Аранђеловац

Аранђеловац је градско насеље и седиште општине Аранђеловац у Шумадијском округу. Налази се у подножју планина Букуља и Венчац на око 255 m надморске висине, на 76 km од Београда.

Према попису из 2011. било је 24.797 становника.

Аранђеловац је познат као место у чијој је околини Карађорђе подигао Први српски устанак, затим и као монденска бања Србије и Југославије 19. века, основана на изворима воде Књаз Милош. У Аранђеловцу се такође налази Старо здање — летњи дворац династије Обреновић.

Аранђеловац
Aranđelovac collage
Аранђеловац- колаж слика (Старо здање, Трг у Аранђеловцу, Храм Светих апостола Петра и Павла, Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу, Скулптура Сфинге у парку Буковичке бање, Хотел Извор)
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Раст 24.797
Географске карактеристике
Координате44°18′15″ СГШ; 20°33′22″ ИГД / 44.304166° СГШ; 20.556° ИГДКоординате: 44°18′15″ СГШ; 20°33′22″ ИГД / 44.304166° СГШ; 20.556° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина259 м
Аранђеловац на мапи Србије
Аранђеловац
Аранђеловац
Аранђеловац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34300
34303
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Етимологија

Садашња територија града највећим делом је припадала селу Врбица. Пошто је кнез Милош често боравио у лечилишту Буковичке бање одлучи да у Врбици 1858. године подигне цркву (једну од неколико покајница) и посвети је Светом Арханђелу Гаврилу, а од дела села Врбице са делом села Буковик формира варош којој даје име Аранђеловац.

Историја

Аранђеловац је млад град. Основу града чине Буковик и Врбица. Најстарији писмени подаци о Буковику потичу из 15. века. У средњем веку цео крај је био повезан са Рудником, тада најважнијем месту у Шумадији. Када су Османлије 1459. освојили Смедерево, њихова војска је овладала и овим крајем. Павле Бакић је из Венчаца са 1000 ратника прешао у Угарску и постаје српски деспот. Аустрија је 1718. године завладала северним крајевима централне Србије. Централна Србија под Аустријанцима добила је статус Војне командатуре Краљевине Србије. У то време помиње се Врбица као ненасељено место у крагујевачком дистрикту. Године 1735. у Врбици се помиње шанац са око 50 домова и можда 300 до 350 становника. Командант шанца био је Мијушко Кујунџић који је заповедао свим војним обвезницима овог краја. Османлије су 1739. године поново завладали централном Србијом. Њихове репресалије изазвале су још једну велику сеоба Срба у крајеве северно од Дунава и Саве. Многи су тражили спас у хајдучији. Иако су Османлије послали своје елитне трупе, јањичаре, хајдучија се у целом региону јужно од Дунава и Саве није могла угушити, исто због Царске Аустрије у суседству у коју су хајдуци могли да се повуку или прикључе разним војним јединицама. Први српски устанак је избио 1804. године, у Орашцу, где су се скупили народни прваци и угледни људи. Устанике је заклео буковички прота Атанасије.

После српских устанка 1804 и 1815. место се развија и напредује. Илија Гарашанин је рођен у селу Гараши. Михаило Обреновић гради Старо здање као своју летњу резиденцију. Аранђеловчани су важили као одани Обреновићима, те су немило прихватили смену краљевске династије 1903. године.

Године 1941. Коста Пећанац позива на Букуљи сабор предратног четничког удружења и предлаже сарадњу са Немцима. Након сабора Пећанац одлази у источну Србију. Комунистичка власт Југославије доводи 1945. у Аранђеловац црногорског митрополита Јоаникија Липовца где је убијен. Место где почивају његови земни остаци је до данас остало непознато.

Аранђеловац је у Другом светском рату ослобођен у борбама септембра 1944. године.

Овде се налазе ОШ „Илија Гарашанин” Аранђеловац, ОШ „Свети Сава” Аранђеловац, ОШ „Милан Илић Чича” Аранђеловац, ОШ „Милош Обреновић” Аранђеловац и ОШ „Светолик Ранковић” Аранђеловац.

Демографија

У насељу Аранђеловац живи 19575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,5 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 8339 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века се становништво петоструко увећало.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.278
1953. 6.368
1961. 9.837
1971. 15.545
1981. 21.379
1991. 23.750 23.153
2002. 24.309 25.199
2011. 24.797
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
23.324 95,94 %
Црногорци
  
244 1,00 %
Роми
  
231 0,95 %
Југословени
  
50 0,20 %
Македонци
  
46 0,18 %
Хрвати
  
33 0,13 %
Муслимани
  
0 0,0 %
Мађари
  
15 0,06 %
Руси
  
100 0,4 %
Словенци
  
9 0,03 %
Бугари
  
9 0,03 %
Словаци
  
3 0,01 %
Румуни
  
3 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
Албанци
  
0 0,00 %
Чеси
  
1 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
Власи
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
122 0,50 %

Привреда

Aranđelovački trg
Трг у Аранђеловцу

Најпознатије предузеће из Аранђеловца је АД „Књаз Милош“ које сем поменуте минералне воде, производи и пуни сокове и енергетске напитке. Холдинг корпорација „Шамот“je производила ватросталне материјале и вршила експлоатисање руда, а „Електропорцелан“ производио електропорцелан и изолаторе. Електрокерамика се производила и у ДД „Елка“. Нажалост, ова предузећа више не раде, јер су отишла у стечај. Експлоатацију мермера врши предузеће „Венчац“ а производњом ПВЦ цеви бави се ПП „Пештан“. ДД „Кубршница“ производи грађевински материјал (опеке и монтажне носаче). Поред поменутих постоји велики број мањих приватних предузећа.

У Аранђеловцу постоје три хотела: „Старо здање“, „Шумадија“ и „Извор“, одмаралиште ИНО, мотел „Ловачки дом“ на Букуљи, те велики број приватних смештајних капацитета и мноштво кафића и ресторана.

Знаменитости

Аранђеловац је најпознатији по благотворности киселе воде којом је још 1811. године своје здравље крепио Доситеј Обрадовић. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 ha са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“ која поред мермерних скулптура организује и манифестацију „Свет керамике“, а организује и позоришне представе, концерте и фолкорне приредбе. Од 1966. организује се Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“.[4] Све манифестације обављају се на летњој отвореној сцени или у прелепој „Сали кнежева“ хотела „Старо здање“, грађевине старе преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која се у бањском лечилишту користи заједно са глином за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система, болести респираторног система и повреде локомоторног система.

Споменик устаницима из Првог српског устанка налазе у селу Орашац 6 km од Аранђеловца, где се налази меморијални комплекс смештен око Марићевића јаруге где је започето стварање модерне српске државе, а Карађорђе изабран за вођу устанка.

Аранђеловац има и два храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије Буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут 1835. године, а који је готово истоветан цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни манастир, а данас црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра I на Опленцу као и Карађорђева црква, затим средњевековни манастири Вољавча, Никоље и Благовештење.

На 10 km од Аранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро се простире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера и спортским теренима.

Аранђеловачки музеј има своју сталну поставку коме припада Рисовачка пећина, на самом улазу у град, из доба неолита, а у близини које се налази и етно-кућа.

Овде је 1869. године основано Аранђеловачко читалиште.

Аранђеловац панорама
Аранђеловац панорама

Значајни људи

  • Коста Милетић, први школован ваздухопловац у Србији
  • Саша Бајин,[5][6][7] први најбољи тренер у избору женске тениске асоцијације (ВТА)[8]

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ Венчачки мермер у Аранђеловцу („Вечерње новости“, 3. август 2013)
  5. ^ Серена “одлепила“ на уштипке („Вечерње новости“, 25. јун 2011)
  6. ^ Serenin "čovek za sve": Ona je direktna, ali i stidljiva („Б92“, 31. март 2014)
  7. ^ БАЈИН НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА УСПЕХ ОСАКЕ: Некадашњи спаринг партнер Серене Вилијамс прави чуда са Јапанком („Вечерње новости“, 25. јануар 2019)
  8. ^ СРБИН У ИСТОРИЈИ WTA: Саша Бајин први најбољи тренер у избору женске тениске асоцијације („Вечерње новости“, 12. децембар 2018)

Спољашње везе

мапе и карте

Борбе за Аранђеловац септембра 1944.

У склопу опште офанзиве у западној Србији и Шумадији, Пета крајишка дивизија НОВЈ уз учешће 21. српске бригаде НОВЈ извела је 19. септембра 1944. обухватан напад на Аранђеловац. Након једнодневне борбе против 1. батаљона 1. пука Бранденбург и око 1200 четника и припадника СДС, 20. септембра послеподне снаге НОВЈ запоселе су Аранђеловац.

Након заузимања Аранђеловца, Пета крајишка дивизија настојала је да пренесе дејства према комуникацији Топола - Младеновац. Након пристизања немачког 14. СС пука из правца Чачка и поновног овладавања Горњим Милановцем, Немци су преузели иницијативу и настојали да поново заузму Аранђеловац. Борбе су биле нарочито интензивне након 24. септембра, а 29. ујутро Немци су продрли до првих кућа, да би током поподнева били потиснути назад.

Због неповољног развоја по Немце на источним границама Србије, почетком октобра 1. пук Бранденбург пребачен је у јужни Банат, а 7. СС дивизија у јужну и источну Србију. Одбрану комуникације Крагујевац - Београд преузели су делови 117. ловачке дивизије довучене из Грчке, ојачане другим пристиглим деловима, а снаге НОВЈ вршиле су снажан притисак на Тополу, Смедеревску Паланку и Младеновац. 10. октобра у то подручје пробио се 4. гардијски механизовани корпус и 93. дивизија Црвене армије, чиме је остварена потпуна надмоћ над Немцима и отворена могућност за наступање према Београду.

Према ратном дневнику команданта дивизије Милутина Мораче, током борби за ослобођење Аранђеловца убијено 140 Немаца (од чега четири официра), и 406 четника, недићеваца и љотићеваца. Заробљених је било 420. Јединице дивизије и придружене јединице претрпеле су губитке од 26 погинулих и 66 рањених.

Буковик (Аранђеловац)

Буковик је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2622 становника.

Овде се налазе Црква Светог арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику и Вила „Караџић” у Буковику.

Буковичка Бања

Буковичка бања је бања у Србији. Налази се у самом граду Аранђеловцу који је 76 km удаљен од Београда. Бања је лоцирана у самом подножју планине Букуља. По попису из 2011. Бања је имала 2.151 становника, који су живели у 664 домаћинстава.

Букуља

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Владица Цветковић

Владица Цветковић (Аранђеловац, 19. јун 1964) је геолог, дописни члан САНУ и редовни професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Грб општине Аранђеловац

Грб Аранђеловца је званични симбол српске општине Аранђеловац.

Знамење је усвојено 2007. године. Оно прати стандарде нове српске хералдике, па тако постоје основни, средњи и велики грб, као и застава (хералдички стег). Аутор грба и заставе је Српско хералдичко друштво.

Даросава

Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава.

Качер (област)

Качер (или Качерски крај) је област у Шумадији, која обухвата басен реке Качер. Некада је чинио срез у оквиру Рудничког округа.Најзначајнија насеље у Качеру су Љиг, Белановица и Рудник. На југу је ограничена Рудником, а на северу допире до Вагана. На истоку се граничи са Јарменовцима и Босутом, а на западу са Кадином Луком, Славковицом и Цветановцима.Качер се дели на: високи, са селима око Рудника; горњи, са Белановицом и околином и доњи, где је Љиг.

Марковац (Младеновац)

Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.

Овде се налази Запис храст код цркве (Марковац).

Народни музеј Аранђеловац

Народни музеј Аранђеловац је основан 1981. године и смештен у наменски грађено здање чија се архитектура ослања на традиције народног градитељства Шумадије. Изложбена делатност Музеја одвија се у два простора: партерном (актуелна стална поставка Миленијуми) и галеријском (изложба експоната савремене уметничке керамике из музејске збирке). Део изложбеног простора у партеру намењен је организовању тематских и гостујућих изложби.

Операција Моргенлуфт

Операција Моргенлуфт (нем. Morgen lutf, „Јутарњи ваздух“) је била немачко-бугарско-љотићевска операција против четника. Догодила се од 12. па до 19. јула, завршила се немачко-бугарским неуспехом и победом четника. Четницима је командовао лично Дража Михаиловић, а Немцима генерал Паул Бадер.

У Операцији Моргенлуфт ангажована је 297. пешадијска дивизија, 1. батаљон СДК-а, два бугарска батаљона и 1. пук Руског заштитног корпуса. Операција се догодила на терену Равне Горе, Маљена и Медведника као и на терену Аранђеловац – Рудник – Топола. Ово је био још један успех Југословенске војске у отаџбини.

Општина Аранђеловац

Општина Аранђеловац је општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 376 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 25603 ha, а на шумску 8.918 ha).

Центар општине је град Аранђеловац. Општина Аранђеловац поред града Аранђеловца обухвата још 18 села. По подацима из 2011. године у општини је живело 46225 становника. По претходном попису, из 1991. године, је у општини живело 46.324 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 0,3‰, а број запослених у општини износи 14.082 људи. У општини се налазе 22 основне и 3 средње школе.

Орашац (Аранђеловац)

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1484 становника.

Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Подунавско-шумадијска зона у фудбалу

Подунавско-шумадијска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Браничевска, Подунавска и Шумадијска.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дунав у сезони 2017/18. прешла је у Подунавско-шумадијску зону.

Рисовача

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Шумадијском округу

Следи списак споменика културе у Шумадијском округу.

ФК Шумадија Аранђеловац

ФК Шумадија је српски фудбалски клуб из Аранђеловца. Tренутно се такмичи у Српској лиги запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1929. године.

Насеља Аранђеловца
Знаменитости
Верски објекти
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.