Атина

Атина (грч. Αθήνα [Athína]) је главни град Грчке и префектуре Атика и један од најпознатијих градова Европе, као и највећи град Грчке. Савремена Атина је велики и космополитски град док је античка Атина био моћни град-држава и познати образовни и филозофски центар. Атина се води као један од најстаријих светских градова, чија се историја бележи преко 3400 година.

Град је добио име по богињи заштитници Атини. Грчко име је било Αθήναι [Athínai], али од 1970-их, службено грчко име је Αθήνα [Athína].

Данас метрополитенско подручје Атине броји 3,7 милиона становника, што је ставља на друго место на листи највећих европских престоница (једино иза Лондона). Тренутно се град шири источно, Атиком.

Атина се често назива колевком западне цивилизације због својих културних доприноса током 5. и 4. века пре нове ере. Из тог раздобља у Атини је остало много античких зграда, уметничких дела итд. Најпознатији је Акропољ, који је признат као један од најбољих примера класичне грчке уметности и архитектуре. Сматра се зачетницом демократије.

Атина је центар економског, финансијског, индустријског, политичког и културног живота у Грчкој.

Античка Грчка је била центар уметности, учења и филозофије, домовина Платонове Академије и Аристотеловог Лицеја. Атина је, такође, родно место Сократа, Перикла, Софокла и других значајних филозофа, писаца и политичара који датирају из Античке Грчке.

Атина
Αθήνα
Athens Montage L
Колажни приказ градских знаменитости
Административни подаци
Држава Грчка
Становништво
Становништво
 — 2011.664.046 [1]
 — густина38,96 ст./km2
Агломерација3.686.371
Географске карактеристике
Координате37°58′40″ СГШ; 23°43′40″ ИГД / 37.977778° СГШ; 23.727778° ИГДКоординате: 37°58′40″ СГШ; 23°43′40″ ИГД / 37.977778° СГШ; 23.727778° ИГД
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина17.042,55 km2
Атина на мапи Грчке
Атина
Атина
Атина на мапи Грчке
Остали подаци
ГрадоначелникЈоргос Каминис
(од 2010.)
Поштански број10xxx, 11xxx, 120xx
Позивни број210
Регистарска ознакаBK, BM, BN, BP, HY, IA, IB, IE, IK, IM, IO, IP, IT, IX, IY, IZ, OA, TT, XE, XH, XP, XT, XX, XY, XZ, YA, YB, YE, YH, YZ, ZH, ZK, ZM, ZZ
Веб-сајт
cityofathens.gr

Географија

AthensGreece
Панорама Атине са Акропоља

Атина се пружа преко централне равнице Атике, а која се често назива и Атински или Атички базен (модерн. грч. Λεκανοπέδιο Αττικής). Базен окружује четири релативно високе планине: Аегалео на западу, Паринта на сјеверу, Пентели на сјевероистоку и Химетус на истоку. Иза планине Аегалео налазе се Триазијска низија, која чини проширење централне низије према западу. Саронски залив налази се на југозападу. Планина Парнита је највиша међу четири планине око Атине са висином од 1.413 m, а проглашена је и националним парком.

Атина је саграђена око бројних ниских брежуљака. Брдо Ликабетус је једно од највиших узвишења у оквирима града а с њега се пружа одличан поглед на цијели Атички базен. Геоморфологија Атине се сматра једном од најсложенијих на свијету јер њене планине и брда узрокују феномен температурне инверзије, који је, заједно са проблемима индустријског загађења и потешкоћама које има грчка влада око његове контроле, одговоран за велику загађеност зрака којом се Атина суочава. Ријеке Кефисус, Илисос и Ериданос су хисторијске ријеке Атине.

Клима

У Атини влада семиаридна клима (Кепенова класификација климата: BSh) са великим падавинама између половине октобра до половине априла. Уколико постоје падавине током лета, оне су ретке и у облику су краткотрајног пљуска. Просечна годишња количина падавина је око 376 милиметара.[2]

Пролеће и јесен се сматрају идеалним сезонама за разгледање града и за све друге активности напољу. Лета могу бити изузетно топла. Просечна највиша дневна температура у јулу је 33,5 °C.

Највиша дневна температура је била 48 °C у предграђу Атине, у Елефсини, а најнижа је била -5,8 °C у Неа Филаделфији. Током мећаве која је била у фебруару 2004. године, најгоре мећаве која је задесила град, температура је спала и на -7,9 °C.

Историја

Parthenon from West with deep blue sky
Партенон
Athens, Greece
Атина из ваздуха

Најстарији познати трагови постојања људи у Атини потиче из периода између 11. и 7. миленијума пре нове ере. Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негде око 4000—3000. године п. н. е., када су се први становници настанили на Акропољу и у долини реке Илис (данас Олимпијон), па је тако област Атине непрестани насељена најмање 7000 година.[3] Тај процес се наставио у бронзано доба (од 3000—1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена. Занимања тих првих племена су углавном била земљорадња и сточарство, да би временом почели да тргују и успостављају контакте са другим деловима Грчке и Егејског мора.

За време микенске цивилизације (1550—1050) економија је знатно напредовала, а уз њу и архитектура и уметност. Микенска племена су окупирала Акропољ и околину око 16. века пре нове ере. До око 1400. године п. н. е. насеље је постало важан центар микенске цивилизације, а Акропољ важна микенска тврђава, чији се остаци могу разазнати по секцијама киклопских зидина.[4] Нешто пре 13. вијека пре нове ере, на врху Акропоља, подигли су палату своме монарху, а нешто касније, половином истог века, прве зидине за свој град. О микенској Атини постоји серија митова који су повезани са делима локалних принчева. У 12. веку, већина микенских центара су напуштани, после чега су уследиле миграције становништва на грчком тлу. Племена Тесалије и Дорије су кренула према југу, али по свему судећи нису никада окупирали Атику и разрушили Атину као што су разрушени Микена и Полос. Међутим, и Атина је, ушла у период привредног пропадања око 150 година касније.

С њима су се такође измешалала племена Јонаца, која су касније, у 8. веку п. н. е., као и остала грчка племена, кренули према истоку стварајући колоније на обалама Мале Азије. У 8. веку п. н. е., различита племена Атике су се сјединила и претворила Атину у свој центар, стварајући тако први град-државу.

За време тог периода (геометријски период — од 1050—700. године п. н. е.), грчка цивилизација је знатно напредовала. У то време, религија се по први пут организовала око дванаест богова олимпијског пантеона, створио се нови алфабет, који је корен свих европских алфабета. Поезија је стекла своје прво језгро у Хомеровим еповима и почеле су иновације у керамици. Геометријска декорација керамике за свакодневну употребу, даје име овом периоду. У 7. веку п. н. е. уметници су примали утицаје са истока, али су касније њихова дела стекла посебан, грчки карактер. У 6. веку п. н. е., саграђени су први мермерни храмови у дорском и јонском стилу, статуе Корос и Корес (мермерне статуе које представљају младића или дјевојку) и керамичко посуђе и ћупови са црним фигурама.

Античка Атина

Античка Атина је била јонски полис који се налазио на полуострву Атици. У њој су живели аристократе, демос (народ) и робови. У најстарије време Атином су владали базилеуси (краљеви). Остале аристократе нису били задовољни тим државним уређењем. Сваке године је бирано 9 аристократа који су се називали архонти. Они су делили власт са ареопагом, већем које је заседало на брду посвећеном богу рата Аресу. Међутим, људи из демоса нису били задовољни. Између њих и аристократа се јавила огорчена борба. На крају су право да учествују у власти добили и богате занатлије и трговци из демоса. Највишу власт имала је Народна скупштина која је доносила све одлуке везане за управљање државом. Атина је била демократско-робовласничка држава.

Сваки грчки град или полис је био потпуно независно средиште политичког, културног, као и трговачког живота, а Атина је била један од највећих и најјачих полиса.

Сваки полис је имао и један трг, место окупљања — агору — који је, пре свега служио за трговину и разне скупове, а био је административни и друштвени центар. У агори се одвијао свакодневни живот полиса. Атина је била, као и већина полиса, окружена зидинама, а имала је и место последње одбране — акропољу, на којој су били смештени храмови врховних божанстава грка.

До 6. века п. н. е. раширени социјални немири довели су до Солонових реформи. Оне ће на крају утрти пут за Клистеново увођење демократије 508. п. н. е. Атина је до тада постала значајна поморска сила са великом флотом и помагала је устанак јонских градова против персијске владавине. У потоњим Грчко-персијским ратовима, Атина је уз Спарту, водила коалицију грчких држава која ће на крају одбитити Персијанце, одневши одлучне победе код Маратона 490. п. н. е. и Саламине 480. п. н. е. Међутим, ово није спречило да Персијанци два пута заузму и разоре Атину, након јуначког отпора Спартанаца и њиховог краља Леонида код Термопила, након које су и Беотија и Атика потпале под Персијанце.

Деценије које су уследиле су постале познате као Златно доба атинске демократије, у којима је Атина постала водеђи град Античке Грчке, са културним достигнућима који су постале основа западне цивилизације. Писци Есхил, Софокле и Еурипид су деловали у то време, као и историчари Херодот и Тукидид и лекар Хипократ. Предвођени Периклем, који је подстицао уметност и учвршћивао демократију, Атина је покренула амбициозни грађевински програм у ком су саграђени атински Акропољ са Партеноном, као и у пројекат изградње империје кроз Делски савез. Првобитно замишљен као савез грчких полиса у одбрани против Персијанаца, Делски савез се ускоро претворио у средство за спровођење атинских империјалистичких амбиција. Тензије које су тиме настале водиле су до Пелопонеског рата, у ком је Атина поражена од свог ривала Спарте.

Средином 4. века п. н. е. северогрчко краљевство Македонија постала је доминантна у грчкој политици. Године 338 п. н. е. војска Филипа II Македонског поразила је савез неких грчких градова-држава укључујући Атину и Тебу у бици код Херонеје, што је довело до краја независности Атине. Касније, под влашћу Рима, Атина је стекла статус слободног града због својих цијењених школа. Римски цар Хадријан у 2. веку саградио је библиотеку, гимназију, аквадукт који се и данас користи, мост, неколико храмова и светишта, а финансирао је и завршетак Храма олимпијског Зевса.

Средњи век

Bonfils, Félix (1831-1885) - Athens - Propylaia 1868-1875
Пропилеји на атинском Акропољу (са Франачком кулом срушеном средином 19. века) су били палата атинских војвода.

До краја позне антике град је доживео пад. За време Византије Атина је изгубила много од своје бивше славе и постала само мали провинцијски градић, али се благо опоравила у периоду од 9. до 10. века. Теодосије II је својим едиткрима из 426. и 439. наредио уништавање свих паганских храмова, али је у случају Атине направио изузетак и наредио да се они претворе у цркве. Међутим, настављено је светковање Панатенеја. Јустинијан је 529. пооштрио Теодосијеве одлуке наредвиши затварање филозофских школа (углавном неоплатонских) и претворивши их у приватне хришћанске школе, а храмове је претворио у цркве. Партенон је постао саборна црква за Атину. Култ девице Атине, заштитнице града, је замењен култом девице Марије. Ерехтејон је претворен у Богородичну цркву. Храмовима су одузета њихова блага у корист Аје Софије. Између 6. и 7. века Аксплепион је претворен у Цркву Светих Козме и Дамјана. Хефестов храм је посвеђен Светом Ђорђу. У 12. веку Пропилеји су постали епископска палата. Нове византијске цркве су саграђене, често на месту античких паганских светилишта.

Град је доживео релативни напредак за време крсташких ратова, пошто је имао користи од трговине коју су вршили италијански градови. Атину је 1146. опљачкала војска Руђера II Сицилијанског. После Четвртог крсташког рата и оснивања Латинског царства у Константинопољу, Французи су у Атини основали Атинско војводство, којим је прво владао Ото де ла Рош. Атину је касније освојила Каталанска дружина, пре него што ју је преузела фирентинска династија Ачајуоли. Фирентинци су вратили Атини део њеног некадашњег сјаја. Акропољ је претворен у тврђану. Епископска палата на Пропилејима је постало седиште Фирентинаца. Они су саградили и Франачку кулу, коју је срушио Хајнрих Шлиман 1875. Доњи део града, ограничен на римску агору, је 1402. окружен зидинама, које се понекад називају Валеријановим зидинама.

Османска власт

Bazar of Athens
Атински базар при крају османске владавине

Османски султан Мехмед II Освајач је освојио Атину 1456, три године по паду Цариграда, али се Акропољ одржао и пао тек 1458. Атина је у турсо доба ушла у дуги период пропадања. Турци су окружили Акропољ новим фортификацијама. Партенон је претворен у џамију и добио је минарет после 1466. Ерехтејон је претворен у харем. За време опсаде Атине у Морејском рату од стране млетачке војске којом је командовао Франческо Морозини, једна бомба је пала на Партенон који су Турци претволи у складиште барута. Пропадање Атине је настављено и у 19. веку, делимично и заслугом британског амбасадора у Цариграду Томаса Бруса, седмог грофа од Елгина и његових агената.

Становништво Атине је нагло опадало, што се погоршало са падом самог Османског царства. Цели градски квартови су уништени у ратовима између 17. и 19. века.

Модерна Атина

Након Грчког рата за независност и оснивања Краљевине Грчке, Атина је 1834. изабрана за престоницу нове грчке државе, углавном због историјских и сентименталних разлога. У то време, Атина је била варош средње величине саграђена у подножју Акропоља. Први краљ Грчке, Ото Баварски, је ангажовао архитекте Стаматиоса Клеантиса и Едуарда Шауберта да пројектују план модерног града који би био достојан престонице.

Први план модерног града је чинио троугао који су одређивали Акропољ, античко гробље Керамеикос и нова палата краља (у којој је данас грчки парламент), како би се истакао контонуитет између модерне и древне Атине. Неокласицизам, међународни стил ове епохе, је био архитектонски стил кроз који су баварски, француски и грчки архитекти као што су Хансен, Клензе, Боулангер или Кафтантзоглоу пројектовали прве важне јавне зграде нове престонице. Атина је 1896. била домаћин првих модерних Олимпијских игара. Током 1920-их велики број грчких избеглица, протераних из Мале Азије, након Грчко-турског рата (1919—1922), је нагло увећао становништво Атине. Ипак, пораст броја становника се нарочито увећао након Другог светског рата, током 1950-их и 1960-их, а Атина доживљава постепено ширење.

Знаменитости

Athens academy
Атинска академија

Акропољ

Атински акропољ је свој коначан облик добио у 5. веку пре нове ере у време једног од највећих и најзначајнијих државника, Перикла. У доба његове владавине Атина је постала демократска република.

Перикло је наметнуо богаташима високе порезе, а новац се користио за уређење Атине, а посебно акропоља. У том периоду су изграђени вевелепни храмови, као и величанствена уметничка дела, па се раздобље владавине Перикла назива златним добом Атине, јер су тада подигнути храмови:

Партенон

Партенон се налазио на висоравни високој око 70 m. и представља окосницу архитектонског решења Акропоља. Партенон је тако урбанистички решен да се види са велике удаљености, али, како се приближавате Акропољу и почиње пењање, он постепено нестаје да би се видео тек када се дође до њега. Када се ступи на плато испред њега, он се мора обићи да би се ушло у сам храм, јер је улаз са друге стране прилаза. Партенон је уздужна грађевина у чијем се предворју налази рељеф који приказује панатенејске свечаности. Рељеф (440. и 437. п. н. е.) је дело Фидије и његових ученика.

Ерехтејон

Храм, који је саграђен око 421. п. н. е., због нагиба терена, подељен је на неколико нивоа који су повезани степеништем. Висинска разлика између светилишта Атини и других делова храма је око 3 m. Храм, као већина других храмова, није, у основи правилног облика, и у њему се налазило светилиште Атине, Посејдона и првог атинског краља Ерехтеја.

Пропилеје

Пропилеје — свечани улаз, су чиниле широке степенице између два зида. У самом подножју степеништа стајало је, повезано на горњој страни гредама, шест дорских стубова, а на врху, степениште се завршавало високим зидом у којем је био пролаз ширине средишњег дела степеништа.

Становништво

Демографија
1991.2001.2011.
772.072745.514664.046[1]

Привреда

Саобраћај

Култура

Археолошко удружење

National Archaeological Museum Athens building
Национални Археолошки музеј Атине.
Tower of the Winds Athen
Кула крила Атине.

Град је један од светских главних центара за археолошка истраживања. Осим националних институција, као што су Атински универзитет, Археолошко друштво Атине, неколико археолошких музеја, укључујући Нациолани Археолошки Музеј Атине, Византијски музеј, као и музеје Акропоља и других.

Атина има више од дванаест археолошких библиотека и три специјализоване археолошке лабораторије и у њој се, на годишњем нивоу, догађају свакодневни семинари и конференције, као и много археолошких изложби.

Туризам

Атина је популарна дестинација за путнике. Грчка влада, уз помоћ ЕУ је током прошле деценије урадила велике инфраструктуралне пројекте, па су се градска инфраструктура и социјални обичаји поправили.

Забава

Атина је домаћин 148 позоришта, више него било који град у свету, укључујући и познати антички Херодотски Атикус Театар, дом Атинског фестивала, који се дешава од маја од октобра сваке године. Атина, такође, има доста романтичних, отворених биоскопа. Град подржава и велики број музичких простора, укључујући и Атинску концертну дворану, познатију као „Мегарон Мусикис“, која окупља познате светске зметнике сваке године.

Спортови

Атина има дугу традицију у спортовима и спортским догађајима, тако што је домаћин многим важним клубовима у грчким спортовима и тако што има велики број спортских опрема. Град је био домаћин и неколико спортских догађаја у међународним знаменитостима.

Атина је одржала Летње Олимпијске игре двапут, први пут 1896. на стадиону Панатинаико, а други пут 2004. године на стадиону Спиридон Луис. Највећи стадијум у Грчкој угостио је два финала УЕФА Лига шампиона, 1994. и 2007. године. Други велики стадион у Атини, који се налази у регији Пиреуса, је Караискакис Стадијум, одржао је 1971. године УЕФА Куп Победника. Атина је одржала и финале Евролиге три пута, прво 1985. године, друго 1993, оба у Мир и Пријатељство Стадијуму, познатијем као СЕФ, једном од највећим и најатрактивнијих арена у Европи, и треће 2007. у Олимпијској Унутрашњој Хали. Велики број догађаја у другим спортовима, као што су атлетика, ватерполо, одбојка, су такође одржани у градским просторима.

Атина је домаћин и три престижна Европска мулти-спортска клуба: Олимпијакоса, Панатинаикоса и АЕК Атина. У фудбалу, Олимпијакос има предност у домаћим такмичењима, Панатинаиакос је ушао 1971. године у финале Европског Купа, док је АЕК Атина члан велике тројке. Ови клубови имају угледне кошаркашке одељке; Панатинаикос је међу водећим Европским кошаркашким клубовима освојио Евролигу пет пута, Олимпијакос је трипут био шампион Евролиге 1997. , 2012. и 2013. , а АЕК Атина је био први грчки тим који је освојио Европски пехар у тимским спортовима. Други клубови са великом традицијом у спортовима у Атини су Паниониос, Панелиниос, Етникос Пиреус и Маруси. Атински клубови су начинили значајне домаће и интернационалне успехе до сад у свим спортовима.

Атинска регија обухвата разноврске терене, значајна брда и планине које се издижу око града, и Атина је једини велики град у Европи који је преполовљен планинским венцем. Четири планинска венца се шире кроз градске границе и хиљадама километара кроз град и суседне регије и тако омогућавају велики и пространи простор за шетње и вожњу бицикла. Изван Атине се налазе разноврсни предели за активности у природи који су доступни и популарни, као што су скијање, планинарење, једриличарство и једрење на ветру. Бројни клубови нуде овакве спортове.

Партнерски градови

Референце

  1. 1,0 1,1 [1]
  2. ^ Climate-charts.com — Атина, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ S. Immerwahr, The Athenian Agora XIII: the Neolithic and Bronze Ages, Princeton 1971
  4. ^ Iakovides. стр. 1962. 'E mykenaïke akropolis ton Athenon'. Athens.

Спољашње везе

Античка Атина

Античка Атина (антгрч. Ἀθῆναι [Athênai, модерно Athínai]) је јонски полис, основан на полуострву Атици, у плодној равници подножја планине Химета. Њен успон је почео када је читава Атика, у којој је постојало неколико независних заједница, уједињена под њеном влашћу. Атина је у првим столећима своје богате историје била потресена сукобима аристократије и народа (демоса) који се борио за политичка права. Та борба је на крају изнедрила демократију - у којој су сви слободни Атињани учествовали у управљању.

Атина (Фрозиноне)

Атина (итал. Atina) је насеље у Италији у округу Фрозиноне, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 883 становника. Насеље се налази на надморској висини од 473 м.

Атина (богиња)

За остале употребе, погледајте Атина (вишезначна одредница).У грчкој митологији, Атина (грчки: Ἀθηνᾶ, Athēnâ, или Ἀθήνη, Athénē; дорски: Ἀσάνα, Asána; латински: Минерва) је била богиња цивилизације, тј. мудрости, ткања, заната и трезвеније стране рата (насиље и крвожедност су били Арејева својства). Атинина мудрост прати техничко знање потребно у ткању, металургији али такође укључује и лукавост (метис) ликова као што је Одисеј. Њој су свети сова и маслиново дрво.

Прве приче о Атини говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова. Зато и не чуди зашто у митовима који су настали касније Атенина порука стиже преко орла, сокола и сл.

Атинина најбоља пријатељица је Нике, богиња победе. Атина се појављује као заштитница многих грчких јунака, укључујући Херакла, Одисеја и Јасона. Она је и омиљена Зевсова ћерка, рођена из његове главе.

Атина Инфериоре (Фрозиноне)

Атина Инфериоре је насеље у Италији у округу Фрозиноне, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1426 становника. Насеље се налази на надморској висини од 355 м.

Белорусија на олимпијским играма

Спортисти из Белорусије су први пут учествовали на Летњим олимпијских игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991., Белорусија се заједно са још пет других од насталих 14 нових држава, на Зимским олимпијским играма 1992. у Албервилу, Француска, учествује као Здружени тим (EUN) под олимпијском заставом.

Касније у 1992. са једанаест бивших република које су се придружиле Белорусији учствују исто као Здружени тим (EUN) na Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија.

Две године касније, Белорусија се такмичи по први пут као независна држава у Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Белорусија учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Грчка на олимпијским играма

Грчка је била земља где су настале олимпијске игре. Била је место одржавања Древних олимпијских игара, тако да је било логично да се прве олимпијске игре модерног доба одрже у овој земљи. Грчка која је прихватила оживљавање идеје олимпизма се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Грчка није пропустила ниједне Летње олимпијске игре и једна је од четири земље којима је то успело.

Грчка је први пут учествовала на Зимским олимпијским играма 1936. године и од онда је пропустила само једне, 1960. године. Грчка није освојила ни једну медаљу на Зимским олимпијским играма.

Приликом свечаног отварања сваке олимпијаде Грчка је прва земља која се појављује на церемонији отварања, остале државе бивају представљене азбучним редом. Овај обичај је због историјске улоге Грчке у стварању и промовисању олимпијских игара још у античким временима.

Грчка је била домаћин модерних олимпијских игара два пута, првих 1896. и двадесет четвртих 2004. године. Оба пута град домаћин је била Атина. Грчка је на Играма освојила 116 медаља, где се издвајају атлетика и дизање тегова као две најуспешније грчке олимпијске дисциплине.

Грчки олимпијски комитет (Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) је основан 1894. године, а признат од стране МОКа 1895. године.

Куп Грчке у кошарци

Куп Грчке у кошарци (грч. Κύπελλο Ελλάδος καλαθοσφαίρισης ανδρών) је годишње кошаркашко такмичење у Грчкој. Прво издање приређено је 1976. године. Организацијом се бави Кошаркашки савез Грчке.

Летње олимпијске игре 1896.

Летње олимпијске игре 1896 биле су међународно мулти-спортско такмичење које се одржавало у Атини Грчка, од 6. априла до 15. априла 1896. године. Биле су то прве Олимпијске игре модерног доба. Античка Грчка била је постојбина Олимпијских игара, па је Атина била одговарајући избор почетка модерних Олимпијских игара.

Упркос бројним препрекама организација Игара 1896. била је велики успех. Игре су биле највеће међународно такмичење одржано до тада. Игре су одржане на Панатинаико стадиону, првом великом стадиону у савременом свету, са могућности да прими највеће број гледалаца који су посматрали неку спортску приредбу. Врхунац Игара за Грке била је маратонска победа њихових сународника Спиридона Луиса. Најуспешнија је био немачки такмичар рвач и гимнастичар Карл Шуман, који је освојио четири златне медаље.

Летње олимпијске игре 2004.

XXVIII Летње олимпијске игре су одржане 2004. године у Атини, у домовини модерног олимпизма Грчкој. Након што Атина изненађујуће није добила организацију игара 1996. године када је пала стогодишњица модерног олимпизма које су додељене Атланти, МОК је овај пут ипак изабрао Атину, између кандидата из листе ужег избора на којој су били Рим, Кејптаун, Стокхолм и Буенос Ајрес. У ширем избору су још били Истанбул, Лил, Рио де Жанеиро, Сан Хуан, Севиља и Санкт Петербург, али су они отпали већ раније.

Биле су то прве игре у историји на којима су наступиле све државе које су у том тренутку имале свој службени национални олимпијски савез и биле чланице МОК-а. Иако је Атина имала доста проблема приликом припреме Игара, сва су борилишта упркос кашњењима у изградњи ипак била довршена на време за такмичења. Посебна је занимљивост да су нека такмичења била одржана на древном стадиону у Олимпији, па је рецимо забележено да је прва победница на древном борилишту у модерној ери била Кубанска бацачица кугле Јумилеиди Кумба.

Отварање је као што је то и уобичајено на Олимпијским играма било спектакуларно, уз учествовање бројних међународно признатих уметника, као што је исландска певачица Бјорк. Дефиле 202 нације учеснице је био организован према редоследу грчког алфабета. Са обзиром да је уобичајено да дефиле отварају спортисти из Грчке, а затварају спортисти домаћина, овај пут је одлучено да дефиле започне само грчком заставом, а да грчки спортисти уђу на стадион последњи. Такође, стара традиција да Олимпијски пламен путује из Грчке према земљи домаћину Игара овај пут је модификована тако да је бакља након церемоније паљења направила обилазак по свету и онда се вратила на почетак.

Међународни олимпијски комитет

Међународни олимпијски комитет (МОК) (енгл. International Olympic Committee, IOC; франц. Comité international olympique, CIO) је међународна спортска организација са седиштем у Швајцарској, у граду Лозани. Основана је 23. јуна 1894. на конгресу у Паризу, под идејним вођством барона Пјера де Кубертена. Његова идеја је била оживети облик такмичења познат у старој Грчкој по моделу спортског међународног такмичења највишег ранга. На истом конгресу је одлучено да ће домаћин I Олимпијских игара бити Атина, па је за годину одржавања одабрана 1896.

Окрузи Грчке

Република Грчка је 2011. године, по Каликратисовом плану, добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија, подељених на округе, и 325 општина. Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Освајачи олимпијских медаља у теквонду

Теквондо на Летњим олимпијским играма дебитовао је 2000. на играма у Сиднеју. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у теквонду.

Периферија Атика

Периферија Атика (грч. Περιφέρεια Αττικής - Перифериа Атикис) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена у средишњем делу државе и обухвата део истоименог полуострва, део Пелопонеза и Саронска острва. Управно седиште периферије је Атина, главни град Грчке. Периферија је у ствари подручје тзв. „Велике Атине“.

Периферије Грчке

Периферије (грч. Περιφέρειες) су основни вид управне поделе Грчке и имају значај покрајине. Има их 13, без Свете горе која чини засебну црквену државу у оквиру Грчке. Свака од периферија издељена је на више округа или периферијских јединица.

По новом подручном устројству Грчке (Каликратисов план, заживео почетком 2011. године) постојеће периферије су остале у неизмењеном саставу, али су добиле нове надлежности регионалне самоуправе (регионална самоуправа). На челу периферија су начелници периферија и периферијска већа, бирани на изборима сваке пете године.

Пиреј

Пиреј (грч. Πειραιάς, лат. Piraeus) град је у Грчкој и управно средиште округа Пиреј, у оквиру Периферије Атике. Насеље је саставни део тзв. „Велике Атине“, са њом физички спојено, а удаљено свега 9 километара од њеног средишта.

Пиреј је познат као главна лука Грчке и града Атине. По броју путника (19 милиона годишње, највише туриста) то је најупошљенија путничка лука у целој Европи.

Списак освајача олимпијских медаља за Кину

Кина се први пут појавила на Олимпијским играма 1952. године. После тога Кина у периоду од 1956. па до 1984. године није узела учешћа на Летњим олимпијским играма.

На Зимским олимпијским играма Кина је први пут учествовала 1980. године и после тога још редовно слала своје спортисте на све наредне игре.

Кина је била домаћин летњих олимпијских игара једанпут 2008. године када је град домаћин био Пекинг;

Олимпијци из Кине закључно са 2016. годином су освојили укупно 596 медаља, од тога 543 (303 жене, 232 мушкарци и 8 мешовито) медаља на Летњим олимпијским играма и 53 (35 жене, 13 мушкарци и 5 мешовито) на Зимским олимпијадама.

Национални олимпијски комитет Кине (Chinese Olympic Committee) је основан 1910. и признат од стране МОКа 1979. године.

Списак освајача олимпијских медаља за Кубу

Куба се први пут појавила на Олимпијским играма 1900. године и слала је своје спортисте на већину касније одржаних Летњих олимијских игара.

На Зимским олимпијским играма Куба никада није учествовала. Кубански представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу освојили укупно 221 медаља, све на Летњим олимпијским играма и од тога 78 златних.

Национални олимпијски комитет Кубе (Comité Olímpico Cubano) је основан 1926. а признат од стране МОКа 1954. године.

Украјина на олимпијским играма

Украјина се као независна држава први пут појавила на Олимпијским играма 1994. године и од тада Украјина није пропустила ни једне Летње олимпијске игре ни Зимске олимпијске игре

На Зимским олимпијским играма Украјина је први пут учествовала 1994. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма. На Летњим олимпијским играма Украјина је први пут учествовала 1996. године и учествовала на свим наредним одржаним Летњим олимпијским играма.

Украјина није била ни једанпут домаћин олимпијских игара. Пре стицања независности украјински спортисти су се на олимпијским играма такмичили као део Совјетског тима у периоду од 1952 па до 1988. године. После распада СССРа на Олимпијским играма 1992. године одржаним у Барселони, украјински спортисти су били део Уједињеног тима.

Украјински олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 129 медаља на олимпијадама, 121 на летњим (већином у гимнастици) и 8 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Украјине (Національний олімпійський комітет України) је основан 1990. а признат од стране МОКа 1993. године.

ФК АЕК Атина

ФК АЕК Атина (грч. Αθλητική Ένωσις Κωνσταντινουπόλεως) је грчки фудбалски клуб који је настао у Атини. У преводу са грчког језика, назив клуба у ствари означава »Атлетски савез Константинопоља«. Овакав назив клубу су дале избеглице које су избегле из Мале Азије за време Грчко-турског рата 1919-1922.

Клима Атине
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 21
(70)
23
(73)
28
(82)
32
(90)
36
(97)
42
(108)
42
(108)
43
(109)
38
(100)
37
(99)
28
(82)
22
(72)
43
(109)
Средњи максимум, °C (°F) 12,5
(54,5)
13,5
(56,3)
15,7
(60,3)
20,2
(68,4)
26,0
(78,8)
31,1
(88)
33,5
(92,3)
33,2
(91,8)
29,2
(84,6)
23,3
(73,9)
18,1
(64,6)
14,1
(57,4)
22,5
(72,5)
Просек, °C (°F) 10
(50)
10
(50)
12
(54)
15
(59)
19
(66)
23
(73)
27
(81)
27
(81)
23
(73)
19
(66)
15
(59)
11
(52)
17
(63)
Средњи минимум, °C (°F) 5,2
(41,4)
5,4
(41,7)
6,7
(44,1)
9,6
(49,3)
13,9
(57)
18,2
(64,8)
20,8
(69,4)
20,7
(69,3)
17,3
(63,1)
13,4
(56,1)
9,8
(49,6)
6,8
(44,2)
12,3
(54,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −4
(25)
−6
(21)
−1
(30)
0
(32)
6
(43)
14
(57)
16
(61)
16
(61)
12
(54)
7
(45)
−1
(30)
−4
(25)
−6
(21)
Количина падавина, mm (in) 57
(22,4)
47
(18,5)
41
(16,1)
31
(12,2)
23
(9,1)
11
(4,3)
6
(2,4)
6
(2,4)
14
(5,5)
53
(20,9)
58
(22,8)
69
(27,2)
416
(163,8)
Извор: Туристический портал, bbc.co.uk
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Летњих олимпијских игара
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.
Више од 500 хиљ. становника
Између 100 и 500 хиљ. становника
Између 50 и 100 хиљ. становника
Између 20 и 50 хиљ. становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.