Аридна клима

Аридна клима (лат. aridus — суви) или сува клима је клима која се одлукује већим износом годишњег испаравања од количине падавина. Карактерише је мала облачност, недостатак падавина, значајан број сунчевих сати и велике температурне амплитуде. Сува клима је својствена за пустиње и полупустиње.

Види још

Литература

  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Багдад

Багдад (срп. Божији поклон, Бог даде) је главни град Ирака. Други је највећи град у југозападној Азији, после Техерана, са процењеним бројем становника од 8.765.000 (2016). Налази се на реци Тигар и био је насељен од давних времена. У врло кратком времену од свог оснивања, Багдад се развио у значајан културни, трговачки и научни центар. Осим тога, град је био седиште неколико кључних академских институција (нпр. Кућа знања), што је граду донело светску репутацију центра учења. Током позног средњег века, Багдад се сматрао једним од највећих градова света, са процењених 1,2 милиона становника. Према неким археолозима, он је био први град на свету који је достигао број од преко милион становника.Добио је на значају пошто га је 762. године халиф Ел Мансур (754—775) изабрао за престоницу абасидске династије. За време Харуна ел Рашида доживљава највећу славу, која се огледа у „Хиљаду и једној ноћи“, и био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. Као центар ислама, по питању трговине и културе заостаје само за Константинопољем. Почео је да губи моћ када је 836. године престоница премештена у Самару. Године 1258, опљачкали су га Монголи под Хулагуом, 1401. године га је освојио Тамерлан, а 1524. године је потпао под власт персијске сафавидске династије. Под влашћу султана Сулејмана Величанственог град је 1534. године постао део Османског царства, а у кратком периоду (1623—1638) поново је под сафавидском влашћу све до Првог светског рата (1914—1918). Године 1921, постаје престоница Краљевине Ирак. Године 1958, државним ударом у Багдаду окончана је монархија. Током 20. века град се проширио територијално и демографски. Тешко је оштећен у бомбардовању током рата у Персијском заливу и од тада је под међународним трговинским санкцијама више од једне деценије. У току рата, град је често био поприште бомбашких напада. Према извјештају ЦНН-а из 2012. Багдад се налазио на списку најнегостољубивијих градова на свету са најнижим квалитетом живота, док га је консултантска фирма Мерцер ојенила најгорим међу 221 велика града, мерено по квалитету живота.

Географија Индије

Географија Индије је изузетно разноврсна, крајолици се простиру од снегом покривених планинских ланаца до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 km од које већина лежи на полуострву које је истурено у Индијски океан. Индија се на западу граничи с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.

Плодна Индоганшка низија заузима већи део северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већи део јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која је делом стеновита, а делом пешчана пустиња, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Не може се са сигурношћу говорити о највиша тачки у Индији због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 налази се на висини од 8.611 m. Највиша тачка на неспорној индијској територији је Канченџанга на 8.598 m.

Индија се граничи с Пакистаном, Народном Републиком Кином, Бангладешом, Мјанмаром, Непалом, Бутаном и Авганистаном. Шри Ланка и Малдиви су острвске државе јужно од Индије. Земља је подељена на 28 држава, шест федералних административних савезних територија и територију националног главног града. Политичке поделе углавном следе језичке и етничке границе уместо географских.

Ерг Шеш

Ерг Шеш (арап. Erg Chech‎) је песковита пустиња (ерг) у североисточном делу Малија и југозападном делу Алжира. Захвата простор од око 80.000 км² и чине га бројне мигрирајуће дине. Ненасељен је и одликује га изузетно аридна клима, са високим температурама и одсуством падавина. Ерг Шеш окружен је са севера узвишењем Еглаб, депресијом Ел Џуф на југозападу и сериром Танезруфт на истоку и југоистоку. Саставни је део Сахаре.

Клима вантропских пустиња

Клима вантропских пустиња је клима заступљена у сувим суптропским пределима. Карактерише је ниска влажност ваздуха, велико испаравање и мала количина падавина, не више од 200-300 милиметара годишње. Лета су жарка и сува, са температурама до 50°С, а зиме прохладне са температуром до 20°С. Клима вантропских пустиња заступљена је у средњој Азији, јужном Казахстану (Кизилкум и Каракум), Монголији (Гоби) и у САД (Мохаве, Долина смрти).

Клима тропских пустиња

Клима тропских пустиња је клима која обухвата тропске пустињске пределе Африке, Азије, Северне Америке и Аустралије. Карактеришу је веома жарка лета, са температурама до 40°С и топле зиме чије температуре нису ниже од 10°С. Максималне летње температуре могу прећи преко 60°С. Количина падавина је веома мала, најчешће испод 250 милиметара. Овај климат је уобичајен за Сахару, Намиб, Велику Викторијину пустињу, Руб ел Хали и др.

Пасивна маргина

Пасивна маргина је прелаз између океанске и континенталне коре, која у тектонским процесима нема активну улогу. Она настаје седиментацијом изнад некадашњег рифта, и на тај начин ствара прелазни тип коре. Континентални рифтинг ствара нови океански басен. У једном тренутку континентални рифт постаје средњоокеански гребен и тежиште екстензије се помиче од границе континента и океана. Тако настаје прелазна зона између континенталне и океанске коре, која се назива пасивна маргина.

Пустињска клима

Пустињска клима је клима која је заступљена у свим пустињским пределима на Земљи. Због различитих услова и области у којима се простиру, издвајају се три типа пустињске климе:

Клима тропских пустиња

Клима вантропских пустиња

Клима хладних пустиња

Семиаридна клима

Семиаридна клима (лат. semi — полу и лат. aridus — сув) или полусува клима је клима која је карактеристична за просторе умерених ширина, тачније за пустиње које се у њима налазе. Одликују је сува лета и делимично влажне зиме, са падавинама 200-400 милиметара годишње. Такве су пустиње средње Азије - Кизилкум, Каракум, Приаралски Каракум, Аралкум и др.

Хумидна клима

Хумидна клима (лат. humidus — влажан) или влажна клима је клима карактеристична за пределе где је укупна годишња количина падавина већа од износа испаравања на том простору. Овакви услови погодни су за развој површинских токова, па су стога речне мреже веома густе и богате водом. Ерозија је израженија него у другим областима. Најкарактеристичнија вегетација за пределе са хумидном климом су шуме.

Основни типови
Остали типови
и подтипови
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.