Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.[1]

Атиф Дудаковић
Датум рођења2. децембар 1954.(64 год.)
Место рођењаОрахова
ФНРЈ

Биографија

Завршио је средњу војну школу у Задру, а затим војну академију, смер артиљерија. Радио је у Артиљеријском школском центру у Задру, а затим као предавач у Командно-штабној академији у Београду.

Од преласка из ЈНА где је достигао чин потпуковника и функцију команданта дивизиона у Книну и под командом тадашњег пуковника, касније, према хашком суду, осумњиченог за наводне ратне злочине Ратка Младића, постаје прво командир чете у ОПШТО Бихаћ и затим командант Друге бошњачко-хрватске пешадијске бригаде. Касније је напредовао до Команданта Петог корпуса Армије Републике БиХ, за време рата у Босни и Херцеговини. Уз помоћ Оружаних снага Републике Хрватске и уз учешће авијације НАТО пакта, снаге 5. корпуса у току операције „Олуја“, заузеле су околна српска места, те поразиле оружане снаге Аутономне покрајине Западна Босна лојалне Фикрету Абдићу, са седиштем у оближњој Великој Кладуши. Током војних акција је наређивао убиства заробљеника и паљење српских села.[1]

Пробој се мора извршити. Побити све што се испред вас нађе. Жао ми је што немате ножева... одобравам и наређујем да се напријатељ уништи свим средствима. Ножем, бомбом, чакијом, зубима, удавити... све имате право.
— Атиф Дудаковић 16.04.1995.[1]

Након рата, био је командант Заједничке команде Војске Федерације Босне и Херцеговине. Иако постоји тонски видео-записи његових наређења да се чине злочини, за сада против њега није подигнута оптужница.[1] Постоје оптужбе да је одговоран за злочине над Србима, као и да је лично одговоран за убиство 50 муслимана.[2] Наредио је и паљење српских села током Олује.[3][1] Постоје јасни снимци на којима он наређује да се пале српска села по Босанској Крајини.[1]

Одред 505. бужимске бригаде „Хамзе“ Армије РБиХ је у августу 1995. током операције „Олуја“ под командом Атифа Дудаковића извршио пресјецање повлачења српских избјеглица из Републике Српске Крајине и извршио убиства заробњених Срба на простору Општине Двор у тадашњој Републици Српској Крајини.[1] Након што су објављени снимци убистава, тадашњи председник Српске Драган Чавић и премијер Милорад Додик су тужилаштву поднијели тужбу са видео доказима против Атифа Дудаковића.[1]

Године 2007. објавњени су снимци на којима Атиф Дудаковић у септембру 1995. наређује етничко чишћење и паљење српских села.[1] Командовао је нападом Армије РБиХ на заподнокрајишке општине Републике Српске (Петровац, Крупа, Сански Мост, Кључ и Мркоњић Град) у јесен 1995, током чега су убијена 892 српска цивила и војника, прогнано 120.000 и спаљено више од 30 села.[1] И о овоме постоје видео-снимци.[1] Његов млађи син 19. годишњи Анел Дудаковић је починио самоубиство вјешањем у Сарајеву 27. септембра 2011. године.[4][5][6]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 „Пачат: Заборављени злочини Атифа Дудаковића (од 18 до 29 мин)”. Радио телевизија РепубликеСрпске. 11. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011.
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2007. Приступљено 30. 09. 2006.
  3. ^ „Teme - Snimak zločina u "Oluji" - Novi snimci o zločinima armije BiH”. B92. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2007. Приступљено 19. 8. 2012.
  4. ^ [1]
  5. ^ „Objesio se 19-godišnji mlađi sin Atifa Dudakovića”. Dnevnik.ba. 27. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2012. Приступљено 19. 8. 2012.
  6. ^ „Ubio se sin Atifa Dudakovića - Hronika - Nezavisne novine”. Nezavisne.com. 28. 9. 2011. Приступљено 19. 8. 2012.

Спољашње везе

Армија Републике Босне и Херцеговине

Армија Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) била је оружана снага тадашње крње владе Републике Босне и Херцеговине, састављене већином од Муслимана (Бошњака), за вријеме Рата у БиХ. АРБиХ је основана 15. априла 1992. из састава неких јединица Територијалне одбране БиХ и паравојних добровољачких група, који се и данас у Федерацији БиХ прославља као Дан армије. АРБиХ је након Дејтонског споразума трансформисана заједно са Хрватским вијећем одбране у Војску Федерације Босне и Херцеговине.

Од средине 1992. године, у саставу Армије БиХ борили су се и муџахедини, дјелимично организовани у посебне јединице. Многи од њих су били припадници терористичке групе Ел Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучене у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат ел Анзар. Неки од припадника те групе (као нпр. Харун Рашид Асват или Шеик Ахмад Омар Сеид), између осталог, осумњичени су и за припрему бомбашких напада на лондонски метро 2005, као и везу са нападима на СТЦ у Њујорку 2001. године.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Бреза

Операција Бреза је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у рану јесен (септембар) 1994. године, у Босанској Крајини, чији је циљ био сламање 5. корпуса АРБиХ.

Операција Вагањ

Операција Вагањ 95 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у лето и јесен 1995. године чији је циљ био заустављање офанзиве хрватско-муслиманских снага и ослобађање освојених територија. Вагањ 95 је обухватао низ мањих операција на граховском, кључком, санском, петровачком, бихаћком, шиповском и гламочком правцу; борбе су вођене и у Поуњу и на територији општине Мркоњић Град.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција Маестрал

Операција Маестрал је назив заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске. Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Трајала је од 8. септембра до 17. септембра 1995. године. Операција Маестрал је била прва већа војна операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ. Операција Маестрал се састојала од две повезане офанзиве.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Штит

Операција Штит је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у јесен 1994. године, у Босанској Крајини, чији је циљ био ослобађање територија Републике Српске заузетих од стране АРБиХ.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.