Аутаријати

Аутаријати (лат. Autariatae) су били илирско племе.

Претпоставља се да је област овог илирског племена била сјевероисточно од Скадарског језера и захватала је и један дио данашње сјеверне Црне Горе.

Литература

Агрон

Агрон (грч. Άγρων 250. п. н. е. - 230. п. н. е.) је илирски краљ из III века п. н. е.

Агрон је био илирски краљ и син Плеурата II. Способан као владар успео је да уједини илирска племена и да сломи отпор појединих племенских вођа. Последица овога било је стварање јаке илирске државе, која је у то доба била најснажнија на Балкану. Агрон се помиње пред Први илирски рат 229-228. п. н. е., када га је краљ Деметрије Хварски позвао у помоћ (у сукобу са Етолцима). Агрон је Етолце побиједио у бици до које је дошло 231. године п. н. е, а умро је годину дана касније. Након тога Илири су заузели велики део Епира. Нагли успон краљевине Ардијеја и пиратски напади представљали су за Римљане повод да након Агронове смрти започну Први илирски рат (229-228. п. н. е.)

Наследила га је његова прва жена Теута за чије су владавине Римљани у потпуности скршили његову творевину.

Александров балкански поход

Александрова балканска кампања представља рат Александра Великог из 335. године п. н. е. против бројних побуњених вазалних држава на Балканском полуострву. Кампања је део Александрових ратова, а завршена је победом Александра након чега га балканске државе признају за хегемона. Успех у балканској кампањи оставила му је слободне руке за напад на моћну Ахеменидску Персију.

Гласиначка култура

Гласиначка група је најизразитија група старијег гвозденог доба на Балкану. Распростирала се у источној Босни, западној Србији, северним деловима Црне Горе, а значајно је утицала на суседне области. Назив је добила по висоравни Гласинац.

Основне карактеристике ове културне групе су тумули, груписани око градина са остацима сухозида, чинећи некрополе. Најстарији припадају ранобронзаном добу. Међутим тумули из халштатског периода, сматрају се гласиначком културном групом, будући да су најбројнији и најбогатији.

Даорси

Даорси или Дуерси, Даорсеји (грч. Δαορσών) били су илирко племе које је настањавало подручја јужне и централне Херцеговине у долини реке Неретве.

Њихов главни град био је Даорсон. Руине овог града налазе се у близи Стоца. Чиниле су га три целине од којих је централна била тврђава акропола која је била опасана »киклопским« зидинама од огромних камених блокова (сличан онима у Микени у Грчкој). У њој су били смештени сви важнији управни, јавни и верски објекти. Одбрамбени зид који се пружа од југозапада према североистоку био је дуг 65 м, широк 4,2 м, а висок између 4,5 и 7,5 метара, имао је врата и торњеве на оба краја.Даорси су били у сталним трговачким везама с Грцима, па су од њих преузели грчки језик и писмо. Пронађени су многобројни археолошки остаци фине керамике и амфора за вино, те бронзана кацига украшена низом ликова из грчке митологије. У једном објекту пронађена је коваоница новца и одређена количина новчића са натписом имена града, што значи да је град имао политичку нанезависност, али и развијен културу и трговину са другим градовима и народима.

Илири

Илири је збирно име наденуто разнородној скупини племена и племенских савеза трачко-илирске гране индоевропске етно-лингвистичке породице, некад настањених у подручјима од Панонске низије па до обала Јадранског мора и јужне Италије. Мишљење Густава Косине је било да су пореклом из Лужице у Немачкој одакле су дошли на балканско подручје и изазвали сеобу Грка око 1300. п. н. е. Тај процес њиховог досељења је значио крај за бронзанодобске заједнице које су пре њих живеле на тим просторима.

Новију теорију су развили Алојз Бенац и Боривој Човић 1960-их, ефективно дискредитујући пређашња мишљења о Илирима као придошлицама. По њихову мишљењу, групе из гвозденог доба на Балкану познате као "Илири" су углавном аутохтоне, а периодичне сеобе (попут халштатских сеоба, односно дисперзије Латенске културе популарно познате као Келти у 4. и 3. веку веку п. н. е.) нису значајно измијениле етнички супстрат домаћег становништва који је еволуирао кроз стадијуме које Бенац дефинише као пред-Илире, прото-Илире и Илире.

Илирска племена су почела успостављати комплексније прото-државне творевине под медитеранским (претежно Хеленским) утјецајима тек у касно жељезно доба. Илири нису живјели у организованој држави, него у племенским заједницама, а једини изузетак је раздобље од 250. п. н. е. - 167. п. н. е., кроз који период је постојала. Познати су им краљеви Агрон, Епулон и краљица Теута.

Илирија

Илирија (антгрч. Ἰλλυρία [Illyría] — Илириа или Ἰλλυρίς [Illyrís] — Илирис, лат. Illyria — Илириа) је назив који се у античко доба користио за западни део Балкана, који су насељавали антички Илири.

Илирска краљевина

Илирска краљевина је назив државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба.

Илирски владари

Ово је списак илирских владара.

Илирски језик

Илирски језик је изумрли језик Илира, хетерогене групе племена и племенских савеза трачко-илирске гране индоевропске етно-лингвистичке породице, познатих у старом вијеку на подручјима од Панонске низије па до обала Јадранског мора, јужне Италије и Епира.

Историја Србије у старом веку

У античком периоду територију данашње Србије насељавало је неколико индоевропских народа - Илири, Трачани, Дачани, Келти, Римљани и Сармати.

Мезеји

Мезеји, Маизаои или Мазаиои (стгрч.: Μαζαῖοι) били су илирска "народоносна заједница" централне и сјеверозападне Босне. Били су аутохтоно илирско племе, које је насељавало унутрашњост данашње Босна и Херцеговине, углавном у басену Сане и средњег тока Врбаса, отприлике око Врбање и Угра (550 п. н. е. - 300 не.). Ово подручје на картама тог времена називају Доњи Краји. Неке области ове територије дијелили су са Десидијатима / Деситиатима и Аутаријатима. Граничили су се са Дарданима (исток), Јаподима (запад, око Уне и Крке), Јасима, Колапијанима и Варцијанима (сјевер: Сава – Драва – Дунав), Либурнима и Делматима (југ), Бреуцима (сјевероисточно: данас Семберија) и Дериопима (југ: око Јајца и Пливе).

Као и остатали Илири, Мезеји су живјели у утврђеним или полу-утврђеним насељима, од пољопривреде, ловa и риболова. Антички писци (Херодиан, Ливије, Плиније, Страбон, Тхеопхрастус и други), Илире описују као људе високог раста, јаке и добре ратникe, склоне пићу. Нису одржавали личну хигијену, а живјели је у патријархалним заједницама. Према њима, сваке осме године дијелили су земљу (територију), раѕједињени у међусобним борбама и отпорима непријатељу. "Маизаиои" су имали 269 судија.

Међу Илирима

„...Најпознатији су Дезитијати, Мезеји, Даорси, Далмати, Јаподи, Ардијејци, Аутаријати, Деури, Деретини ...”

Када су освојили први далматинске отокe (229. п. н. е.), Римљани су основали своју покрајину Илирик. Након жилавог илирскоg отпора на њихову инвазију у унутрашњост, коначно cу освојили земљу значајног краљa Генција (Генције, 167. или 168. године п. н. е.). Читав вiјек, у крвавиm борбама, продирали cу у унутрашњости Илирика.Постепено cу освајили унутрашњост Балкана, гдје је било подручје Мезеја. Ова вјековnа илирска драме завршила cе између 6. и 9. вијека не, a збила cе у срцу данашње Босне и Херцеговине. То је био Батонов устанак (назван по два лидера – имењака: дезитијатском и бреукчом Батону).

Посљедњи пут су cе ујединила многа илирска племена и, према римским хроничарима, Римом cу кружиле паничне приче о најезди 800.000 побуњеника, укључујући 200.000 елитних војника и 8.000 коњаника. Устанак је изазван принудном мобилизацијом Илира у римску војску.

Месапи

Месапи (антгрч. Μεσσάπιοι [Messápioi], лат. Messapii) древни су народ у Италији, који је насељавао југоисточну обалу Италије у регији Апулија. Верује се да су Месипи потомци Илира, који су доселили са Балкана преко Јадранског мора, али постоји традиција која датира из времена Херодота која сматра да су они потомци становника острва Крит (према Херодоту, бивши Крићани се називају „месапски Јапиги“). Говорили су месапским језиком, имали су своје писмо. Производили су карте. Њима се приписује оснивање више италијанских градова, као што су Лече и Алецио. У току Пировог рата, месапска војска се борила на страни Грка. Почетком хришћанске ере покорили су их Римљани, те су романизовани.

Префектура Илирик

Преторијанска префектура Илирик или преторијанска префектура Илирикум (лат. Praefectura praetorio per Illyricum, грч. Ἐπαρχότης/Ὑπαρχία [τῶν πραιτωρίων] τοῦ Ἰλλυρικοῦ), је била једна од четири велике префектуре унутар позног Римског царства и Источног римског царства, односно Византије. Административни центар префектуре је био град Сирмијум (данашња Сремска Митровица у Србији).

Рисинијум

Рисинијум (лат. Risinium, од старијег илир. Rhizon и грч. Ῥίζων [Rízon], ), антички је град и археолошки локалитет који се налази у близини данашњег Рисна у Боки которској, у данашњој Црној Гори. Првобитно је био илирско насеље, а касније је постао римски град.

Скугрић Горњи

Горњи Скугрић је насељено мјесто у општини Модрича, Република Српска, БиХ. Горњи Скугрић је сјеверозападни дио села Скугрић, док је Доњи Скугрић његов југоисточни дио. Према попису становништва из 1991. у Скугрићу је живјело 2.855 становника, од тога у Горњем Скугрићу 1.453 становника. По коначним резултатима пописа 2013. Завода за статистику Републике Српске , Скугрић има 1.695 становника у 603 домаћинства, од тога Горњи Скугрић 785 становника у 282 домаћинства.Село Скугрић је до Другог свјетског рата било сједиште истоимене општине. Подијељено је на Доњи и Горњи 1945, при чему је Горњи Скугрић припао општини Модрича, а Доњи Скугрић општини Градачац. Ово је у исти мах значило да је село било подијељено и у двије регије, јер је општина Модрича припадала регији Добој, а општина Градачац регији Тузла. У одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995 село је поново обједињено у једну мјесну заједницу, у општини Модрича.Скугрић има 10 заселака, и то: Гложик, Потпоље, Орахова, Ријека, Брезик и Живково Поље, који су припадали Горњем Скугрићу и општини Модрича, те Мишићи, Поточани, Срнава и Ждребан, који су припадали Доњем Скугрићу и општини Градачац.

Соколац

Соколац је градско насеље и сједиште истоимене општине. Општина Соколац је једна од шест општина града Источног Сарајева у Републици Српској и БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Соколац укупно је пописано 5.919 лица.

Списак античких племена у Илирији

Списак илирских племена (абецедним редом), између 10. века п. н. е. и 7. века н. е.. Простор обухвата територије западног Балкана и делова јужне Италије, а повезује их говор заједничког илирског језика.

На просторима Илирије, заједно са Илирима су живела и следећа неилирска племена:

трачка: Дарданци

келтска: Латобики

венетска: Јаподи, Карни, Либурни, Хистри

остало: Булини, Биљонци, Ћелидонци, Еордајци, Хииерстами, Хилејци, Манији, Нестеји, Орици, Скордисци итд.

Теута

Теута (231. п. н. е. - 228. п. н. е.) је била илирска краљица из III века п. н. е. која је владала после смрти свог супруга једног од најзначајнијих илирских краљева Агрона, а уместо малолетног сина (пасторка) Пинеса. Није успела да настави снажну Агронову владавину. Помагала је и штитила илирске гусаре по Јадранском и Јонском мору, што је доводи у сукоб са Римом. Временом су илирске старешине почеле да јој отказују послушност и подривају јој власт. Ипак, њена флота, под командом Деметрија Хваранина, креће 229. године п. н. е. у поход на Епидамнос (Драч) Аполонију и острво Коркиру (Крф).

Ужице

Ужице је град у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2011. у њему је живело 59.747 становника.

Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.