Аранђеловдан

Аранђеловдан је хришћански празник који се прославља 21. новембра (8. новембра по старом календару). По броју људи који је у српском народу слави као своју крсну славу, она се налази на другом месту.[1]

Порекло празника

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве.

Пагани су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било веома распрострањено за време светих апостола. Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског.[2] Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени.

Девет анђелских чинова описао је ученик Светог апостола Павла, Свети Дионисије Аеропагит у својој књизи „О небеској јерархији“ и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе, власти, начала, архангели и ангели.

Арханђел Михаило

У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран Арханђел Михаило, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст.[3] Увек се јављао на местима на којима се јављала и Богородица, тако да представља небеску силу и заштиту на земљи. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.

Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси. Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер се жито припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.

Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна, a жито је обавезно. По народном веровању слави се и јесен зато што је кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио јесење и зимско време - време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима. Каже се да какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа. Болесници овог дана оздрављају. У неким крајевима Србије, Михаило се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.

Занимљиво је да се на Аранђеловдан 1960. године родио, наговештавајући самим даном рођења архангелску ватреност у служби и љубави према Богу, новомученик Харитон Црноречки. Манастир Црна Река и Манастир Светих архангела код Призрена, у којима је монаховао, посвећени су Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Аранђеловдан је слава Манастира Грабовац.

Види још

Референце

  1. ^ „Аранђеловдан - Православље на мрежи - Библиотека одабраних текстова”. www.pravoslavlje.net. Приступљено 2019-08-25.
  2. ^ „VIS doo - Brus”. BrusONLINE (на језику: српски). Приступљено 2019-08-25.
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Данас је Аранђеловдан”. www.rts.rs. Приступљено 2019-08-25.

Спољашње везе

21. новембар

21. новембар (21.11.) је 325. дан године по грегоријанском календару (326. у преступној години). До краја године има још 40 дана.

Архангел Михаил

Михаил (хебр. מיכאל Микха'ел — „ко је као Бог?“; арап. ميخائيل‎ Михаил; грч. Μιχαήλ; лат. Michael) је архангел, принц анђела, у јеврејској, хришћанској и исламској традицији. Сматра се заповедником небеске војске. Помиње се у Старом завету. За Јевреје, арханђел Михаило је заштитник Израела и синагоге. Хришћанство га сматра заштитником Саборне цркве и првим од седам арханђела, као и победника Луцифера и Сатане. Због тога се у уметности увек представља у римском оклопу са подигнутим мачем или копљем како прети неком демону или змају. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Увeк се jaвљaо нa мeстимa нa коjимa сe jaвљaлa и Богородицa, тaко дa прeдстaвљa нeбeску силу и зaштиту нa зeмљи. Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Архангел Михаило се у српким домовима слави као Аранђеловдан и по броју свечара, друга слава у Србији (после Никољдана). У нeким крајевима Србиje сe слaви и кaо зaштитник сточaрa jeр сe верује дa сaмо он можe отeрaти вуковe. Многa су нaроднa вeровaњa ο овом aнђeлу. Кaжу дa он обилaзи свe болeсникe и aко стaнe код ногу - ниje добро, a aко je код глaвe - болeсник ће оздрaвити. Смaтрa се дa долaзи и узимa људскe душe, кaд je комe куцнуо чaс. Архангел Михаило је заштитник лозе Немањића.

Богосавац

Богосавац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.117 становника. Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић. Након Другог светског рата основан је фудбалски клуб „Слога“ који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, с обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру, најмлађем хероју Церске битке.

Велика Попина

Велика Попина је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Доњи Кашић

Доњи Кашић је насељено мјесто у Равним Котарима, сјеверозападна Далмација. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Дугојница

Дугојница је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

Зрзе (Ораховац)

Зрзе (старији називи Зрзево, Жирче, алб. Xërxë) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 3.184 становника.

Ислам Грчки

Ислам Грчки је насељено мјесто у Равним Котарима, у сјеверозападној Далмацији. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Кремна (Прњавор)

Кремна је насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.155 становника.

Село Кремна је добило име по камену кремену-кварцни камен кога има у изобиљу.Насеље Кремна је најстарије насеље у прњаворском крају,старије и од самог града Прњавора.

Мала Јасикова

Мала Јасикова је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 212 становника (према попису из 2002. било је 332 становника). Овај драстичан пад броја становника је проузрокован лошом економском ситуацијом, како на локалном нивоу тако и на целој територији општине Зајечар.

Мала Јасикова је смештена готово на једнакој раздаљини од три битнија града овог дела земље. Наиме, на 24 km од средишта општине, града Зајечара, на 33 km од Неготина и на 34 km од Бора.

Највећи део мештана села је православне вероисповести те сходно томе обележава одређене хришћанске свеце. Сеоска заветина, коју слави свако домаћинство у селу је Илиндан (Свети Илија) и обележава се свакoг 2.августа. Поред наведене заветине, најчешће крсне славе које мештани обележавају су Света Петка, Свети Никола и Аранђеловдан.

Село је формирано на месту с траговима раније насељености. Помиње се у турским пописима у 15. и 16. веку као село Јасикова. По предању све до 18. века је с Великом Јасиковом чинила једно насеље, на месту Велике Јасикове.

Године 1846. Мала Јасикова је имала 71, 1866. године 95 а 1924. године 126 кућа.

Становништво је пореклом углавном из Румуније.

Новембар

Новембар је једанаести месец у години и има 30 дана.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је трећи месец.

Отишић

Отишић је насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Свињаре

Свињаре је српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.

Сељанце

Сељанце (алб. Selac) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 164 становника, укључујући и 164 Албанаца. Село је након 1999. познато као Блетаја (алб. Bletajë).

Слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Ова јединствена форма породичне традиције код Срба је присутна из периода пре христијанизације када је била везана за култ предака породице.

Слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на УНЕСКОВУ Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човеченства.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, Београд прославља Вазнесење Господње као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се масла, литије или заветине. Српске школе славе Светог Саву као школску славу.

Славу такође празнују данашњи Македонци и Црногорци, али се среће и код католика у Боки Которској, Конавлима, јужној Херцеговини, Далмацији и Босанском Грахову, код Албанаца католика у северној Албанији, неких муслимана у Босни и Санџаку, Горанаца и Јањеваца. По мишљењу Руса, етнолога Јастребова и код Срба који су променили веру (католици, муслимани) јавља се слава, али то су само "остаци" оног традиционалног православног ритуала.

Слатина (Вучитрн)

Слатина (алб. Sllatinë) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Након 1999. године село је познато и као Ђелбишт (алб. Gjelbisht). Село Слатина налази се на 2 km северно од Вучитрна. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 491 становника, већину становништва чинили су Албанци. Последњи Срби из Слатине иселили су се 18. марта 2004. године. А већина Срба тачније 46 Срба у Слатини евакуисано је ноћ раније 17. марта. Назив је село добило по предању по заслањеном земљушту на коме је настала.

Електрично осветљење Слатина добија 1956. године, а водом се снавдеба из бунара и др. Село Слатина је тек 2018. године добила асфалтни пут. Асфалтирање пута у Слатини почело је почетком 2018. године, а завршено је 30. априла 2018.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Црна Долина

Црна Долина је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 254 становника.

Црногорац (презиме)

Црногорац је презиме карактеристично за исељенике из Црне Горе који су промијенили првобитно презиме због крвне освете или по одлуци турских управитеља области у које су доселили.

Братство Црногорац у Старим Дулићима код Гацка- доселили 1840. због крвне освете из племена Цуца у Херцеговину, село Стари Дулићи код Гацка. Поријекло воде од братства Рогановић из Цуца. Славе Малу Госпојину. Крајем 19. вијека у Голију, на Бајов Камен одселио се из Старих Дулића Спасоје Михајлов Црногорац. Од братства Црногорац потиче братство Видаковић у Данићима код Гацка.Братство Црногорац у Казанцима (Гацко и Голија)-доселили са Чева. Славе Аранђеловдан.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.