Атанасије Антонијевић

Атанасије Антонијевић протојереј буковички (око 1734-1804) познат по томе што је благословио Карађорђа и устанике у Орашцу 1804. године.

Атанасије Антонијевић
ATANASIJE BUKOVICKI
Датум рођења1734.
Место рођењаБуковик
 Османско царство, данас Србија
Датум смрти1804.

Биографија

Атанасије Антонијевић син Антонија Поповића, рођен је у Буковику под Букуљом. Прво образовање је стекао код стрица, свештеника буковичког, Јефтимија, а затим одлази у Београд где је изучио абаџијски занат. У Београду је научио турски и грчки, што ће устаницима бити од велике користи. После изненадне смрти стрица Јефтимија, Атанасије је рукоположен у чин јереја и постављен на његово место, а убзо и у чин протојереја. Атанасије је имао брата Арсенија који је био трговац у Земуну и још браће, као и сестру чији син је био Василије Стефановић Сараманда, који се истакао у Првом српском устанку.

Учешће у Устанку

Krst prvog ustanka
Крст којим је Атанасије Антонијевић благосиљао Карађорђеве устанике (Музеј првог српског устанка).

Захваљујући знању грчког језика био је у добрим односима са грчким владикама у Србији, а захваљујући знању турског сазнао је да је у "сечи кнезова" планирано погубљење Карађорђа. О томе га је обавестио на време и тако му спасао живот. Одржавао је стално контакт са њиме и подстицао га на подизање Устанка. Први устаници ће се окупити на свадби сина Стевана Томића у Орашцу, крајем 1803. године. Том приликом је прота Атанасије у Марићевића јарузи заклео заверенике да неће одати тајну свог договора: "Браћо, ево већ толике стотине година прођоше откако се сва наша слава закопа у гроб на Косову. Од онда се наши ножеви, сабље и пушке завлаче у кладе. Свети божји олтари, који су наших царева и краљева красили Србију као цвеће, данас су штале за турске коње. Образ наших жена, сестара и кћери гази се ногама као да смо сви право робље. Браћо, земља стење а небо над нама плаче гледајући наше муке. Него, браћо, у име Створитеља Бога и Спаситеља нашега, да устанемо на оружје! Бог ће нам помоћи, а и цар ће то одобрити, јер ове крвопије и њему о глави раде!"[1] Када је почео Устанак, прота Атанасије је заклео народне вође на међусобну слогу и верност Карађорђу. Иако стар, прота Атанасије учествује у првој бици са Турцима у Дрлупи. Једном групом устаника командује Карађорђе, другом прота. Пред саму битку прота се овако обратио устаницима: "Браћо, ево дође и то да се побијемо с Турцима. Немојте, браћо, ниједан узмакнути, нити се поплашити. Бог је с нама, па кога се другога имамо бојати? Него треба опет да се закунете да ћете сложно ударити и да нећете издати". "Да се закунемо", гракну сав народ.[2]

Референце

  1. ^ -Д. Љ. Кашић, Улога свештенства у Првом и Другом српском устанку, Београд 1983, 376.-
  2. ^ -Д. Љ. Кашић, Улога свештенства у Првом и Другом српском устанку, Београд 1983, 378.-

Литература

Види још

Збор у Орашцу

Збор у Орашцу је окупљање српских устаника умаклих пред „сечом кнезова“. Збор је организовао Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, са шумадијским првацима и кнезовима, одржан је у зиму 1804. године, на хришћански празник Сретење Господње тада 14. фебруара у Орашцу код Аранђеловца. Око три стотине устаника одлучило је да се бори против дахија, па су приступили избору вође. Пошто су харамбаша Станоје Главаш и кнез Теодосије Марићевић одбили да предводе устанике за вожда је изабран Карађорђе Петровић.

Поповићи (породица)

Поповићи су породица буковичког протојереја Антанасија Антонијевића - Поповића, који је на збору у Орашцу на Сретење 1804. године благословио Карађорђа и окупљене старешине и представнике народа. Братанац проте Атанасија буковичког је Лазар Арсенијевић Баталака, државни саветник, министар просвете, капућехаја (представник Србије) у Цариграду, историчар.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Списак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почетку устанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода, војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку, односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.

Србија Карађорђевог времена (1804—1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већ постојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана.

Трагом Карађорђа

Трагом Карађорђа је документарно-играна телевизијска серија од 15 полусатних епизода премијерно приказана 2004. године. Уредник серије је Верољуб Лазаревић, редитељ је Мирослав Живановић, док је сценариста и водитељ Миле Недељковић. Серија је снимана у 200 места и на око хиљаду аутентичних историјских локација од Неготина до Лознице и од Сомбора до Сјенице од лета 2002. до краја септембра 2003. године у продукцији Радио-телевизије Србије. Серија је снимљена поводом великог јубилеја прославе 200 година од почетка Првог српског устанка, прве националне и анти-феудалне револуције на Балкану и Источној Европи. Занимљиво да су за потребе снимања серије инжињеријске јединице Војска Југославије по пројекту архитекте Александра Ивановића изградиле Карађорђев шанац из периода Првог српског устанка на Опленцу код Тополе. Такође, ради потребе ове серије направљено је 250 костима, реконструисане су бројне грађевине с почетка 19. века на подручју Тополе и Аранђеловца где је и снимљен велики број играних сцена. Директор фотографије је Бранко Пелиновић, сценограф Снежана Поповић, костимограф Милан Перишић, директор серије Светлана Бандић и продуцент Зоран Зидновић.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.