Археолошко налазиште

Археолошко налазиште или локалитет је место људске активности моја се може сагледати у концентрацији артефаката и одбачених сировина. Сви налази са једног локалитета посматрају се у оквиру шире културне целине (културне групе или комплекса), у циљу анализе људске активности тога поднебља.

Проучавање локалитета не може открити више од једног аспекта друштвеног понашања. За ширу интерпретацију узима се у обзир целокупна територија на којој је група функционисала. Територија годишњег домета (хоме ранге), укључује територију на коју је заједница настањивала и на којој се кретала током једног временског периода. Територија обухвата станишта, који могу бити: сезонска, транзитна, оставе и сл.

У мобилним заједницама разликујемо станишта на отвореном и пећинска станишта. Кратке фазе окупације на локалитету дефинишу се преко распореда артефаката и костију унутар и око непокретних структура, да би се уочило постојање устаљених шема. Овим се бави део археологије који се назива етноархеологија.

Egnazia from the sky
Археолошки локалитет Егнација, у Апулији (Италија) сликан из ваздуха)
Kalvarija, arheološko nalazište
Археолошко налазиште Калварија, Тителски брег у Србији

Види још

Литература

  • Кевин Грин, Увод у археологију, Београд 2003.
Аварска некропола у Челареву

Аварска некропола или Челарево је археолошки локалитет у близини истоименог града, јужно од Бачке Паланке. Налазиште, које је датирано у крај VIII и почетак IX века, обухвата насеље са некрополом у којој је откривено око 650 гробова који су припадали трима различитим етничким групацијама. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја, али се и поред тога земља са тог простора користи за израду опеке, чиме се директно угрожава само налазиште.

Археолошко налазиште као непокретно културно добро

Археолошко налазиште је једна од четири врсте непокретних културних добара у Србији. Археолошка налазишта као непокретна културна добра могу имати изузетан значај или велики значај или само заштићена, без назначеног значаја.

Археолошко налазиште „Михаљевачка шума”

Археолошко налазиште „Михаљевачка шума” се налази код Чортановаца, на локалитету Присјанице, на коме се налазе остаци великог касноантичког утврђења (Acunum). Локалитет је 1991. године категорисан као локалитет од великог значаја.

Сондажна ископавања вршена су 1960. године, приликом којих је истражена југоисточна кружна кула пречника 12m, дебљине зидова 1,2m и очуване висине око 3m, грађена од камена, са међуредовима од опека. Кула је конзервирана, али су остаци, зарасли у шуму, данас слабо уочљиви. У потпуности је истражен део јужног зида са улазном капијом која је била фланкирана двема полукулама. Цело утврђење са деловима пута и гробља обрушило се приликом клизања терена изнад Дунава, у дужини око пет километара и ширине око један километар.

Покретни археолошки материјал прикупљен током ископавања указује да је утврђење постојало у времену од 1. до 4. века. Судећи по емисијама и протоку новца, урушавање логора могло се десити око 370. године, после чега је он потпуно запустео. У широј околини, према насељу Чортановци, евидентирани су римска некропола, остаци виле рустике, средњовековно насење и некропола.

Живот је на овом месту делимично обнављен током средњег века, када је формирамо мање насеље са припадајућим гробљем, а нађене су и радионица керамике и две оставе новца.

Бачко Петрово Село

Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve) је насеље у Србији у општини Бечеј у Јужнобачком округу на северу Србије, подигнуто на високој лесној терази, удаљено један километар дуж саме обале реке Тисе. Према попису из 2011. било је 6350 становника. Ово насеље и данас спада међу највећа насеља у Србији која садрже у свом називу реч село.

Бубањ (археолошко налазиште)

Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села (нови назив за ово градско насеље у градској општини Палилула је Девети мај), близу Ниша. Припада енеолитском периоду и културном комплексу Бубањ Салкуца Криводол, односно Бубањ хумској културној групи, која је и добила назив по два најзначајнија налазишта носиоца ове културе, а то су Бубањ и Велика Хумска чука.

Најстарији слојеви на локалитету Бубањ припадају периоду од 5800. до 5500. године п. н. е., односно средњем неолиту, (старчевачка култура). До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Укупна дебљина културног слоја износи три метра.

Локалитет је доста оштећен приликом изградње ауто-пута Београд - Ниш. Сачувана је површина од око 100 квадрата.

Милутин Гарашанин је први који је публиковао резултате истраживања на Бубњу и то на Трећем међународном конгресу у Цириху, средином 20. века.

На локалитету су откривени и гробови који припадају средњовековном периоду.

Археолошко налазиште је под заштитом државе од 1954. године.

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине .Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Градац (археолошко налазиште)

Градац је неолитски археолошки локалитет који се налази на природном узвишењу близу села Злокућана, код ушћа Јашуњске реке у Јужну Мораву. За овај локалитет одавно постоји најшире интересовање како наших тако и иностраних истраживача праисторије. Археолошка ископавања овог налазишта започела су 1909. године. Откривено је насеље збијеног типа, ограничено са свих страна стенама, с југа се налази сухозид и ограда од палисада. Зграде су поређане по терасама. На овом локалитету откривена је и важна теракота, која је фрагментована, али је очувана глава која има људске црте лица и јеленске рогове.Материјал нађен на Грацу припада винчанско-плочничкој фази али садржи и елементе раног бронзаног доба. Горњи слојеви припадају Бубањ-Хум култури. Појава елемената ове културе у Лесковачком Поморављу упућује на померање племена са краја неолитске епохе из Доњег Подунавља и Румуније у правцу југа и југозапада.

У животу праисторијског Градца интересантан проблем представља материјал латенског периода, последњих векова пре нове ере у Лесковачком поморављу. У Градцу су пронађени типично келтски налази, који се везују за период последњих векова пре нове ере, ако не и последњег века п.н.е. Није још увек разјашњено да ли се ради о траговима келтског присуства на Градцу приликом њиховог продора на југ (280-279 г. п.н.е) или о каснијим појавама утицаја Скордиска, који су се настанили на тлу Србије, на обали Саве и Мораве.

Градина

Градина може да се односи на:

Градина, као застарео израз за уређени зелени простор, парк, алеју.

Градина (археологија), назив за стара насеља рушевине неке тврђаве замка и археолошких локалитета

Логор Доња Градина, део система усташких концентрационих логора Јасеновац

Градина-башта, назив за баштуАрхеолошки локалитети:

Градина (Ариљача), археолошки локалитет у Ариљачи, општина Косово поље

Градина (Јелица), археолошки локалитет на планини Јелици

Градина (Клечка), археолошко налазиште које се налази у месту Клечка, у општини Липљан

Градина (Клинавац), археолошко налазиште које се налази у месту Клинавац, у општини Клина

Градина (Нови Раковац), археолошки локалитет на Фрушкој гори, код Новог Раковца, општина Беочин

Градина (Пећ), археолошко налазиште откривено на левој обали Пећке Бистрице у Пећи

Градина (Подујево), археолошко налазиште које се налази у општини Подујево, северозападно од старог гробља у насељу Доње Љупче

Градина (Постење), археолошко налазиште у месту Постење, општина Нови Пазар, Србија

Градина (Станишор), археолошко налазиште у општини Гњилане

Градина на Босуту, археолошко налазиште на Босуту, код Шида

Градина у Мартинићима, праисторијско налазиште, Црна Гора

Градина код Пала, археолочки локалитет у поштини Пале, Република Српска, БиХ

Добојска Градина, Добојска тврђава, општина Добој, Република Српска, БиХ

Градина (Мајдан), општина Горњи Милановац, СрбијаНасеља:

Градина (Приједор), насеље у општини Приједор, Република Српска, БиХ

Градина (Гацко), насеље у општини Гацко, Република Српска, БиХ

Градина (Калиновик), насеље у општини Калиновик, Република Српска, БиХ

Градина (Власеница), насеље у општини Власеница, Република Српска, БиХ

Градина (Дервента), насеље у општини Дервента, Република Српска, БиХ

Градина (Милићи), насеље у општини Милићи, Република Српска, БиХ

Градина (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Црна Гора

Градина (Жабљак), насеље у општини Жабљак, Црна Гора

Градина (Пљевља), насеље у општини Пљевља, Црна Гора

Градина (Цетиње), насеље у општини Цетиње, Црна Гора

Градина (Цазин), насеље у општини Цазин, Федерација БиХ, БиХ

Градина (Велика Кладуша), насеље у општини Велика Кладуша, Федерација БиХ, БиХ

Градина (Травник), насеље у општини Травник, Федерација БиХ, БиХ

Градина (Фојница), насеље у општини Фојница, Федерација БиХ, БиХ

Градина (Зеница), насеље у општини Зеница, Федерација БиХ, БиХ

Градина (Шибеник), насеље у општини Шибеник, Хрватска

Градина (Врсар), насеље у општини Врсар, Хрватска

Доња Градина, насеље у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ

Горња Градина, насеље у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХОстало:

Градина (језеро), језеро у општини Приједор, Република Српска, БиХ

Градина (Златибор), планински врх на Златибору, Србија

Градина, гранични прелаз код Димитровграда према Бугарској

Градина (Славонија), општина у Славонијиили:

Градина (часопис), часопис за књижевност, уметност и културу

Градина (издавачка кућа), издавачка кућа (1971-2012)

Идалго (држава)

Држава Идалго (шп. Estado de Hidalgo), савезна је држава у централном Мексику, северно од града Мексика. Основана је 1869. године. Име је добила по Мигелу Идалгоу, свештенику који је позвао народ на почетак Мексичког рата за независност.

Граничи се са државом Сан Луис Потоси на северу, Пуеблом и Веракруз на истоку, на југу са Тласкалом и Мексиком, и на западу са државом Керетаро.

Држава има површину од 20.813 km² и око 2,3 милиона становника. Главни град је Пачука де Сото. Најпознатија туристичка атракција државе је археолошко налазиште Тула које је некада било престоница државе Толтека.

Привреда Државе Идалго се заснива на рударству (сребро, злато, олово, бакар, цинк).

Кампече (држава)

Држава Кампече (шп. Estado de Campeche), савезна је држава на југоистоку Мексика. Налази се на западном делу полуострва Јукатан, на јужној обали Мексичког залива. Има површину од 50.812 km² и око 708.000 становника.

На југозападу се граничи са државом Табаско, на истоку са Јукатаном и Кинтаном Ро, и на југу са Гватемалом. Главни град државе је град Кампече. Држава је установљена 1863.

Кампече се већим делом састоји од тропских шума. На крајњем западу државе, у Мексичком заливу, постоје извори нафте.

У епохи пре доласка Европљана овде је цветала цивилизација Маја, чији је најважнији споменик археолошко налазиште Едзна.

Кинтана Ро

Држава Кинтана Ро (шп. Estado de Quintana Roo), савезна је држава на крајњем југоистоку Мексика.

Налази се на обали Карипског мора на истоку полуострва Јукатан.

Има површину од 50.212 km² и 875.000 становника.

На југу се граничи са Белизом, а на западу са мексичким државама Јукатан и Кампече.

Већина територије је прекривена тропском шумом.

Главни град државе је Четумал на југоистоку, док је највећи и најпознатији Канкун на североистоку.

Некада се на територији ове државе развијала древна култура Маја, чији је најпознатији остатак археолошко налазиште Тулум.

У другој половини 19. века на полуострву Јукатан је трајао Рат касти, односно сукоб између домородаца (народа Маја) и потомака европских досељеника.

Данашња држава Кинтана Ро је била средиште побуњеничке индијанске државе са центром у месту Чан Санта Круз. После пораза устаника, ова територија је 1902. претворена у територију под централном државном управом.

Кинтана Ро је основана 1974. и прикључила се мексичкој федерацији, као до сада најновија држава, 8. октобра исте године (истовремено са државом Јужна Доња Калифорнија).

Име је добила по писцу и политичару из времена стицања мексичке независности Андрес Кинтана Роу.

Данас у држави живе потомци домородаца, као и досељеници. До оснивања Канкуна, Кинтана Ро је била једна од најређе насељених држава Мексика, док је данас држава са највећим приливом становништва.

Кинтана Ро је позната по масовном туризму: Канкун, Ривијера Маја, острво Козумел, Плаја дел Кармен, парк Скарет итд.

Михаљевачка шума

Михаљевачка шума је археолошки локалитет који се налази у месту Чортановци, општина Инђија. Период градње је 4. век. Припада категорији споменика културе од великог значаја.

На десној обали Дунава, на потесу Михаљевачка шума, на налазишту Просјанице откривена је касноантичка тврђава. Сондажна ископавања 1956. и у периоду од 1961. до 1962. године дала су податке о кружној кули, направљеној од камена са неколико редова опеке. Кула, чији је пречник износио 13 метара, очувана је до висине од 3 метра. Дебљина зидова била је 1,20 метара.

Према откривеном покретном археолошком материјалу извршено је датовање трвђаве у 4. век. На основу античких итинерера и распореда шанца претпоставља се да је ово могао да буде Acumincum.

У околини тврђаве откривена је некропола и villae rusticae, као и средњовековно насеље са некрополом.

На овом налазишту откривена је 1932. године остава римског новца са око 2300 новчића, који се налазе у Народном музеју у Београду.

Плочник (археолошки локалитет)

Плочник је археолошки локалитет Винчанске културе у истоименом селу, крај обале Топлице и недалеко од Прокупља. Комплекс насеља из млађег каменог доба (постојало је од 5500. до 4700. године п. н. е) се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком месту на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике.

Почетком септембра 2009. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а постоје и замисли да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и Ђавољом Вароши.

Рудна Глава (археолошки локалитет)

Рудна Глава је археолошко налазиште које се налази у близини истоименог села недалеко од Мајданпека, у залеђу горњег дела Ђердапске клисуре. Локалитет припада Винчанској култури и представља средиште једног од најранијих рударстава бакра у југоисточној Европи. Археолошка истраживања Рудне Главе су вршена између 1969. и 1979. године, а потом су повремено настављана. Данас се налази под заштитом Републике Србије, као археолошко налазиште од изузетног значаја.

Добијени подаци током ископавања сврстани су у категорије које обухватају организације старих рударских радова, примењене технологије и хронолошког опредељења локалитета .

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Хумска чука

Хумска чука, код села Хум, северозападно од Ниша, представља археолошко налазиште, са остацима праисторијског насеља. Хумска чука је од 1949. године стављена под заштиту државе, док 1979. године локалитет, одлуком Скупштине Србије, бива проглашен за културно добро од великог значаја.

Царска палата Шаркамен

Царска палата Шаркамен је касноантички резиденцијални меморијални комплекс настао крајем 3. и почетком 4. века, у периоду римске власти који је познат под називом тетрархија - владавина четворице. Палата се налази у селу Шаркамен, код Неготина у Источној Србији и саградио је римски цар, Максимин Даја, који је желео да у свом родном месту остави траг и сећање на њега. Попут Галерија који је изградио гамзиградску Феликс Ромулијану, и Даја је у свом завичају почео да гради палату која ће представљати његову величину.

Историчари су мислили да Максимин Даја царску палату, због ране смрти никада није завршио. Међутим, 1996. године археолози су под руководством академика Драгослава Срејовића на локалитету Врело Шаркамен открили царску палату и гробницу жене високог ранга, у којој је пронађено шест комада царског златаног накита. Огрлице, прстење, плочице и златници у то време процењени су на 1,3 милиона немачих марака. Гробница жене високог ранга, припадала је царској породици, а све указује на то да је била сестра императора Галерија, мајка Максимина Даје. У Шаркамену је пронађена једна од само четири царске палате које се налазе ван Рима. Царска палата, баш као и данас, била је удаљена од трговачих путева, комуникација.

Црквине у селу Стублине

Црквине у насељу Стублине код Обреновца су неолитски локалитет који се датује у период од пре око 6500 година. Археолошка ископавања започела су 1967. године и трају до данас. Неолитско насеље у Стублинама обухвата површину од око 15 хектара.

Током истраживања која су спровели Музеј града Београда и Завод за заштиту споменика културе града Београда 2007. и 2008. године отворене су две сонде, укупне површине 96m². Откривене су основе кућа (које припадају крају Винча-Плочник фазе, које су оријентисане дужим странама у правцу север-југ, димензија куће је 9x7m) и комплексна структура насеља које се везује за позновинчанску културу.

Поред остатака огњишта и зидова откривена је и групација од 46 фигурина, свака са рупицом на десној страни и 11 модела алатки, за које је испитивањем утврђено којим фигурама припадају.

Од покретног материјала откопани су жрвњеви за млевење жита елипсоидне основе и жртвеник (фиксни објекат са реципијентом).

Локалитет нема добро очувану вертикалну стратиграфију, али је добро очуван просторни распоред објеката унутар насеља.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.