Celje01

Ауто-пут А1 у Словенији код петље Цеље

Klanec Medvedjek A2

Ауто-пут А2 у Словенији

Gent - B401 begin

Ауто-пут у Белгији

A16 Hazeldonk2

Ауто-пут у Холандији

Essingeleden southbound at Nyboda

Ауто-пут у Шведској

Autoroute A10

Ауто-пут у Француској

San Giuliano Milanese - autostrada A1

Ауто-пут А1 у Италији

Downtown connector daytime

Ауто-пут у САД

Bc-99-rmd

Ауто-пут у Канади

Види још

Референце

  1. ^ autobahn.hu - E-Vign. & Gebühren

Спољашње везе

Auto-put Bratstvo i jedinstvo

Auto-put Bratstvo i jedinstvo bio je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala, četiri od šest, republika i jednu pokrajinu bivše Jugoslavije. Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja do makedonsko-grčke granice.

Ауто-пут А1

Државни пут првог А реда А1 је државни пут првог А реда у Србији. Дугачак је 584 km и представља најважнији саобраћајни правац кроз Србију. Почиње код граничног прелаза Хоргош са Мађарском, пролази поред Суботице, Бачке Тополе, Врбаса, Новог Сада, Инђије, Београда, Смедерева, Крагујевца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ниша, Лесковца, Врања и Бујановца, а завршава се код граничног прелаза Прешево са Северном Македонијом. Повезује 5 од 6 највећих градова Србије. Представља део европског пута Е75 и паневропског коридора X (до Београда крак Xb, а од Београда главни правац коридора X). На већем делу је изграђен пун профил ауто-пута, док се полупрофил налази на деоници Остружница — тунел Стражевица, а изградња је планирана на деоници Стражевица – Бубањ Поток.

Ауто-пут пролази разноликим теренима: од војвођанске равнице, преко Поморавља, бројних котлина и брдовитог терена јужно од Београда до Грделичке клисуре и изразито планинсог краја. Изграђеним делом ауто-пута управља и одржава га ЈП „Путеви Србије“, а ауто-пут гради ЈП „Коридори Србије“.

Ауто-пут А2

Ауто-пут „Милош Велики” је државни пут првог А реда у Србији у изградњи. Дати пут је један од најважнијих у држави, пошто повезује Београд са југом и западом државе, посебно Западним Поморављем. Ауто-пут А2 ће бити део европских путева Е763 (Београд-Чачак) и Е761 (Чачак-Бољаре).

Саобраћај намењен овом путу се тренутно одвија магистралним путевима 22 и 23, а од новембра 2016. и првом завршеном деоницом ауто-пута А2, од Дића (Љиг) до Прељине (Чачак), а од августа 2019. деоницом од Обреновца до Љига.

Ауто-пут А3

Државни пут првог А реда А3 је државни пут првог А реда у северној Србији. Пут у највећем делу на подручју Војводине, а сасвим малим на подручју Града Београда. Пут се пружа кроз Срем. Државни пут првог А реда А3 је део међународног ауто-пута Београд-Загреб

Постојећи пут А3 је целом дужином ауто-пут са две саобраћајне и једном зауставном траком у сваком смеру.

Ауто-пут А4

Државни пут првог А реда А4 је државни пут првог А реда у изградњи, у источном делу Србије, који повезује Ниш и нишавски крај са Бугарском. Пут у целости на подручју централне Србије. Дугачак је 106 километара. Почиње на петљи "Трупале" са аутопутем А1 близу Ниша, затим пролази северно од Ниша, заобилази Сићевачку клисуру и улази у долину Нишаве близу места Црвена Река. Потом пролази поред Беле Паланке, Пирота и Димитровграда, а завршава се на граничном прелазу "Градина" са Бугарском. Представља део европског пута Е80 и паневропског путног коридора Х (тј. крак Хс).

Аутопут има по две коловозне траке, у свакој по две возне и зауставну (осим у тунелима где нема зауставне), док је на успонима изграђена и трака за спора возила. Аутопут углавном пролази брдско-планинским тереном осим у котлинама крај Ниша и Пирота. Аутопут гради ЈП "Коридори Србије", а одржава га ЈП "Путеви Србије".

Ауто-пут А5

Државни пут првог А реда А5, како је најављено ауто-пут „Вожд Карађорђе”, често називан и Моравски коридор, планирани је ауто-пут у централној Србији, који се простире правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Поморавља. Пут А5 је део Европског пута Е761. До изградње ауто-пута, као главни правац, користи се Државни пут IБ реда 23. Овај ауто-пут повезује два најзначајнија пута у Србији — аутопутеве А1 и А2. Почиње на петљи Појате на ауто-путу А1, а потом пролази поред Ћићевца. Код Сталаћа прелази Јужну Мораву, а затим и Западну Мораву, и тиме улази и долину Западне Мораве. Пролази поред свих већих градова ове регије — Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање и Краљева, а завршава се на петљи Прељина на ауто-путу А2 близу Чачка. Овај ауто-пут пролази и поред многих туристичких дестинација као што су познате бање и манастири.

Државни пут 22

Државни пут IБ реда 22, обично назван Ибарска магистрала, је државни пут првог Б реда у Шумадији и западној Србији. Полази од Београда и пружа се кроз управне округе, колубарски, моравички и рашки, пролазећи кроз општине и градове: Лазаревац, Лајковац, Љиг, Горњи Милановац, Чачак, Краљево, Рашку и Нови Пазар. Од Прељине до Краљева иде паралелно са реком Западном Моравом, а затим се од Краљева ка Новом Пазару усмерава ка југозападу и иде паралелно уз реку Ибар, по којој је добио име.

Укупне дужине 298 километара, са преко 18,000 возила дневно, један је од напрометнијих путних праваца у земљи. На деоници Београд - Чачак, иде трасом европског пута E763, а на деоници Чачак - Краљево - европским путем E761.

Често назван "црном магистралом" због великог броја саобраћајних несрећа са смртним исходом, представља најопаснији путни правац у земљи са неколико стотина саобраћајних незгода на годишњем нивоу.

Државни путеви IА реда

Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 963 km, од којих је 181 km неизграђено. Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута. Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h и постојање зауставне траке. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Европски пут Е70

Европски пут E70 је европски пут класе А, који се простире у смеру исток-запад и који спаја Атлантску обалу Европе (Шпанија) и југозападну обалу Црног мора (Турску, односно, од скора, и Грузију). Е70 је један од европских међународних путева који пролази кроз Србију. Некадашњи ауто-пут Братство и јединство је делимично (Љубљана-Загреб-Београд) чинио трасу пута Е70, те је то и данас једина деоница на којој је пут Е70 кроз Србију ауто-пут. На овој деоници, пут Е70 се истовремено преклапа и са трасом Коридора 10.

Земље и градови кроз које пролази су:

Шпанија: Ла Коруња – Овиедо – Билбао – Сан Себастијан

Француска: Бордо – Клермон Феран – Лион – Шамбери

Италија: Суса – Торино – Алесандрија – Тортона – Бреша – Верона – Венеција – Палманова – Трст

Словенија: Љубљана

Хрватска: Загреб – Славонски Брод

Србија: Шид – Сремска Митровица - Београд – Панчево – Вршац

Румунија: Темишвар – Карансебеш – Турну Северин – Крајова – Питешти – Букурешт – Ђурђу

Бугарска: Русе – Разград – Шумен – Варнатрајект Турска: Самсун – Орду – Гиресун – Трабзон

Грузија: Батуми - ПотиДужина овог ауто-пута (до Трабзона у Турској) износи 5114 km.

Европски пут Е75

Европски пут E75 је европски пут класе А, који спаја крајњи север (Норвешку) и југ (Грчку, тачније острво Крит) Европе. То је најдужи европски мећународни пут који пролази кроз Србију, а укупна дужина овог ауто-пута износи 5639 km.

На том путу, од Суботицe до Батајнице и од Београда до Прешева већ постоји ауто-пут, са физички одвојеним коловозним тракама. На обилазници око Београда треба изградити ауто-пут.

Европски пут Е80

Европски пут E80 је европски међународни пут класе А, који спаја западну обалу Европе (Лисабон, Португалија) и крајњи исток Турске, из које се наставља даље у Иран и један је од европских мећународних путева који пролазе кроз Србију.

Земље и градови кроз које пролази су:

Португалија: Лисабон – Сантарем – Леириа – Коимбра – Авеиро – Висеу – Гарда – Вилар Формозо

Шпанија: Саламанка – Бургос – Сан Себастијан – Пау

Француска: Пау – Тулуз – Нарбон – Ним – Е-ан-Прованс – Ница

Италија: Вентимиља – Савона – Ђенова – Ла Специа – Миљиарино – Ливорно – Гросето – Рим – Пескаратрајект Хрватска: Дубровник – Цавтат

Црна Гора: Петровац – Подгорица – Бијело Поље

Србија: Нови Пазар – Косовска Митровица – Приштина – Ниш – Димитровград

Бугарска: Софија – Пловдив – Свиленград

Турска: Једрене – Бабаески – Силиври – Истанбул – Измир – Адапазар – Болу – Гереде – Илгаз – Амасја – Никсар – Рефахије – Ерзинкан – Агри – Гурбулак

ИракДужина овог ауто-пута (до границе са Ираном) износи 6.102 km.

Општина Стара Пазова

Општина Стара Пазова налази се у североисточном делу Срема, између два највећа града у републици Србији; од Београда је удаљена 30 km, а од Новог Сада 40 km. Сви важни ауто-путеви пролазе кроз општину: ауто-пут Београд-Загреб, ауто-пут Београд-Нови Сад, регионални путеви М22, П106 и П121. Кроз општину такође пролази пруга Будимпешта-Нови Сад-Београд-Ниш.

Међународни аеродром у Сурчину је удаљен 25 km од центра општине. Северна граница општине је омеђена Дунавом у дужини од 24 km па је ова Општина саобраћајно повезана и пловним путем.

Саобраћај на Кипру

Кипар је евроазијска острвска земља у области источног Средоземља. Овакав положај на средокраћи путева између обала Европе, Азије и Африке даје Кипру изузетно повољан саобраћајно-прометни положај. Због тога земља има изванредне услове за развој поморског и ваздушног саобраћаја, као успутна станица на дугим путовањима. Са друге стране турска окупација северног дела земље и, самим тим, подела на два дела оптерећује развој саобраћаја на Кипру.

Кипар има развијен друмски, ваздушни и водени саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Никозија.

Саобраћај у Аустрији

Република Аустрија спада у земље, које се пружају кроз више важних европских географских области (Алпи, Подунавље, Панонска низија), а природно сужење, тзв. "Бечка врата" јесу природни пролаз у средишњи део Европе са њеног Истока. Саобраћај у Аустрији је веома развијен, па су многе природне препреке, попут Алпа, већ одавно савладане.

Аустрија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Беч, као престоница државе, представља не само главни саобраћајни чвор у држави, већ и у овом делу Европе.

Саобраћај у Португалији

Португалија је најзападнија земаља Европе. За Португалију највећи значај има поморски саобраћај, јер великом дужином излази на најпрометнији океан света, (Атлантик). Са друге стране, ова држава се налази на самом крају европског копна и нема могућност за већи сувоземни промет. На крају, Португалија, иако је део развијеног Запада, она је то одскора, па земља на пољу саобраћаја и саобраћајне мреже (нарочито у унутрашњости) заостаје за развијеним земљама северно од ње. Због тога је протеклих година развој на овом пољу био веома интензиван.

Португалија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор земље је главни град, Лисабон, повољно смештен у средишту земље. За њим не заостаје много други град по значају у земљи, Порто.

Саобраћај у Украјини

Република Украјина је једна од највећих земаља Европе, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области

(средња Европа, област Црног мора, област Карпата, источна Европа, Подунавље, Панонска низија). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Украјина има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Кијев, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Харков, Одеса, Дњепар, Доњецк, Лавов.

Саобраћај у Француској

Француска је једна од највећих и најзначајнијих земаља у Европи. Она излази на низ веома важних мора и протеже се кроз низ веома важних области (Атлантик, Ламанш, Средоземље, област Алпа, долине Рајне и Роне), па је многи сматрају „кључном земљом западне Европе". Француска је такође високоразвијена земља, што све заједно чини њену саобраћајну мрежу густом, високо развијеном и сигурном.

Француска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор земље и једна од највећих у Европи је главни град, Париз.

Шампања-Ардени

Шампања-Ардени је бивши регион на североистоку Француске.

P highway.svg Ауто-путеви Европе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.