Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи.[5] Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Република Аустрија
Republik Österreich  (немачки)
Химна: Земља планина, земља река
(нем. Land der Berge, Land am Strome)
Положај Аустрије
Главни градWien 3 Wappen.svg Беч
Службени језикнемачки,[1][2] у појединим регијама: словеначки, хрватски, мађарски
Владавина
Облик државеСавезна република
 — ПредседникАлександер ван дер Белен
 — КанцеларБрижит Биерлејн
 — Вице-канцеларКлеменс Јаблонер
 — Председник Националног саветаВолфганг Соботка
 — Вршилац дужности председника Уставног судаКристоф Грабенвартер
Историја
НезависностОд Западне Немачке 27. јула 1955.
Географија
Површина
 — укупно83.855 km2(115)
 — вода (%)1,7
Становништво
 — 2014.[3]8.504.850(95)
 — густина101,42 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро[4]
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен.at
Позивни број+43

¹ Пре 2002. Аустријски шилинг

Порекло имена

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство”, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница”, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије Трећем рајху.

Историја

Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века. Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године. Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 2002. је увела валуту евро.

Старије камено доба

Venus von Willendorf 01
Вилендорфска Венера из Старијег каменог доба

Подручје Аустрије било је насељено и у старијем каменом добу, о чему сведочи и један од највреднијих налаза археологије у Аустрији тзв. Вилендорфска Венера. Настала је око 25.000 година п. н. е. на подручју данашњег Вилендорфа код места Вахауа у Доњој Аустрији. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-историјском музеју у Бечу

Келти, римске провинције

Austria Romana
Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије[6]

На подручју данашње Аустрије келтска племена — Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи и Норикер, оснивају краљевство Норикум. Ово краљевство било је познато по извозу гвожђа, све до подручја данашње Италије, као и по својим коњима. Имали су и своју ковницу новца. Ширењем Римског царства, кроз мирно освајање, под римским војсковођама и царским синовима Тиберијем и Друзом 15. године п, н, е. подручје данашњег Тирола и Ворарлберга прелази у посед Рима. Римљани оснивају провинције[7] Norikum, Panonija и Retija. Већи римски градови у то време били су: Solva — код места Вагна, Ovilava — Велс, Lauriacum — Lorch kod Енса, Cetium — Санкт Пелтен, Vidobona — Беч, Iuavavum — Салцбург.

Средњи век

Ostarrichi
Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија

Након што су територију данашње Аустрије освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Баварци и Франци, она долази под власт династије Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наслиједили Хабзбурговци. 976. године спомиње се маркгроф Леополд I из династије Бабенберг, као повјереник цара Отона I. Прво помињање Аустрије, као Ostarrîchi[8] забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 ha земљишта, цара Отона III, biskupu од Фреисинга у околини данашње општине Нојхофен ан дер Ибс у Доњој Аустрији речима: „…in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.

Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria и terra orientalis. Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев словачког Rakúsko, чешког Rakousko и финског језика Itävalta.

Изумирањем династије Бабенберг, Рудолф Хабзбуршки 1240. године постаје први немачки краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски. Династија Хабзбург владала је Аустријом све до свог изумирања 1780. године, када ју је наследила лотариншка династија под именом Хабзбург-Лорена.

Аустријско царство

Распадом Светог римског царства 1804. године, Франц II, као последњи владар тог царства оснива Аустријско царство и узима име Франц I, аустријски цар. Царство се простирало на подручјима данашње Аустрије, Чешке, Словачке, Румуније, Хрватске, Словеније, Мађарске, северних делова Италије, као и делова Пољске и Србије, Немачке и Босне и Херцеговине.

Аустро-Угарска

Аустријско царство је 1867. године подељено је као двојна монархија, Аустро-Угарске на аустријски и мађарски дио. Одлуком Берлинског конгреса Аустрија окупира Босну и Херцеговину, коју 1908. године анектира.[9] Нападом Аустро-Угарске на Србију 1914. године започео је Први светски рат. Са укупном површином од 676.615 km² Аустро-Угарска је била друга по величини земља у Европи, а по броју становника са око 53 милиона 1914. године, трећа у Европи. Аустро-Угарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је мировним уговором у Сен Жермену и мировним споразумом у Тријанону 1918. године, настала Аустрија у данашњим границама,[10] названа Прва Република, са првим председником владе Карлом Ренером. 1938. године Аустрију је припојила нацистичка Немачка.[11][12]

Други светски рат

Крајем Другог светског рата 1945. године савезници су поделили Аустрију на четири окупационе зоне[13] све до 1955. године, кад је стекла потпуну независност, под условима да остане неутрална, те да се одрекне тежњи за поновном припојењу Немачкој.[14] 27. априла 1945. године проглашена је привремена влада на челу са Карлом Ренером. Та влада проглашава успостављење тзв. Друге републике и управља Аустријом, са мањим променама, све до првих легитимних избора 1949. године.

Савремено доба

Аустрија је 1995. године постала чланица Европске уније,[15] а 1999. је увела валуту еуро.

Географија

20070624-Ehrwalder Sonnenspitze vom Ehrwalder Becken MQ
Аустријски Алпи
Karte Nationalparks Österreich
Карта националних паркова у Аустрији
Grossglockner from SW
Гросглокнер највиши планински врх Аустрије са 3.798 m

Положај

Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 km, а у северно-јужном правцу 294 km. Око 60 % површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца Алпи.[16] На источној граници према Чешкој, налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и уздуж тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је на рубу Панонске низије. Укупно 43 % Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини Апетлон у Градишћу 114 m, а највиши врх је Гросглокнер са 3.798 m

Геологија и рељеф

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.

Највиши планински врх Гросглокнер 3.798 m у Аустрији налази се у савезној покрајини Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 m.[17] Неки већи врхови су:

  • Wildspitze 3.774 m,
  • Weisskugel 3.738 m,
  • Großvenediger 3.662 m,
  • Hinterer Brochkogel 3.628 m,
  • Hintere Schwärze 3.624 m,
  • Similaun 3.607 m,
  • Wiesbachhorn 3.564 m,
  • Rainerhorn 3.560 m

Воде

Реке

Највећа река је Дунав. Највећи дио Аустрије, око 80.566 km² припада Дунавском сливу, а само мала подручја на западу припадају сливу Рајне (2.366 km²), те на северу сливу Елбе са површином од 918 km².

Остале веће реке у Аустрији су: Лех, Изар, Ин, Салзах, Траун, Енс, Ибс, Erlauf, Pielach, Трајзен, Wienfluss, Fischa, Große Mühl, Kleine Mühl, Rodl, Aist, Kamp, Göllersbach, Rußbach, Дије, Марх, Мура и Lainsitz.

Језера

Највеће језеро у Аустрији је Нежидер у Градишћу. Укупно 77 % површине од укупно 315 km² припада Аустрији, а остатак припада Мађарској. Друго по величини је Атерско језеро са 46 km² у Горњој Аустрији, те Traunsee са 24 km². На тромеђи са Немачком и Швајарском Аустрији припада и мањи дио Боденског језера. Тачна граница између држава на Боденском језеру није дефинирана. Осим њих, посебно за туризам, су важна језера у Корушкој: Wörthersee, Millstätter See, Ossiacher See и Weißensee. Друга познатија језера у Аустрији су Mondsee и Wolfgangsee.

Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.

Клима

Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.[18] У западном и средишњем делу превладава снежна клима с изразитим падалинама и ниским зимским температурама. Летње температуре су до 20 C. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку превладава умерено континентална клима.[19]

Градови

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Види још: Списак градова у Аустрији

Национални паркови

У Аустрији постоји седам националних паркова и шездесетак природних резервата.

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Високи Тауерн 1981. 181.500 Großglockner from South
Национални парк Нижидерско језеро 1993. 9.700 Lange Lacke Brunnen
Национални парк Донау-Ауен 1996. 9.300 NPDonauAuen neu
Национални парк Кречњачки Алпи 1997. 20.825 Hintergebirge 01
Национални парк Тајтал 2000. 1.330 Thaya
Национални парк Гезојзе 2002. 11.054 Nationalpark Gesaeuse 7516
Национални парк Нокберге 1987. 18.430 Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61

Политика

Austria Parlament Athena
Зграда аустријске скупштине у Бечу

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Аустријски парламент након избора 2017 (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

  • 62 заступника из Народне Странке
  • 52 заступника из Социјалдемократске странке
  • 51 заступника из Слободарске странке
  • 10 заступника из Странке Неос
  • 8 заступника из зеленог покрета Пилз

Административна подела

Аустријске покрајине
Покрајина Главни град На немачком
B  Бургенланд Ајзенштат Burgenland Eisenstadt
K  Корушка Клагенфурт Kärnten Klagenfurt
 Доња Аустрија Санкт Пелтен Niederösterreich Sankt Pölten
 Горња Аустрија Линц Oberösterreich Linz
S  Салцбург Салцбург Salzburg Salzburg
St  Штајерска Грац Steiermark Graz
T  Тирол Инзбрук Tirol Innsbruck
V  Форарлберг Брегенц Vorarlberg Bregenz
W  Беч Беч Wien Wien

Привреда

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.

Валута

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Становништво

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни немачки језик у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине. То су Словенци у Корушкој, те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском.

У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 300.000 Срба.

Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици.

Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.

 

Извор: [1]
Град Покрајина Популација
Беч
Беч
Грац
Грац
1. Беч Беч 1 714 142 Линц
Линц
Салцбург
Салцбург
2. Грац Штајерска 261 540
3. Линц Горња Аустрија 189 367
4. Салцбург Салцбург 148 078
5. Инсбрук Тирол 120 147
6. Клагенфурт Корушка 94 303
7. Филах Корушка 59 285
8. Велс Горња Аустрија 58 713
9. Санкт Пелтен Доња Аустрија 51 956
10. Дорнбирн Форалберг 45 605

Култура

Wien Schoenbrunn Rueckseite
Дворац Schönbrunn у Бечу

У Аустрији су рођени многи славни композитори, међу осталима Моцарт, Јохан Штраус отац и син, Шенберг, Веберн и Берг.

Треба споменути и славне физичаре Болцман и Шредингер, филозофе Витгенштајн и Гедел, психоаналитичара Фројд, писца Мусила и сликара Климт.

Спорт

Спорт у Аустрији је веома популаран.[20] Фудбал и рукомет су најпопуларнији. Поред тога учествовали су на разним такмичењима и при том освојили бројне медаље.

Образовање

Високо обазовање

Систем високог образовања у Аустрији састоји се од федералних универзитета (нем. Universitäten), приватних универзитета (нем. Privatuniversitäten) и високих школа (нем. Fachhochschulen). Три врсте институција функционишу на основу различитих закона где је једна од главних разлика начин финанцирања рада институција. Две институције у Доњој Аустрији имају специјалан статус.

Туризам

Туризам заузима веома важно место у привреди Аустрије. У томе предњачи покрајина Тирол (центар-Инсбрук) на западу земље, која остварује скоро половину укупних аустријских прихода од туризма. Развијен је и хотелски и сеоски туризам, а туристи долазе лети и зими. Знатне приходе од туризма остварује Беч.

Референце

  1. ^ „Die Bevölkerung nach Umgangssprache, Staatsangehörigkeit und Geburtsland” (PDF). Statistik Austria. Приступљено 17. 11. 2010.
  2. ^ „Austria”. Encyclopædia Britannica. 31. 5. 2009. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2009. Приступљено 31. 5. 2009.
  3. ^ Национална агенција за статистику
  4. ^ „Austria”. International Monetary Fund. Приступљено 26. 4. 2014.
  5. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ Lonnie Johnson 17
  7. ^ „Rome's metropolis on the Danube awakens to new life”. Archäologischer Park Carnuntum. Archäologische Kulturpark Niederösterreich Betriebsgesellschaft m.b.H. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2010. Приступљено 20. 2. 2010.
  8. '^ 'Karl Vocelka, Geschichte Österreich. ISBN 978-3-453-21622-8. Heyne Verlag München
  9. ^ „The Annexation of Bosnia-Herzegovina, 1908”. Mtholyoke.edu. Приступљено 25. 3. 2013.
  10. ^ Brook-Shepherd 1998, стр. 246.
  11. ^ Brook-Shepherd 1998, стр. 245.
  12. ^ Ian Kershaw, 2001, Hitler 1936—1945: Nemesis. pp. 83
  13. ^ Manfried Rauchensteiner: Der Sonderfall. Die Besatzungszeit in Österreich 1945 bis 1955 (The Special Case. The Time of Occupation in Austria 1945 to 1955), edited by Heeresgeschichtliches Museum / Militärwissenschaftliches Institut (Museum of Army History / Institute for Military Science), Vienna 1985
  14. ^ Lonnie Johnson 153
  15. ^ Brook-Shepherd 1998, стр. 447, 449.
  16. ^ „Alps”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. 11. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2009. Приступљено 12. 6. 2009.
  17. ^ Lista planinskih vrhova preko 3.000 m
  18. ^ „Average Conditions, Vienna, Austria”. British Broadcasting Corporation. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2010. Приступљено 24. 5. 2009.
  19. ^ Klima. Central Institute for Meteorology and Geodynamic
  20. ^ Horak, Roman; Spitaler, Georg (2003). „Sport, Space and National Identity: Soccer and Skiing as Formative Forces: On the Austrian Example”. American Behavioral Scientist. 46 (11): 1508—18.

Литература

  • Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: a thousand-year odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 978-0-7867-0520-7.
  • Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic 1815—1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31625-5.
  • Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: a short history. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 978-0-929497-03-7.
  • Rathkolb, Oliver. The Paradoxical Republic: Austria, 1945—2005 (Berghahn Books; 2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
  • Schulze, Hagen (1996). States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 978-0-631-20933-1.
  • Ingeborg Auer u. a.: ÖKLIM — Digitaler Klimaatlas Österreichs.. In: Christa Hammerl u. a. (ed): Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851—2001. Leykam, Wien. 2001. ISBN 978-3-7011-7437-9.
  • Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (ed): Österreich-Lexikon. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. 2004. ISBN 978-3-85498-385-9. — Fortgeführt als Online-Ausgabe.
  • Ernst Bruckmüller: Sozialgeschichte Österreichs. Oldenbourg, Wien 2000
  • Harald Fidler: Österreichs Medienwelt von A—Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben.. Falter, Wien. 2008. ISBN 978-3-85439-415-0.
  • Friedrich Heer: Der Kampf um die österreichische Identität.. Böhlau, Wien. 2001. ISBN 978-3-205-99333-9.
  • Erwin Ringel: Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion.. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 2005. ISBN 978-3-218-00761-0.
  • Robert und Melita Sedlaczek: Das österreichische Deutsch.. Ueberreuter. 2004. ISBN 978-3-8000-7075-6.
  • Helmut Seel, Josef Scheipl: Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert.. Leykam, Graz. 2004. ISBN 978-3-7011-7388-4.
  • Peter Berger: Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert.. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 2008. ISBN 978-3-7089-0354-5.
  • Karl Vocelka: Geschichte Österreichs. Kultur — Gesellschaft — Politik.. Heyne. München: 2002. ISBN 978-3-453-21622-8.
  • Herwig Wolfram (ed): Österreichische Geschichte. 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994—2006.

Спољашње везе

.at

.at је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Аустрију. Администриран је од стране NIC.AT-а.

Овај домен има неколико другостепених домена. Они су:

.gv.at - за владине институције

.ac.at - за академске и образовне институције (регистрације се подносе Универзитету Беча)

.co.at - намењен за компаније (неограничене регистрације)

.or.at - намењен за организације (неограничене регистрације)Међутим, такође је могуће регистровати, неограничено, директно на другом нивоу. С обзиром на број енглеских речи које се завршавају са -at, ово представља могућност за многа хаковања домена.

Аустрија (Виљафлорес)

Аустрија (шп. Austria) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Виљафлорес. Насеље се налази на надморској висини од 593 м.

Аустрија (Катазаха)

Аустрија (шп. Austria) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Катазаха. Насеље се налази на надморској висини од 36 м.

Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Аустрија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа. Репрезентација Аустрије је имала двојицу такмичара који су се такмичили у две дисциплини.На овом првенству атлетичари Аустрије нису освојили ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Аустрија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа. Репрезентација Аустрије је представљало 5 атлетичара (3 мушкарца и 2 жене) који су се такмичили у 4 дисциплине 2 мушке и 2 женске. , .

На овом првенству атлетичари Аустрије нису освојили медаљу, нити су поставили неки рекорд.

Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Аустрија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Аустрије је представљало 5 атлетичара (3 мушкарца и 2 жене) који су се такмичили у 4 дисциплине 3 мушке и 1 женска. , .

На овом првенству атлетичари Аустрије нису освојили медаљу, а седмобојка Ивана Дадић је оборила национални рекорд. У табели успепности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)), делила је 55 место са Барбадосом и Доминиканском републиком са једми учесником и 3 бода. По овом основу бодове су добили представници 65 земаља.

Аустрија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Аустрија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Аустрије представљало је троје такмичара (2 мушкарца и 1 жена), који су се такмичили у две дисциплине.

На овом првенству Аустрија није освојила ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Аустрија је са једним учесником у финалу делила 41. место са 2 бода.

Аустрија на избору за Песму Евровизије

Аустрија се често појављивала на Песми Евровизије, али је једино победила на избору 1966, где ју је представљао Udo Jürgens са песмом "Merci, Chérie".

У последњих неколико година, Аустријски представници тежили су да буду духовити, више од осталих. Тако је 2003. комичар и јавна личност Alf Poier представљао земљу са песмим "Weil der Mensch zählt", која је говорила о фарми животиња. 2005. аустријски представник је био фолк бенд Global Kryner, Латино-инспирисаних за извођење песме "Y así". Ово је био аустријски први наступ у полуфиналу, а земља није успела да се квалификује за финале.

После три године одсуства, ОРФ најавио 28. јула 2010 да ће Аустрија вратити на такмичење, 2011., које се одржало у Немачкој. Тамо се Nadine Beiler са песмом "The Secret Is Love", квалификовала у филале, где је заузела 18. место. Аустрија је потрвдила да ће бити присутна и на Песми Евровизије 2012., где ће се такмичити у једној од две полуфиналне вечери, 22. или 24. маја 2012.

Аустрија на олимпијским играма

Аустрија се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, а то су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Аустрија је пропустила само једне олимпијске игре и то Летње олимпијске игре 1920., због своје улоге у Првом светском рату.

Аустрија је до сада била два пута домаћин олимпијских игара први пут 1964. а други пут 1976. године. Оба пута су у питању биле Зимске олимпијске игре и оба пута град домаћин игара је био Инзбрук. У Инзбруку су одржане и прве Зимске олимпијске игре младих 2012.

Аустријски спортисти су закључно са Зимским олимпијским играма 2018. године освојили 87 медаља на Летњим олимпијским играма и 232 медаља на Зимским олимпијским играма. У алпским дисциплинама Аустрија је освојила више медаља него било која друга нација. Само у Токију 1964. и Лондону 2012. остала је без освојених медаља.

Аустријски олимпијски комитет (Österreichisches Olympisches Comité) је основан 1908. године а признат од стране МОКа 1912. године.

До 1918. године није била независна држава, већ део Аустроугарске, али су Аустрија и Угарска наступале одвојено на олимпијским играма.

Аустријско царство

Аустријско царство успостављено је 1804. као реакција на стварање Првог француског царства под Наполеоном I. Први цар Аустрије био је Франц II, који је у то време носио и титулу цара Светог римског царства (абдицирао ју је након Наполеонове реорганизације Немачке 1806). У процесу задржавања царске титуле, он је подигао статус Аустрије из надвојводства у царство.

1866. Аустрија је ушла у рат са Италијом и Пруском. Рат са Италијом свршен је победом Аустрије, али је Аустрија била поражена y рату са Пруском. Последица тога била је да је Аустрија изгубила венецијанску област, и иступила из Немачког савеза.

Након неуспелих покушаја реформе устава, Аустријско царство претворено је у Аустроугарску 1867. под Францом Јозефом I. Тај потез дао је једнак статус и мађарским територијама.

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Врсте предузећа по државама

С обзиром да је предузеће основни субјект привређивања на коме почива привредни и целокупни друштвени развој, од изузетног значаја су његов организациони и циљни аспект.

Драва

Драва (нем. Drau, словеначки: Drava, мађарски: ''Dráva) је река у средњој Европи.

Драва извире у јужном Тиролу у Италији, одакле наставља да тече према истоку кроз аустријску покрајину Корушку, Словенију, Хрватску, затим делом чини хрватско-мађарску границу. Код Доњег Михољца Драва скреће у дубину Хрватске, према Осијеку, и напокон код Аљмаша, на граници Хрватске са Србијом (Војводина), утиче у Дунав. Драва у свом крајњем делу чини границу између регија Славоније и Барање. Укупна дужина Драве је 749 km. Драва је пловна око 90 km, од ушћа у Дунав до места Чађавица у Хрватској.

Драва тече кроз ова већа насеља:

Аустрија: Лијенц, Шпитал на Драви, Филах, Фелкермаркт,

Словенија: Дравоград, Вузеница, Мута, Руше, Марибор, Птуј, Ормож

Хрватска: Вараждин, Валпово, Осијек

Мађарска: БарчГлавне притоке Драве су:

леве притоке: Гајл (Аустрија), Мислиња (Словенија), Дравиња (Словенија) и Бедња (Хрватска)

десне притоке: Гурк (Аустрија) и Мура (поред Леграда) (Хрватска)

Државе Аустрије

Република Аустрија је федерална парламентарна република која је сачињена од девет држава (њем. Länd); савезних држава (њем. Bundesland)).

Линц

Линц (нем. Linz) је трећи по величини град у Аустрији, смештен у северном делу државе. Линц је управно, привредно и културно средиште покрајине Горње Аустрије, где чини засебан градски округ. Линц је познат по добро лепом старом градском језгру, али и као средиште аустријске тешке индустије. Линц је 2009. био Културна престоница Европе.

Нијемци

Нијемци (екав. Немци; њем. Deutsche) германска су етничка група која претежно живи у средњој Европи и која дели заједничко германско поријекло, културу и историју. Њемачки је заједнички матерњи језик огромне већине Нијемаца.

Око 100 милиона људи који говоре њемачки као матерњи језик. Постоји још око 80 милиона људи који су њемачког поријекла углавном у САД, Бразилу (претежно у Јужном региону земље), Аргентини, Канади, Јужној Африци, бившем Совјетским Савезу (претежно у Русији и Казахстану) и Француској. Дакле, укупан број Нијемаца налази се између 100 и 150 милиона, у зависности од примјењених критеријума (матерњи говорници њемачког, етнички Нијемци са једним поријеклом, дјелимично њемачко поријекло итд.). Од избијања протестантске реформације у Светом римском царству, њемачко друштво се карактерише као католичко-протенстански подијељено.Данас, људи из земаља са њемачког говорном већина (као што су Аустрија, Швајцарска, Лихтенштајн и остале историјски везане земље као Луксембург) најчешће имају сопствени национални идентитет и могу се или не морају самоидентификовати као етнички Нијемци.

Светски куп у алпском скијању

Светски куп у алпском скијању је скуп такмичења у дисциплинама алпског скијања у организацији Међународне скијашке федерације (ФИС). Прво такмичење је одржано у сезони 1967.

Скијаши и скијашице такмиче се у 5 дисциплина: слалому, велеслалому, супервелеслалому, спусту и комбинацији. Сваки скијаш и скијашица који у сезони скупи највише бодова у појединој дисциплини осваја мали кристални глобус за ту дисциплину. За укупну победу у Светском купу, која се рачуна збир бодова из свих дисциплина, намењен је велики кристални глобус.

У свакој дисциплини 30 првопласираних осваја бодове, на начин да први осваја 100 бодова, други 80, трећи 60, и тако све до тридесетог који осваја 1 бод.

Најуспешнији такмичар у мушкој конкуренцији је Аустријанац Марсел Хиршер, који је осам пута освојио велики кристални глобус, док је његова сународница Анемари Мозер Прел то учинила шест пута.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Теме Аустрије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Аустрија Државе Аустрије
Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.