Атлас (планине)

Планине Атлас или Атласке горе (арап. جبال أطلس) су планински ланац у северозападној Африци, који се простире дужином од 2300 километара кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Тубкал са 4165 метара, који се налази у јужном Мароку. Планине Атласа граде климатску разделницу између подручја влажне климе северозапада Африке и екстремно сушне пустиње Сахара.

Africa Atlas Mountains
Сателитска слика Африке са означеним Атласким планинама
Morocco Topography
Планине Марока

Подела

Планинска област Атласа дели се на следеће планинске ланце:

  • Мали Атлас планине уз медитеранску обалу Алжира, максималне висине 2308 метара
  • Риф планине на северној обали Марока уз Средоземно море, максималне висине 2456 метара
  • Средњи Атлас у централном Мароку, висине до 3737 метара
  • Високи Атлас на југу централног Марока, висина до 4165 метара
  • Сахарски Атлас на северу Алжира, јужно од Малог Атласа, до 2008 метара висине
  • Антиатлас на југозападу Марока, висине до 2531 метра
  • Вулкански Џебел Сархро у центру јужног Марока, висине до 3304 метра

У Тунису се простиру само ниже падине Малог и Сахарског Атласа.

Atlasgebirge topografisch politsch mittel mit Hochland
Топографска и политичка карта подручја Атласа

Опасност од земљотреса

Atlas Mountains tectonic plates
Тектонска граница

Планине Атласа представљају тектонску границу између евроазијске плоче на северу и афричке плоче на југу. Када се ове плоче помере, долази до земљотреса. Град у средишту Атласа, Блида (265.000 становника 2005) била је у 19. веку два пута до темеља уништена земљотресима. Земљотрес јачине 7,3 по Рихтеровој скали који је 1980. погодио алжирски град Ех Шелиф изазвао је 5000 жртава.

Рудно богатство

Планине Атласа богате су рудама: гвожђа, олова, бакра, камене соли, фосфатима, мермером, и нешто мање сребром, каменим угљем и земним гасом. По овоме, Атлас чини изузетак међу планинама северне Африке, јер планине Сахаре и Етиопије не садрже рудна богатства. Једино на југу континента наилазимо на слична рудом богата горја.

Становништво

Atlas Mountains over roofs of Marrakech
Кровови Маракеша са Атласким горјем у позадини

Сви велики градови Алжира налазе се у северном делу земље, дакле у региону планина Атлас, јер у јужном делу земље (Сахара) владају услови неповољни за развој људских насеља. Ситуација је слична у Тунису и Мароку. Највећа густина насељености влада у подручјима уз обалу Средоземног мора. Неки велики градови, попут Маракеша (850.000 становника), леже у подножју Атласа. Алжирски градови Константин (650 метара надморске висине, 500.000 становника) и Ел Ђелфа (преко 1.100 метара н. в, 235.000 становниика) су једини већи градови који се налазе на овим планинама.

Многа насеља се јављају тамо где се појаве привремени водотоци (вади).

Историја и мит

Хомер и Херодот, антички грчки писац и историчар, видели су у Атласу западну границу тада познатог света.

Арапски географи из времена експанзије ислама сматрали су да је Атлас својеврсно острво између мора и пустиње. И за њих је Атлас био крајња тачка на западу познатог света, док су му на истоку приписивали и нека подручја која се данас не сматрају делом овог планинског ланца.

Види још: Атлас (митологија)

Спољашње везе

Атлас

Атлас може да се односи на:

Атлас (митологија), у грчкој митологији, титан који на леђима носи небески свод

Атлас (планине), планинска област у северозападној Африци

Високи Атлас, планински венац

Мали Атлас, планински венац

Атлас (картографија), збирка географских или астрономских карата систематски сређених у једну целину

Атлас (анатомија), први вратни пршљен у кичменом стубу на којем стоји глава

Атлас (архитектура), фигура снажног човека који на својим подигнутим рукама, леђима или глави носи терет греде

Атлас (тканина), врста густе и сјајне тканине од свиле, синтетике, вискозе која је израђена атласним везом

Атлас (сателит), други сателит планете Сатурн

Атлас (ракета), ракета носач свемирске агенције Наса

Атлас (дијалектологија), мапа одређене области која показује дистрибуцију одређених фонолошких, морфолошких, лексичких или других карактеристика дијалекта представљене области

Атлас (Пенсилванија), насељено место без административног статуса у америчкој савезној држави Пенсилванија

Атлас арена, вишенаменска дворана у Лођу

КК Атлас, кошаркашки клуб из Србије

Макакији

Макакији (Macaca) су род мајмуна Старог света.

Сахара

Сахара (арап. الصحراء الكبرى‎, aṣ-ṣaḥrāʼ al-kubrá — „велика пустиња”) највећа је врућа пустиња и трећа највећа пустиња на свету после Антарктика и Арктика. Обухвата површину од 9.200.000 km2 (3.600.000 sq mi) и може се поредити са површином целе Кине или Америке.

Сахара обухвата већину северне Африке, изузев плодне регије на обали Средоземног мора, Атласких планина Магреба и долине Нила у Египту и Судану. Она се протеже од Црвеног мора на истоку и Медитерана на северу до Атлантског океана на западу, где се пејзаж постепено мења из пустиње на приобалне равнице. На југу је ограничена Сахелом, појасом полупустињске тропске саване око долине реке Нигер и регије Судан у подсахарској Африци.

Сахара се може поделити на неколико регија, укључујући: западну Сахару, централне ахагарске планине, планине Тибести, аирске планине, пустињу Тенере и Либијску пустињу.

Клима Сахаре није одувек била аридна. У прошлости се на основу пронађених фосила закључује да је овде владала изузетно влажна клима и вегетација је била бујна. Крајем последњег леденог доба, пре око 8.000 година, у пустињи су кише биле честе, данас је она једно од најсушнијих предела на свету. Просечне падавине у Сахари су мање од 20 mm годишње. Дневно колебање температуре ваздуха износи око 35 °C, док су сезонска колебања чак 56,5 °C. Температура песка у пустињи достиже 81 °C. Највиша температура на Земљи измерена је у оази Азизи, у Либијској пустињи и износила је 57,8 °C. У Сахари дувају снажни ветрови који формирају пешчане олује. Карактеристични локални ветрови су гибли, самум и сарат у Алжиру и Тунису, хамсин у Египту и шергуј у Мароку. У Сахари је пао снег јануара 2012. године, први после 1978. године.Назив „сахара” је настала од дијалектичне арапске речи за пустињу – ṣaḥra (صحرا).

Туризам у Мароку

Туризам у Мароку је добро развијен, са великом туристичком индустријом која углавном промовише плаже, културу и историју земље. Мароко је једна од политички најставилних земаља у северној Африци. Мароканска Влада је 1985. године основала Министарство туризма. Туризам се сматра једним од главних прихода у држави, а земља је била главна туристичка дестинација у Африци 2017. године.Мароко или званично Краљевина Мароко је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу. Под своју контролу је ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи од 1975. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.