Асоцијација тениских професионалаца

Асоцијација тениских професионалаца (енгл. Association of Tennis Professionals), скраћено АТП (енгл. ATP), тениска је организација за мушки професионални тенис. Основана је у септембру 1972. године, а основали су је Џек Кремер, Доналд Деф и Клиф Дрисдејл. Дрисдејл је био први председник организације. Од 1990. удружење је организовало светску тениску турнеју за мушкарце под називом АТП тур[неја] (енгл. ATP Tour), која је 2001. променила назив у АТП. 2009. године је име поново промењено и од тада је светска тениска турнеја за мушкарце позната под називом АТП светска турнеја (енгл. ATP World Tour)[1] Ова промена произлази из еволуције турнирских такмичења која су предходно била позната под називом Гран при тениски турнири (енгл. Grand Prix tennis tournaments) и Светско тениско првенство (енгл. World Championship Tennis).

Главно седиште организације АТП је у Лондону, у Уједињеном Краљевству. Седиште америчке организације је у Понте Ведра Бичу у САД-у, седиште европске организације је у Монаку, док је интернационално седиште, које обухвата Африку, Азију и Океанију у Сиднеју у Аустралији.

Пандан овој организацији у женском тенису је ВТА.

Асоцијација тениских професионалаца
АТП
АТП лого 2009
Спортпрофесионални тенис
Оснивањесептембар 1972. год.
ЛокацијаЛондон (седиште)
Монако
Порте Ведра Бич
Сиднеј
ПредседавајућиКрис Кермод,
 Уједињено Краљевство
Званични веб-сајт
www.atpworldtour.com

Историја

Организација је започела са радом 1972. године. Првобитно је вођен од стране Џека Крејмера који је вршио функцију ексклузивног директора, да би га потом заменио Клиф Дрисдејл као председник организације.[2] Крејмер је осмислио АТП листу, професионални ренкинг систем за играче, који је почео да се примењује од 1973. и користи се до данас.

Од 1974. до 1989., мушким такмичењима управља пододбор под називом Мушко интернационално професионално тениско веће (енгл. Men's International Professional Tennis Council (MIPTC)). Тениско веће је било састављено од представника Међународне тениске федерације (ИТФ), АТП тура и директора турнира из целог света.[2] АТП је затражио и добио дозволу од тениског већа да уведе правило тестирања на допинг, чиме је тенис постао први професионални спорт са добро дизајнираним системом тестирања на недозвољене супстанце.

Бојкот Вимблдона 1973.

АТП је стављен на велики тест у мају 1973. године. Никола Пилић, у то време први рекет Југославије, је суспендован од стране свог националног тима, који је тврдила да је одбио да игра у Дејвис куп мечу за селекцију Југославије раније тог месеца.[3] Првобитна суспензија од девет месеци, коју је подржала ИТФ, је раније смањена од стране саме ИТФ на месец дана, што је значило да Пилић неће моћи да игра на Вимблдону. Као одговор на ово АТП је запретио бојкотом Вимблдона уколико се Пилићу не допусти да игра на том турниру.[2] Пошто није успело да се дође до договора, АТП је гласао у корист бојкота. Као резултат тога, 81 најбољих играча света није учествовало на Вимблдону. Међу њима је био и двоструки узастопни финалиста и актуелни шампион Стен Смит, као и 13 од 16. носилаца.[4] Илије Настасе, Роџер Тејлор и Реј Келди су одбили да бојкотују Вимблдон, па су касније кажњени од стране АТП-а.[5]

АТП

И после овог бојкота, тур су и даље водили директори турнира и ИТФ. Недостатак представника играча унутар саме структуре тениског већа и њихов мањак утицаја на веће је резултирао великом побуном од стране играча 1988. које је довело до великих промена унутар организације. 19. јануара 1989. АТП је објавио календар за 1990. сезону.[6] 1991. је направљен први телевизијски пакет преноса мечева са 19 турнира,[2] а 1995. су имали свој први интернет сајт[2], који је пратио и први вишегодишњи спонзорски уговор са Мерцедесом. 2008. године су прва три играча на свету (Рафаел Надал, Роџер Федерер и Новак Ђоковић преузели водећу улогу тако што су постали чланови АТП-овог играчког већа, са Федерером као председником. То је први пут у историји организације да су се прва три најбоља светска играча укључили у рад организације у истом двогодишњем мандату.[2]

АТП турнеја

АТП турнеја обухвата АТП Мастерс 1000, АТП 500, Серија АТП 250, АТП Челенџер серију и ИТФ фјучерс серија. АТП такође надгледа и Шампионски тур за сениоре, као и Светско екипно првенство. Гренд слемови, Олимпијске игре и Дејвис куп не спадају под окриље АТП, иако се на овим турнирама деле бодови за АТП листу. Играчи и дубл тимови са највише поена на листи (сакупљених током календарске године) учествују крајем године на Завршном мастерсу.

Постоје следеће категорије такмичења:

Категорија такмичења Број турнира Укупни наградни фонд ($) Ранг бодова Управљачко тело
Гренд слем 4 Видети појединачно турнире 2000 ИТФ
Тенис мастерс куп 1 4.450,000 1100–1500 АТП (2009-сада)
АТП Мастерс 1000 9 2.450,000 do 3.645,000 1000 АТП
АТП 500 13 755.000 do 2.100,000 500 АТП
Серија АТП 250 38 416.000 do 1.024,000 250 АТП
Светско екипно првенство 1 1.750,000 АТП
АТП Челенџер серија 178 35.000 до 150.000 75 до 125 АТП
ИТФ фјучерс серија 534 10.000 и 15.000 17 до 33 ИТФ

Промене из 2009.

2009. АТП је представио нову структуру турнира који је преименован у АТП светска турнеја и који се састоји од Мастерс 1000 серије, АТП 500 серије и АТП 250 серије.[7]

У Мастерс 1000 серију спадају турнири у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Риму, Мадриду, Торонту/Монтреалу, Синсинатију, Шангају и Паризу. Завршни турнир сезоне се преместио из Шангаја у Лондон. Хамбург је замењен са новим турниром на шљаци који се одржава у Мадриду. Озбиљне казне ће бити прописане играчима који пропусте турнире без ваљаног медицинског доказа. Планови да се Монте Карло и Хамбург избаце из мастерс серије су довели до полемика и протеста од стране играча и организатора. Ова два турнира су поднела тужбу против АТП-а.[8] Одлучено је да Монте Карло остане турнир из мастерс серије 1000, са већим наградним фондом и 1000 бодова за победника турнира, али неће бити обавезан за играче. Монте Карло је касније повукао тужбу. Хамбург је смањен на турнир из серије 500, није повукао тужбу, јер нису били задовољни одлуком, али је изгубио на суду.[9]

У АТП серију 500 спадају Ротердам, Рио де Жанеиро, Дубаи, Акапулко, Барселона, Хамбург, Вашингтон, Пекинг, Токио, Базел и Валенсија. Од 2015. у серију 500 спадају Хале и Лондон.[10]

ATП и ИТФ су донели одлуку да се светска група Дејвис купа и доигравање за попуну светске групе награђују са укупно до 500 бодова. Играчи акумулирају бодове кроз 4 круга главне групе и кроз доигравања. То се рачуна као један од четири најбоља резултата из категорије турнира 500. Додатних 125 бодова добија играч који победи у свих 8 појединачних сусрета и уз то освоји Дејвис куп.

Од почетка 2009. сезоне сви освојени бодови на турнирима су дуплирани да би се изједначили са новим системом категорисања турнира.

Такође је и име сајта промењено у "www.atpworldtour.com".

Рангирање тенисера

Асоцијација тениских професионалаца сваке седмице објављује нове листе: Емирејтс АТП листу (енгл. Emirates ATP Rankings), листа са поенима освојеним у последње 52 недеље на АТП турнеји и Емирејтс АТП листу трка за Лондон (енгл. Emirates ATP Rankings Race to London) која показује поене освојене од почетка године на АТП турнеји. АТП листа се користи за одређивање носиоца и учешће на турнирима за појединачну конкуренцију и парове. Играч који на крају сезоне освоји највише бодова буде први тенисер света. На самом крају сезоне, АТП организује Завршни мастерс на којем учествују осам тенисера који су сакупили највише бодова на Емирејтс АТП листи трка за Лондон.

Види још

Референце

  1. ^ „Kamakshi Tandon: Posing 10 ATP questions for 2009”. ESPN.com (на језику: енглески). 6. 11. 2008. Приступљено 22. 9. 2015.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „History”. ATP World Tour (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2015.
  3. ^ „Yugoslavia 2:3 New Zealand”. Davis Cup (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2015.
  4. ^ „BBC SPORT - Tennis - Wimbledon 2003 - Wimbledon faces 2004 boycott”. BBC (на језику: енглески). 23. 6. 2003. Приступљено 22. 9. 2015.
  5. ^ John Barrett, ур. (1974). World of Tennis '74 (на језику: енглески). London: Queen Anne. стр. 15—17,45—47. ISBN 978-0362001686.
  6. ^ „The tour born in a parking lot (part III)”. ATP World Tour (на језику: енглески). 14. 8. 2013. Приступљено 22. 9. 2015.
  7. ^ „ATP unveils 2009, 2010 & 2011 tour calendars”. ATP World Tour (на језику: енглески). 30. 8. 2008. Приступљено 22. 9. 2015.
  8. ^ Andy Hooper (16. 4. 2007). „Federer volley for tennis authorities”. Telegraph.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2015.
  9. ^ „BBC SPORT - Tennis - ATP wins crucial anti-trust case”. BBC (на језику: енглески). 6. 8. 2008. Приступљено 22. 9. 2015.
  10. ^ „Queen's Club upgraded to Tour 500 level”. ESPN.co.uk (на језику: енглески). 8. 11. 2013. Приступљено 22. 9. 2015.

Литература

  • John Barrett, ур. (1974). World of Tennis '74. London: Queen Anne. стр. 15—17,45—47. ISBN 978-0362001686.

Спољашње везе

Јиржи Новак

Јиржи Новак (чеш. Jiří Novák; 22. март 1975. у Злин, Чешка) бивши чешки тенисер.

АТП

Термин АТП има више значења:

Асоцијација тениских професионалаца, тениска организација

Аденозин трифосфат

Appletalk протокол трансакције - AppleTalk мрежни протокол трансакције (енгл. AppleTalk Transaction Protocol).

АТП челенџер турнири у 2014. години

Асоцијација тениских професионалаца (АТП) АТП челенџер тур, у 2014. је секундарни професионални циклус тениских турнира у организацији АТП. Календар се састоји од 150 турнира, са наградним фондом у износу од $ 40,000 до $ 220,000, што је повећање минималне новчане награде на $ 35,000. Структура ових турнира по категоријама у 2014. била је следећа:

АТП челенџер тур финале (1)

АТП челенџер 125 (12)

АТП челенџер 110 (9)

АТП челенџер 100 (16)

АТП челенџер 90 (31)

АТП челенџер 80 (81)(Категорија турнира зависи од висине наградног фонда)

То је било 38. издање циклуса челенџер турнира и 6. под именом АТП челенџер тур.

Женска тениска асоцијација

Женска тениска асоцијација (енгл. The Women's Tennis Association), познатија као ВТА (енгл. WTA), је у женском тенису исто што и АТП у мушком.

Женска тениска асоцијације је настала у Хјустону, у Тексасу када је први турнир Virginia Slims одигран 23. септембра 1970. године.

Новак Ђоковић

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) српски је професионални тенисер. На првом месту АТП листе је провео више од 270 недеља. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји.

Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је шеснаест титула на гренд слем турнирима: седам пута Отворено првенство Аустралије, пет пута Вимблдон, три пута Отворено првенство САД и једанпут Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Држи рекорд по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини је који је тријумфовао три пута заредом у Опен ери. Рекордер је и по заради од турнира у мушком синглу.

Освајач је пет титула на Мастерс купу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, укупно је освојио тридесетчетири турнира ове категорије и шест у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године.

Са Рафаелом Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери и најдуже гренд слем финале у Мелбурну 2012. године. Запажено је и Ђоковићево ривалство са Роџером Федерером, против кога је играо у рекордних шеснаест међусобних дуела на гренд слем турнирима и рекордних десет полуфинала.

Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.

Отворено првенство Мајамија у тенису 2011.

Отворено првенство Мајамија 2011. (познатији као Мајами мастерс 2011. у мушкој конкуренцији) био је тениски турнир који се играо у Ки Бискејну, на Флориди, у току друге двије седмице марта 2011. Турнир се играо 27. пут, а ове сезоне је због спонзора познат као Sony Ericsson Open. Турнир је дио Мастерс 1000 серије турнира за мушкарце, а Обавезни Премијер турнир за жене. Турнир се одржавао на теренима Тениског центра у Крендон парку од 21. марта до 3. априла 2011.

Отворено првенство САД у тенису 2016.

Отворено првенство Сједињених Држава у тенису 2016. је тениски Грен слем турнир који се одржао у периоду између 29. августа и 11. септембра 2016. на теренима Флешинг медоуза у Њујорку. Ово је био последњи Грен слем турнир у сезони.

Титулу у мушком синглу освојио је Швајцарац Стен Вавринка, савладавши светског броја један и браниоца титуле, Новака Ђоковића у финалу. Немица Анђелика Кербер тријумфовала је у женском синглу послед победе над Каролином Плишковом у финалу.

Отворено првенство Халеа 2010.

Отворено првенство Халеа 2010. био је тениски турнир који се играо на отвореним теренима на трави. 18. је едиција турнира. Дио је АТП 250 серије. Игра се на Gerry Weber стадиону у Халеу, у Њемачкој, од 5. јуна до 13. јуна 2010.

Победници Гренд слем турнира — мушкарци појединачно

Победници Гренд слем турнира — мушкарци појединачно је списак свих победника сва четири гренд слем турнира према годинама освајања. Посебно су означене године у којима је један такмичар освојио сва четири или три турнира.

Списак играча на првом месту АТП листе (појединачно)

Рангирање тенисера на АТП листи је почело 23. августа 1973. Од тада, 26 играча је било на првом месту листе. Рекордер са 310 недеља проведених на првом месту је Роџер Федерер, док тренутно прво место држи Рафаел Надал.

Тениски рекорди и статистике у отвореној ери — мушкарци

Тенис се у почетку делио на аматерски и професионални. Професионалцима због својих уговора није било дозвољено учешће на аматерским турнирима. Од 1968. године за мушкарце, а 1975. за жене, тенис улази у "отворену еру", односно бива отворен једнако и за аматере и професионалце. На почетку ове ере коегзистирало је неколико управљачких тела, која су често била у сукобу и неретко бранила својим играчима да учествују на турнирима других организација. До консолидације долази настанком АТП (Асоцијација тениских професионалаца) и ВТА (Женска тениска асоцијација) које и дан данас управљају професионалним тенисом и организују већину турнира. Поред ових, једина преостала релевантна тениска организација је ИТФ (Међународна тениска федерација) која организује Гренд слем турнире, Дејвис куп, Фед куп, јуниорске турнире, турнире на Олимпијским играма и турнире најнижих категорија (фјучерсе и сателите) који иначе служе као темељ за појаву и каснији пробој на ранг листама.

Прво такмичење које је било отворено за професионалце је одржано 28. априла 1968. године у Вест Хантс клубу у Енглеској, док је први отворени Гренд слем турнир био Ролан Гарос који је почео 28. маја 1968. године.

АТП је основана 1972. године.

Од 1990. године асоцијација сваке године организује светску тениску турнеју за мушкарце (АТП турнеја). Након промена из 2009. и име је промењено у АТП светска турнеја.

Ово су неке значајније статистике и рекорди од почетка "отворене ере" у тенису 1968. године.

Турнири АТП-а 2008.

Асоцијација тениских професионалаца (The Association of Tennis Professionals) сваке године организује турнире за професионалне тенисере следећих категорија: гренд слем, турнири из АТП Мастерс серије, завршни мастерс турнир и међународне турнире.

Турнири АТП 250 серије
Тренутни
турнири
Бивши
турнири
Турнири АТП 500 серије
Тренутни
турнири
Бивши
турнири
Тренутни турнири
Бивши турнири
Асоцијација тениских професионалацатенисери на 1. месту

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.