Арабијско полуострво

Арабијско полуострво или Арапско полуострво[1] (арап. شبه الجزيرة العربية shibhu l-jazīrati l-ʿarabiyyah, Арабијско острво или جَزِيرَةُ الْعَرَب jazīratu l-ʿarab, Земља Арапа)[2] полуострво је у југозападној Азији између Црвеног и Арапског мора и Персијског, Оманског и Аденског залива.[3][4] Обухвата око 3.000.000 km², а већином се састоји од пустиње.[5][6][7][8][9] Арабијско полуострво је важан део веће регије Блиског истока, и има критично важну геополитичку улогу због својих огромних резерви нафте и природног плина.

Arabian Peninsula dust SeaWiFS
Арабијско полуострво
Арабијско полуострво
Arabian Peninsula (orthographic projection)
Површина3,2 милиона km2 (1,25 милиона mi²)
ДржавеБахреин
Кувајт
Оман
Катар
Саудијска Арабија
Уједињени Арапски Емирати
Јемен

Географија

Обале полуострва омеђене су Црвеним морем и Акапским заливом на југозападу, Арапским морем (део Индијског океана) на југоистоку, и Оманским заливом, Хормузом и Персијским заливом на североистоку. Северна граница полуострва одређена је колизијском зоном Загроса, планинске висоравни на којој се збива континентски сраз између арапске плоче и Азије. Арабијско полуострво се географски спаја са Сиријском пустињом без јасне линије разграничења.

Геолошки ова регија је заправо Арапски потконтинент јер лежи на истоименој тектонској плочи која се све више удаљава од североисточне Африке (формирајући Црвено море), и подвлачи под евроазијску плочу (формирајући планине Загроса). Састав стена се систематски разликује кроз Арабију. Најстарије стене изложене на Арапско-нубијском штиту близу Црвеног мора прекривене су ранијим седиментима који постају млађи према Персијском заливу. Можда најбоље очувани офиолит на Земљи, офиолит Семаил, лежи изложен у планинама УАЕ-а и северног Омана.

Арабијско полуострво је претежно таласаст (просечна висина 500-1000 m) са великим пустињским подручјима (Нефуд, Руб ел Хали) и осамљеним гранитним масивима. На рубним деловима прелази у планинске крајеве (највиши испон 3.760 m). Уз Персијски залив издваја се пространа, до 150 km, широка обална равница. Обале су претежно равне и пешчане.

Арабијско полуострво географски чине:

  1. средишња висоравна са плодним долинама и пашњацима кориштенима за испашу оваца и друге стоке.
  2. простор пустиња – на северу се налази стеновита пустиња Нефуд, на југу Руб ел Хали или Велика арапска пустиња, а између њих Дахна. У пустињи Руб ел Хали, песак се простире скоро 200 m испод површине.
  3. простор суве и мочварне обале са коралним гребенима на црвеноморској страни.
  4. појас планина, које су првенствено упоредне са Црвеним морем у западном (нпр. провинција Асир) и југоисточном делу (Оман). Највиша тачка Јабал Ал-Наби Шо'аиб у Јемену висока је 3.666 m.

Клима

У регији превладава пустињска клима са знатним дневним и годишњим колебањима температуре и врло малом количином падавинама (до 100 mm годишње). Сталних површинских токова и језера нема, а суве долине повремених водених токова (вади) дуге су често до неколико стотина km. Испод површине великог дела полуострва постоје обилни древни аквифери (водоносници), а на местима где вода избија на површину формирају се оазе (нпр. оазе Ал-Хаса и Катиф) које омогућују развој пољопривреде.

Вегетација

Биљни покров веома је оскудан (ксерофитно грмље, ретка трава), а животињски свет углавном чине врсте које су се прилагодиле аридној клими пустиње. Монсунске лишћарске шуме развијене су само на влажнијим (500-750 mm) падинама планинског подручја јужног и југоисточног дела полуострва. У оазама добро успева палма.

Становништво

Сматра се да је полуострво било изворна домовина протосемитским народима, прецима свих семитских народа у регији – Акађана, Арапа, Асираца, Хебреја итд. Арабијско полуострво је био колевка арапског језика (који се проширио изван полуострва заједно са исламском религијом током експанзије ислама започете у 7. веку), а још увек одржава сићушно становништво говорника јужносемитских језика попут мехрија и шехрија, остатака језичне породице која је имала већу важност у ранијим историјским раздобљима када је цветало Сабејско краљевство у јужном делу полуострва (данашњи Јемен и Оман).

Геополитика

Полуострво је политички одељено од остатка Азије северним границама Кувајта и Саудијске Арабије. На територији Арабије налазе се:

Све наведене земље, осим Јемена, називају се арапским заливским државама. Оне су једне од најбогатијих земаља у свету са обзиром на њихово малобројно становништво због богатих лежишта нафте и плина које се налазе у приморју Персијског залива.

Саудијска Арабија покрива већи део полуострва. Већина становништва полуострва живи у Саудијској Арабији и Јемену. Полуострво садржи највеће резерве нафте на свету. У Саудијској Арабији се налазе исламски свети градови Мека и Медина. УАЕ и Саудијска Арабија економски су најбогатије државе у регији. Катар, мало полуострво у Персијском заливу, дом је славној арапској телевизијској станици Ал Јазери. Кувајт је мала земља на североистоку полуострва која граничи са Ираком. Током Првог заливског рата Садам Хусеин је напао Кувајт ког је затим прогласио ирачком провинцијом. Кувајт је стратешко важна земља која је формирала један од главних терена коалицијских снага за организацију инвазије Ирака 2003.

Види још

Референце

  1. ^ Merriam Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster (Third изд.). 2001. стр. 61. ISBN 978-0-87779-546-9.
  2. ^ „Arabia | peninsula, Asia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески).
  3. ^ McColl, R. W. (2014). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 9780816072293.
  4. ^ „Arabian Peninsula”. World News (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2017.
  5. ^ Niz, Ellen Sturm (2006). Peninsulas (на језику: енглески). Capstone. ISBN 9780736861427.
  6. ^ McColl, R. W. (2014). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 9780816072293.
  7. ^ Condra, Jill (2013). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World [2 Volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313376375.
  8. ^ Dodge, Christine Huda (2003). The Everything Understanding Islam Book: A Complete and Easy to Read Guide to Muslim Beliefs, Practices, Traditions, and Culture (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 9781605505459.
  9. ^ „15 Largest Peninsulas In The World”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 21. 10. 2017.

Спољашње везе

Аднанити

Према арапској генеалошкој традицији, Аднанити су "Арабизовни Арапи", пореклом из Аднана, који се разликују од "чисто" арапских кахтанитских Арапа у јужној Арабији.

Азд

Азд или Ел Азд (арапски: أزد) је назив једног од многобројних арапских племена. Оно представља један од огранака арапског племена Кахлан, које представља једну од две гране Кахтанита, док је друго оно у Химјару.

У древна времена, они су насељавали Мариб, престоницу Сабејског краљевства које се налазило на простору данашњег Јемена. Њихова земља је била наводњавана помоћу Бране Мариб, која је према неким мишљењима представљала градитељско чудо антике због својих димензија. Када се брана урушила по трећи пут током 1. века н.е, велики број припадника племена Азд је напустио Јемен и мигрирао у разним правцима.

Азд је такође широко распрострањен као мушко име у Јемену.

Арабија

Арабија се може односити на:

Саудијска Арабија, држава

Арабијско полуострво, полуострво у југозападној Азији

Арабија (провинција), римска провинција

Арабија (Окосинго), насеље у општини Окосинго, Мексико

Арабија Феликс,

Арабија (провинција)

Арабија Петре (лат. Arabia Petraea), позната и као римска Арапска провинција (лат. Provincia Arabia, арап. العربية البترائية‎) или само Арабија (лат. Arabia), била је римска провинција која се налазила на подручју данашњег Јордана, јужне Сирије, јужног Израела, као и Синаја у Египту. Граничила се са провинцијама Јудеа, Сирија и Египат, а на југу са Арабијом Феликс, како су Римљани звали Арабијско полуострво. Главни град провинције је била Петра. Провинција је постојала у периоду од 106. до 390. године.

Арабија Феликс

Arabia Felix (лит.Fertile Arabia (Плодна Арабија); такође антички грчки: Еудаимон Арабиа) је латинско име које су раније користили географи да би описали јужни део Арабијског полуострва и Јужне Арабије.

Арабијско море

Арабијско море је северозападни део Индијског океана. Ограничавају га Индија на западу, Пакистан на северу, Арабијско полуострво на западу, на југу његову границу представља линија између рта Гардафуј у Сомалијии рта Коморин на крајњем југу Индије.

На северозападу се сужава у Омански залив који га повезује са Персијским заливом преко Ормуског мореуза, а на југоистоку се сужава у Аденски залив који га повезује са Црвеним морем преко мореуза Баб ел Мандеб.

Максимална ширина Арабијског мора је 2.400 km, а највећа дубина 4.562 m. Инд је највећа река која се улива у Бенгалски залив, друге веће реке су Нармада, Тапти и Махи. Централни део индијске обале која излази на Арабијско море се назива Конкан, а јужни део се назива Малабар. Арабијско море је део важног пута између Европе и Азије преко Суецског канала.

Земље које излазе на њега су Индија, Пакистан, Иран, Оман, Јемен, Сомалија и Малдиви. Највећи градови на његовим обалама су Мумбај (Бивши Бомбај), Сурат, Мангалор и Кочи у Индији, Карачи и Гвадар у Пакистану, и Аден у Јемену.

Најпознатије плаже

Арабијског мора су: плаже Карачија, плаже Гое, Јуху плаже код Мумбаја и Ковалам плажа код Керала.

Арапски

Арапски се може односити на:

Арапски језик, један од семитских језика

Арабијско полуострво, азијско полуострво

Арапска лига, регионална организација арапских земаља

Арапи, семитски народ

Емират Дирија

Емират Дирија (арап. إمارة الدرعية) или Прва саудијска држава (арап. الدولة السعودية الأولى) постојала је на просторима данашње Саудијске Арабије од 1744. до 1818. године.

Муслиманска освајања

Муслиманска освајања (арапски: الغزوات‎, ел-Газават или الفتوحات الإسلامية, ел-Фатухат ел-Исламија) такође позната и као Исламска освајања или Арапска освајања, је назив који у свом традиционалном смислу подразумијевају низ оружаних сукоба, односно освајачких похода које је арапска муслиманска држава, касније позната као Калифат, предузела од свог настанка 620-их до око 750. године, а који су резултирали освајањем целог Блиског Истока, Северне Африке, те делова Централне и јужне Азије, односно Кавказа и јужне Европе. Муслиманска освајања су за поседицу имала нагло ширење ислама и његово претварање у једну од највећих светских религија, односно ширење арапског језика, писма и културе као и стварање једног од највећих царстава у историји света, од кога је настао данашњи исламски свет. Муслиманска освајања се обично деле на она за живота пророка Мухамеда (до 632), која су укључивала Арабијско полуострво; она за време прва четири калифа, односно Рашидунског Калифата (632 - 661) када су освојени Левант, Персија, Египат, Јерменија и Кипар; затим освајања за време Омејадског Калифата када су освојени Северна Африка, највећи део Иберијског полуострва, данашњег Авганистана и Пакистана, као и делови Кавказа и Централне Азије.

Царство створено муслиманским освајањима се распало када је збачена династија Омејада, а на место калифа дошла Абасидска династија, чију су власт, пак преживели Омејади успешно оспорили основавши супарничку државу познату као Кордопски Калифат. Тада су престала муслиманска освајања у ужем/традиционалном смислу речи, иако су касније створене муслиманске државе наставиле у седећим вековима са припајњем територија не-муслиманских држава и тако ширитле ислам, при чему се посебно истакло Османско царство на западу и Могулско царство на истоку.

Палеотропско флористичко царство

Палеотропско флористичко царство (лат. Palaeotropis) је друго по величини сувоземно флористичко царство. Обухвата већи део подсахарске Африке (изузев крајњег југа), Мадагаскар и околна острва, Арабијско полуострво, Индијски потконтинент, јужне делове Кине, Индокину, Филипине, Малајски архипелаг, Нову Гвинеју, Нову Каледонију, Хаваје, Меланезију, Микронезију и Полинезију.

Персијски залив

Персијски залив је део Индијског океана. Раздваја Иран од Арабијског полуострва и има површину од 233.000 km². Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са Оманским заливом преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар и Уједињени Арапски Емирати.Историја Персијског залива је одувек била узбуркана сукобима који су смањили његов значај у вези између истока и запада, и учинили да Црвено море постане главни пут. У шеснаестом веку залив је дошао под португалску контролу, који су га затим уступили Енглезима који су задржали контролу све до Другог светског рата и стварања Уједињених Арапских Емирата. У скорашње време се одиграло више конфликта: Иранско-ирачки рат од 1980-88, Заливски рат 1990-91 и америчка инвазија Ирака 2003.

Персијски залив и његове обале имају највеће светске резерве нафте, Ал-Сафанија је нејвеће светско офшор нафтно поље.

Персијски залив је смештен у југозападној Азији укљештен између данашњег Ирана (Персије) и Арабијског полуострва. Представља најсевернији огранак Индијског океана. Био је центар збивања у осмогодишњем рату вођеном између Ирана и Ирака (од 1980. до 1988. године). Овај рат познат је такође и као Први заливски рат који је настао као последица ранијих граничних сукоба. Други заливски рат вођен је између Ирака и Кувајта између 1990. и 1991. године.

Залив има велики број ловишта, као и простране коралне гребене . Обална насеља су све до 1970. године била усмерена на рибарство и вађење бисера, када је нафта преузела водећу улогу и од њих направила међународне луке и светске туристичке центре. Индустријализација и изливање нафте током ратова довели су до нарушавања екологије у овом региону.

Историјски и међународно познат као Персијски залив, ову водену површину већина арапских земаља зове Арапски залив или само Залив иако ова два назива нису међународно призната. Име Залив Ирана или Персијски залив је име које је признато од стране Међународне хидрографске организације (IHO).

Подела Османског царства

Подела Османског царства (Примирје са Мудроса, 30. октобар 1918. – укидање Османског султаната, 1. новембар 1922.) био је политички догађај који се догодио након Првог светског рата и окупације Константинопоља од стране британских, француских и италијанских снага у новембру 1918. Подела је планирана кроз неколико споразума које су савезници направили током Првог светског рата, посебно Сајкс-Пикотов споразум. Како се светски рат назирао Османско царство је тражило заштиту али је одбијено од Британаца, Француза, и Руса, а на крају су склопили Османско-немачки споразум. Огроман конгломерат територија и народа који су некада били у саставу Османског царства подељени су на неколико нових држава. Османско царство била је водећа исламска држава у геополитичком, културолошком и идеолошком погледу. Подела Османског царства након рата довела је до јачања позиција западних сила на средњем истоку, као што су Британија и Француска, и стварања модерног арапског света и Турске републике. Отпор овим силама потицао је од Турског националног покрета али није постао широко распрострањен у пост-османским државама све до Другог светског рата.

Мишљење аналитичара за насилно стварање нација попут Ирака (из три различите провинције Османског царства), Палестине и насилне поделе Сирије дуж комуналних линија, сматрало се делом шире стратегије осигуравања сукоба на Блиском истоку, што је одредило улогу западних колонијалних сила (у то време Британије, Француске и Италије) као посредника мира и добављача оружја. Истраживачки центри у Вашингтону ову стратегију називају "Сиријана" или Пакс СиријанаДруштво народа дала је мандат Француској над Сиријом и Либаном, Британији над Месопотамијом (касније Ирак) и Палестином који је касније подељен на Британски мандат над Палестином и Трансјордански емират (1921–1946). Османски поседи на Арабијском полуострву постају Краљевина Хеџаз која је анексирана од Султаната Наџд (данашња Саудијска Арабија), и Мутавеклијско краљевство Јемен. Поседи Османског царства на западној обали Персијског залива били су анексирани од Саудијске Арабије (Ал Хаса и Катиф), или су остали британски протекторати (Кувајт, Бахреин и Катар) или постале нове арапске земље Персијског залива.

Након што се османска влада распала, њени представници су потписали Севрски споразум у 1920. години. Турски рат за независност присилио је западноевропске силе да се врате за преговарачки сто јер нису ратификовали споразум. Потписан је и ратификован нови Лозански мир 1923. године, чиме је поништен Севрски споразум и решена већина спорних територијалних питања. Једно нерешено питање између Краљевине Ирак и Турске око бившег вилајета Мосул, касније је решено у оквиру Друштва народа у 1926. години. Британци и Французи су међусобно поделили Велику Сирију (Сајкс-Пикотов споразум). Остали тајни споразуми склопљени су са Италијом и Русијом. Балфорова декларација охрабрила је међународни ционистички покрет да се залаже за јеврејску домовину у Палестини. Док је била део Тројне антанте, Русија је имала и ратне споразуме који су је спречавали да учествује у подели Османског царства након Руске револуције. Севрски споразум формално је признао нове мандате Друштва народа у региону, the независност Јемена, и британски суверенитет над Кипром.

Полуострво

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојен континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

Пустињска Арабија

Arabia Deserta (латинско значење "Напуштена / Напуштена Арабија"), такође позната и као Арабија Магна ("Велика Арабија"), означава пустињску унутрашњост Арабијског полуострва. У древним временима ово земљиште су населили номадска племена која су често нападала богате земље, као што су Месопотамија и Арабија Феликс.

Арабиа Десерта је била једна од три региона на која су Римљани поделили Арабијско полуострво: Arabia Deserta (или Arabia Magna), Arabia Felix, и Arabia Petraea. Овај израз је коа име за регион, остао је популаран у 19. и 20. веку, а корићен је у делу Чарлса М. Доугтиса Путовања у Пустињску Арабију (1888).

Северна хемисфера

Северна хемисфера је северни део Земљине полулопте који се простире од екватора до Северног пола. Овде преовлађују континенталне масе (39% укупне површине полулопте) над воденим пространствима. Чак око 90% светског становништва живи на овој хемисфери.

Субрегија

Субрегија (од лат. sub — „по̏д“) или подрегија, представља мању географску целину која се одликује неким специфичним карактеристикама и интегрални је део веће целине (углавном континената). За дефинисање субрегија обично се користи њихов положај унутар веће јединице, односно стране света.

Субрегионалну поделу света извршила је статистичка служба ОУН са циљем успешнијег и ефикаснијег прикупљања и обраде статистичких података. Тако је 1999. године извршена макро-географска регионализација света зарад ефикаснијег праћења напретка и остварења такозваних миленијумских развојних циљева ОУН-а. Оваква расподела је створена искључиво за статистичке потребе и анализе. Важно је напоменути да је овакав систем субрегионализације УН направљен искључиво у статистичке сврхе без икаквих политичких и националних импликација.

Федерација Јужне Арабије

Федерација Јужне Арабије (арап. اتحاد الجنوب العربي‎) је био краткотрајни британски протекторат који је постојао од 1962. до 1967. године на југу Арабијског полуострва.Територија овог протектората је заједно са Протекторатом Јужне Арабије, ушла у састав Јужног Јемена.

Федерација Арапских Емирата Југа

Федерација Арапских Емирата Југа (арап. اتحاد إمارات الجنوب العربي‎) била је британска политичка творевина (протекторат) која је наслиједила дотадашњи Протекторат Аден на југу Арабијског полуострва.

Та формално независна држава основана је од стране првих 6 држава чланица 11. фебруара 1959. Њој се касније придружило још девет држава до њезиног краја 4. априла 1962. кад се та творевина претворила у Федерацију Јужне Арабије, којој се придружила Колонија Аден 13. јануара 1963 из ње је касније настао Јужни Јемен. Данас је територија овог бившег протектората дио државе Јемен.

Химјарско краљевство

Краљевина Химјар или само Химјар (арапски: مملكة حِمْيَر), за време антике су Грци и Римљани звали Хомерско краљевство, простирало се на југозападу Јемена. Корени овог краљевства сежу до 110. п. н. е.. Седиште овог краљевства био је град Зафар, а пред крај је то постала Сана. Краљевина Химјар је успела да освоји суседна краљевства; Саба око 25. п. н. е, Катабан око 200. и Хадрамаут око 300. Химјар је био у вечним борбама и мирењима са суседном Сабом са различитим исходима, - све је то прекинуто око 280. године, кад је Химјар напокон коначно заузео Сабејско краљевство.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.