Арсеније IV Јовановић Шакабента

Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698, Пећ — 18. јануар 1748, Сремски Карловци) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1725. до 1737. године, а потом поглавар Карловачке митрополије од 1737. до 1748. године.[1]

Арсеније је родом из Бањана из села Шаке код Реновца, по чему су и добили презиме Шакабенте.[2] Замонашио се као младић и врло рано постао рашки митрополит. Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свог наследника, па је Арсеније постао патријарх 1725. године.

Арсенија IV је, попут Арсенија III Чарнојевића, активно радио на ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио аустријској војсци када је 1735. године избио нови аустро-турски рат. Са њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну Аустрије. Турци су га хтели живог "сажећи" (спалити) па је морао да се склони у Аустрију.[3] Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску.

Arsenije IV Jovanović Šakabenta, cca 1785, by Jakov Orfelin, National Museum of Serbia
Орфелинов портрет из 1785.

Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским свештенством и народом.

Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у Карловцима, подигао нови двор (касније је изгорео у пожару - 1788) и семинар и капелу светог Трифуна, која је постојала све до подизања карловачке Саборне цркве.

Током живота у Аустрији, Арсенија IV није одржавао везе са патријархом Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и црквама у Србији.

Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима. Сахрањен је у манастиру Крушедол.

Патријарх српски Арсеније IV
Arsenije IV Jovanović Šakabenta
Патријарх српски Арсеније IV
Датум рођења1698.
Место рођењаПећ
 Османско царство
Датум смрти18. јануар 1748. (49/50 год.)
Место смртиСремски Карловци
 Хабзбуршка монархија
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1725-1737)
ПретходникМојсије I
НаследникЈоаникије III
Поглавар Карловачке митрополије
Године(1737—1748)
ПретходникВикентије Јовановић
НаследникИсаија Антоновић

Види још

Carske privilegije
Српске привилегије: потврдна диплома из 1743. године

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 33-34.
  2. ^ М. С. Милојевић: Обшти лист Патријаршије Пећске, Гласник Српског ученог друштва књига XXXV. стр. 77.
  3. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године

Литература

Спољашње везе

Претходник:
-
митрополит рашки
17181725

Наследник:
Јефтимије Дамјановић
Претходник:
Мојсије I
архиепископ пећки и патријарх српски
17251737
Наследник:
Јоаникије III
Претходник:
Вићентије Јовановић
Поглавар Карловачке митрополије
17371748
Наследник:
Исаија Антоновић
Јовановић (презиме)

Јовановић је српско презиме које је било најчешћe презиме у Србији у 2011. години.Јовановић је најзаступљеније презиме у Србији и налази се на седмом месту по заступљености у Црној Гори. Око 175,000 људи носе то презиме. Сматра се да су први Јовановићи насељавали територије јужне Србије, Косова и Метохије. У сеобама Срба Јовановићи се насељавају у северније крајеве: Посавину, Војводину али и остале делове Србије. Према легеди кнез Милош Обреновић је Ромима који су примили Православље дао презимена Јовановић и Николић. Омиљено име Јовановића је Јован, а најчешће Крсне славе код Јовановића су Никољдан и Јовандан. Јовановића данас има пуно и ређе су различитог него истог порекла.

Бањани (племе)

Бањани су племе у Старој Херцеговини.

Богородица Владимирска

Владимирслка Богородица је света икона Руске православне цркве. У Русији је изузетно поштована као чудотворна.

Према предању Цркве, јеванђелист Лука је насликао на столу на коме су Исус, мати Марија и Јосиф јели. Према предању пренета је у Цариград из Јерусалима у V веку, у време цара Теодосија.

У Русију је дошла из Византије у раном XII веку (око 1131), као поклон Јурију Долгорукову од цариградског патријарха Луке Хризоверха. У почетку, Владимирска икона је чувана у женском манастру Пресвете Богородице, близу Кијева. 1155. године Принц Андреј Богољубски је преселио икону у Владимир (по коме добија садашњи назив).

1395. године је пренета у Москву, а од септембра 1999. године налази се у храму-музеју Светитеља Николаја "в Толмачах", при Третјаковској галерији.

Брзан

Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).

Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци.

Брзан се налази на 105 метара надморске висине, на 8 км југоисточно од Баточине, 23 км северно од Јагодине, 36 км источно од Крагујевца и 120 км јужно од Београда.

Василије Јовановић-Бркић

Василије Јовановић-Бркић је био архиепископ пећки и патријарх српски у периоду 1763 — 1765. године. Био је последњи Србин на пећком трону пре другог гашења Пећке патријаршије.

Висарион Сарај

Висарион Сарај (крштено име Никола) је православни новомученик и светитељ из 18. века.

Рођен је 1714. године у месту Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Када је напунио осамнаест година отишао је у Свету земљу. Тамо се замонашио у манастиру Светог Саве Освећеног и узео монашко име Висарион. По повратку из Свете земље, посетио је манастире Свете Горе. Након тога у манастиру Пакра служио је као јерођакон седам година. Ту је био рукоположен и у чин јеромонаха.

Године 1742. патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1726—1748), послао га је у Банат и Трансилванију да тамо својим проповедима подржи православне у одупирању унијатском притиску. Путовао је од места до места и свуда проповедима подржавао православне да буду истрајни. Често је у многима од њих дочекиван великим народним литијама, упаљеним свијећама, кадионицама и црквеним звонима.

Године 1744. угарске власти су га због тога ухапсиле и затвориле у тамницу у граду Сибињ. Након тога је премештан у тамнице у Деви, Темишвару и Раабу, и на крају у тамницу Куфштајн у Тиролским планинама, где је изнурен патњама и мукама и умро.

Канонизован је 28. фебруара 1950. од стране Светог синода Румунске православне цркве што је потврдио и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, дана 14. јуна 1962. Православна црква помиње Преподобног Васариона 21. октобра по јулијанском календару.

Вићентије Јовановић

Вићентије Јовановић (Сентандреја, 1689 — Београд, 6. јун 1737) је био митрополит београдско-карловачки у периоду од 1731. до 1737. године.

Исаија Антоновић

Исаија (световно Јован Антоновић; Будим, 1696 — Беч, 22. јануар 1749) је био српски православни митрополит карловачки од 1748. до 1749. године.

Карловачка митрополија

Карловачка митрополија је била независна и самоуправна српска православна црквена област у Хабзбуршкој монархији и, пред крај свог постојања, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Добила је име по свом дугогодишњем седишту, Сремским Карловцима. У почетку је имала аутономни статус у оквиру Пећке патријаршије, да би је после укидања ове патријаршије Васељенска црква прећутно признала за потпуно независну и самоуправну.

Од 1848. до 1920. митрополит карловачки је почасно носио титулу патријарха српског, коју Васељенска црква, међутим, није признавала. Последњи патријарх, од 1907. до 1913, био је Лукијан Богдановић. Након његове смрти, митрополитски трон је остао празан последњих седам година његовог постојања. Године 1920, Карловачка митрополија је спојена са осталим српским црквеним областима у јединствену Српску патријаршију.

Мада је дуго времена била политички одсечена од Пећке патријаршије, Карловачка митрополија је успела да опстане, па чак и да је надживи. Својим радом је умногоме допринела очувању православља и јединства српског народа. То је са собом донело позитивне резултате. Револуционарна 1848. затекла је Србе сложне и спремне да се боре за своја вековна права проистекла из привилегија.Укидањем Карловачке митрополије-патријаршије (1920), њене епархије ушле су у састав обновљене јединствене српске патријаршије.

Манастир Крушедол

Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на југоисточним обронцима Фрушке горе у Војводини.

Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића.

Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, који је подигла његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота Јована Бранковића између 1509. и 1521. године. Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја 1496. године. У њој је навео да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу.

Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.

Манастир Шудикова

Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.

Махмуд I

Махмуд I (тур. I. Mahmud; 2. август 1696 — 13. децембар 1754) је био турски султан од 1730. до 1754. године.

Партеније Павловић

Партеније Павловић (1695; Силистра – 1760; Сремски Карловци) добио је добро образовање на грчком и бугарском језику. До 1715 је студирао у Букурешту, онда обишли Венецију, Болоњу, Фиренцу, Падова, Рим, Напуљ, Крф и Јањина. У Костуру слушају предавања о логици и математици на филозофа монах Методије Антракитис. Годину дана био је наставник у Рисну (сада у Црној Гори), а потом је постао ђакон под именом Партении у српском манастиру "Свети Сава", протосинел српског патријарха Арсеније IV Јовановић Шакабента. Ради у Сремским Карловцима, Београду, Печу и Бечу. Наручилац патријарха Арсенија и у односу на настајању аустро-турског рата предузме неки тајни задатак у бугарским земљама и присуствовао Силистра, Пловдив, Софија, као и Рилски манастир, Бачково до 1735. Након повлачења аустријске војске из Ниша и удавио у крви Нишу побуни са Арсениј и хиљада избеглица Партении емигрирали у Хабсбуршке империје и остатак свог живота живи у егзилу. Године 1750. постао је епископ. Лед преговори такође се изабран за првог православног митрополита Трансилваније, али у току тих разговора, 29. априла, 1760 Партении умро.

Међу активним активности су писма руског царице Јелисавета I Петровна, преводи верских књига и додати белешке на њих неколико аутобиографски рад и две песме - "Сонг Русије" и "Похвала српских краљева" (24 мај 1733, рукопис Бр. 267 Народне библиотеке Софије). Преведено са грчког на славеносрпски "Ода на воспоминаније втораго Христова пришествија"

Пећ (град)

Пећ (алб. Pejë, Peja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији које се налази у Пећком управном округу. Према попису становништва из 2011. у граду је живело 48.962 становника, док је у општини живело 96.450 становника.Налази се на Пећкој Бистрици, притоци реке Бели Дрим и код Проклетија на истоку. Руговска клисура је једна од најдужих и најдубљих клисура у Европи која се налази око три километара од града Пећ. Град се налази 250 километара северно од Тиране, 150 километара северозападно од Скопља и 280 километара од Подгорице.

У средњем веку град је био седиште Српске православне цркве од 13. века. Касније током 1899, албаснка политичка организација, Пећка лига, основана је у граду. Манастир Пећка патријаршија је део Унескове Светске баштине средњовековних споменика на Косову.

Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)

Руско-аустријско-турски рат вођен је у периоду од 1735. до 1739. године између Руске империје и Хабзбуршке монархије са једне и Османског царства и Кримског каната са друге стране. Рат је завршен Београдским миром. Плашећи се турске одмазде због помоћи Аустријанцима у рату, Арсеније Шакабента организује Другу сеобу Срба.

Списак познатих Срба

Ово је списак познатих Срба и људи који су на неки начин повезани са Србима или Србијом.

Сремски Карловци

Сремски Карловци су градско насеље у општини Сремски Карловци, у Јужнобачком округу, али припадају географској регији Срем, чији назив стоји и у имену насеља. Сремски Карловци се налазе на десној обали реке Дунав, 12 km од Новог Сада и 9 km од Петроварадина на старом путу према Београду. Према попису из 2011. у насељу је живело 8.750 становника.

Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци. Овде пролази железничка пруга и налазе се Железничка станица Сремски Карловци и Железничка станица Карловачки виногради.

Према попису из 2011, у месту живи 8.750 становника (77% чине Срби).

Српска графика

Појам графика међу Србима јавља се најобимније након отварања првих српских штампарија у 14 и 15. веку, а сам појам графике и визуелног приказивања светаца у виду дрвореза, у црквама и манастирима Српске православне цркве, достиже свој врхунац у 18. веку.

Архиепископи
Патријарси
Поглавари
Српске
православне
цркве
у Хабзбуршкој
монархији
Београдски
митрополити
Цетињски
митрополити

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.