Ариље

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Ариље
Arilje - glavna
Главна улица у Ариљу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаАриље
Становништво
 — 2011.Раст 6763
Географске карактеристике
Координате43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГДКоординате: 43°45′07″ СГШ; 20°05′26″ ИГД / 43.751833° СГШ; 20.090666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина350 м
Ариље на мапи Србије
Ариље
Ариље
Ариље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31230
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Историја

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за ценатар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија

Arilje church
Црква светог Ахилија у Ариљу

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 785
1953. 1.006
1961. 1.328
1971. 3.164
1981. 4.982
1991. 6.074 6.025
2002. 6.744 6.815
2011. 6.763
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
6.600 97,86 %
Роми
  
55 0,81 %
Црногорци
  
22 0,32 %
Југословени
  
15 0,22 %
Хрвати
  
5 0,07 %
Муслимани
  
5 0,07 %
Горанци
  
5 0,07 %
Руси
  
4 0,05 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Словенци
  
2 0,02 %
Мађари
  
2 0,02 %
Македонци
  
2 0,02 %
Бугари
  
2 0,02 %
Словаци
  
1 0,01 %
непознато
  
2 0,02 %

Знаменити Ариљци

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Висока (Ариље)

Висока је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 357 становника.

Смештено је 37 km од Ариља, на највишој надморској висини у општини. Највиши врхови досежу надморску висину и преко 1.350 m. У насељу се налази осморазредна школа као издвојено одељење ОШ „Ратко Јовановић” из Крушчице.

Код села се налази Височка бања, чији су извори стари 80.000 година. Топли извор минералне воде избија из дубине на више места у виду мехурића. Вода је лековита и људи ту долазе да се лече. Организовање и коришћење бањске воде за лечење почиње 1936. године. Ипак, бања још увек туристички ни минимално није искоришћена.

Височка бања

Височка бања је бања у селу Висока код Ариља. Налази се на реци Великом Рзаву и то у његовом горњем току, четрдесетак километара југозападно од Ариља.

Вране (Ариље)

Вране је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

Грб општине Ариље

На штиту је насликан крст Светог Ахилија, заштитника овог града. Плаво рудо представља две реке које теку кроз град, Рзав и Моравицу. Држачи грба су краљ Стефан Урош Драгутин (канонизован као Свети Теохрист, погигао цркву у Ариљу) који држи стару ариљску цркву, и свети Ахилије. На барјацима су застава Србије и градска застава.

Грдовићи (Ариље)

Грдовићи су насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 519 становника.

Драгачево

Драгачево је област у западној Србији оивичена планинама Овчар, Јелица, Чемерно, Троглав и Голубац. Област заузима површину од 661 km², а највећи део области (454 km²) припада општини Лучани. Остатак припада општинама Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега.

Кроз Драгачево протичу реке Бјелица, Моравица и Западна Морава.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Крушчица (Ариље)

Крушчица је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 360 становника.

У насељу се налази ОШ „Ратко Јовановић”

Манастир Клисура

Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налази се у атару села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем 13. века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Марко Јовановић

Марко Јовановић (Ариље, 26. марта 1988) је српски фудбалер који игра на позицији одбрамбеног играча, а тренутно наступа за ФК Борац Бања Лука.

Миросаљци (Ариље)

Миросаљци су насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 792 становника.

Општина Ариље

Општина Ариље се налази у западном делу Србије, у Златиборском округу, у сливу река Рзава и Моравице.

Удаљено је од Београда 195 km, Чачка 46 km и Ужица 36 km. Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 m, а села горњег подручја општине су и до 800 m. Највиши врх општине је планина Кукутница са 1.382 m надморске висине. Површина општине је 349 km2 на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису становништва из 2002. године), у једном градском и 21 сеоском насељу (организовано у 15 месних заједница). У општинском центру и приградским насељима број становника од краја Другог светског рата непрекидно расте док се у осталим селима непрестано смањује. Око 58% становништва је староседелачко, око 23% интерних миграната а око 19% из других општина.

Око 13.000 становника је радно активно у државном или приватном сектору. Железнице нема а путну мрежу у општини чини око 705 km путева, од чега је 160 km асфалтираних. Главни пут је магистрални М21/2 у дужини 12,6 km и регионални Р228 у дужини 43 km. Густина путне мреже је 0,87 км/км2. Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.

Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од 1970. године, Ариље представља центар производње малине познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, и тренутно се малина плантажно гаји на око 1.300 ha.

Певање из вика

Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије. Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Споменик природе Бјелушка потајница

Споменик природе Бјелушка потајница је крашки извор интермитентног типа (са прекидима у истицању воде), који се налази на месту званом Луке, у селу Бјелуша, на територији општине Ариље. Овај интерминентни крашки извор представља други крашки извор овог типа у Србији.

Извор је стављен је под заштиту државе као споменик природе, површине 245,17ha. Сврстан је у III категорију заштите, као значајно природно добро, а о њему се стара Општинска управа општине Ариље. Извор је први пут стављен под заштиту 1964. године, као природни споменик геоморфолошког карактера. Скупштина општине Ариље је 6. октобра 2006. године донела Одлуку о заштити споменика природе Бјелушка потајница, број 01 број 501-15/06.

Стари Влах

Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухвата области сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.

На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са Колубарском облашћу.

Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош, Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.

Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном сточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата планину Златибор и Ужице), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).

Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.

Трешњевица (Ариље)

Трешњевица је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 826 становника.

Ужички партизански одред

Ужички народноослободилачки партизански (НОП) одред „Димитрије Туцовић“ формиран је 7. јула 1941. године.

Први Штаб одреда био је у саставу — командант Душан Јерковић Уча, политички комесар Милинко Кушић, заменик команданта Вукола Дабић и заменик политичког секретара Слободан Пенезић Крцун. Од стране Покрајинског комитета КПЈ за Србију у ужички округ је послат професор Милан Мијалковић.

Одред већ првих дана врши успешне акције на саобраћајне везе и непријатељске транспорте. Нарочито значајне акције постижу златиборска и ужичка чета на комуникацији Вишеград-Ужице и пожешка и ариљска чета на комуникацији Пожега-Ариље-Ивањица. Тим акцијама је скоро потпуно био онемогућен саобраћај окупатора.

Ужички одред је, осим тога, организовао читав низ заседа на непријатељске колоне. Међу значајнијим је напад на колону Немаца код Вирова, 28. августа 1941. године, када су Немци потучени и враћени натраг у Пожегу.

Успешна акција против немачке моторизоване колоне извршена је августа месеца и у Субјелу, код Косјерића. Борба је вођена цео дан, немачкој моторизацији је дошла у помоћ и авијација. од значајних борби је и борба са немачком колоном код Годовика, 20. септембра 1941. године, када су Немци разбијени и уз велике губитке и у паничном бекству протерани од Ужичког одреда до саме Пожеге.

Упоредо са уништавањем комуникација и постављањем заседа, Ужички одред врши успешне акције и на градове. Већ 28. августа 1941. године ослобођено је Ариље, 22. септембра Ужичка Пожега, 25. септембра ослобођен је цео ужички округ и Ужице тада постаје средиште Врховног штаба и центар устанка.

Борци Ужичког НОП одреда ушли су 1. марта 1942. године у састав Друге пролетерске бригаде.

Церова (Ариље)

Церова је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1175 становника.

Црква Светог Ахилија у Ариљу

За цркву посвећену истом свецу у Преспи, погледајте чланак црква Светог Ахилија.Црква Светог Ахилија је смештена на узвишењу у средишту данашњег Ариља и задужбина је краља Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282—1316) са краја XIII века. Има основу једнобродне грађевине са нартексом и егзонартексом, а подигнута је у Рашком стилу, у коме јединствена по својим витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама. Израда фрескописа је завршена 1296. године и израђен је традицијама монументалног стила српског фрескосликарства XIII века, а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге Каталине и њихових синова (Урошиц и Владислав), као и његовог брата, краља Милутина (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од 1219. године било седиште моравичких епископа и потоњих митрополита, који су се понекад називали и ариљским. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара Самуила (976—1014), који је светом Ахилију подигао велики манастир у својој престоници Преспи. Манастир је био архијерејско седиште и 1433. године, а 1650. године се помиње као запустео. Крајем XIX века у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски родослови наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло миро.

Конзерваторски радови на цркви су окончани 1996. године, а сама грађевина се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.

Насељена места општине Ариље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.