Апсолутна висина

Апсолутна висина или надморска висина (алтитуда) је висина неке тачке на Земљи у односу на референтну површ геоида. У географији се дефинише као растојање у метрима по вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини. Код описивања географских објеката (планина, поље, језеро и др) на топографској карти, варијације у висини су означене изохипсама, а карактеристичне коте су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом алтиметром (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана хипсометријском скалом, која у различитим бојама приказује различите висине (од зелене за низије, преко жуте за побрђа, до браон за планине и беле за високе планинске врхове.

Са порастом апсолутне висине, опада температура (0,6 °C на сваких 100 метара), снижава се притисак, а ваздух је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх Чомолунгма на Хималајима у Азији — 8.848 метара. У Србији највишта тачка је Ђеравица на Проклетијама — 2.656 метара. Треба разликовати апсолутну од релативне висине. Данас се висине лако одређују захваљујући ГПС уређајима.

Everest kalapatthar crop
Највиша тачка на Земљи

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
Ангвила

Ангвила (раније Ангиља) (енгл. Anguilla, IPA: /æŋˈɡwɪlə/) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљицом Елизабетом II као шефом државе, коју представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.

Ваздухопловна медицина

Ваздухопловна медицина је грана превентивне медицине и медицине рада и значајна компонента ваздухопловне безбедности и космичких истраживања.

Ваздухопловна медицина проучава, утицај летења ваздухоплова и средине у којој се оно обавља на организам пилота, астронаута пратећег ваздухопловног особља, падобранаца, путника у ваздушном транспорту, и у пракси примењује специфичне методе превентивно медицинске заштите у спречавању негативног утицаја летења и боравка у свемиру на живот и здравље човека и настанак ванредних догађаја и катастрофа, које карактерише велики губитак људских живота, материјалних добара и поремећај еколошких система.

И поред постојања многих проблема, и високо ризичних ситуација, са којима се свакодневно, у свом окружењу, сусрећу припадници авијације и астронаути за време боравка у земљиној атмосфери и свемиру, лекари ваздухопловне медицине су само део многих високо обучених појединаца који раде на минимизирању многих нуспојава у ваздухопловству и свемирским истраживањима, тако да човек може и даље да има надмоћ у ваздушном простору.

Велика Греда

Велика Греда је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1158 становника.

Драгачевска пећина

Драгачевска пећина је највећи и потенцијално најзначајнији спелеолошки објекат комплекса Рћанских пећина. Налази се на левој долинској страни Рћанске реке, леве притоке Бјелице, која протиче кроз Гучу и улива се у Западну Мораву, као десна притока, на улазу у Овчарско-кабларску клисуру.

Улаз у Драгачевску пећину је на висини од 405,20 m, у подножју крвењачке литице, Рћанске стене (543 m). Релативна висина улаза, у односу на корито Рћанске реке, износи 30 m, а растојање 150 m.

Изнад Рћанске стене, простире се крашка површ, чија апсолутна висина износи 530-550 m. Одликује се бројним вртачама, с просечном дубином око 10 m и пречником 50-60 m. Вртаче имају земљишни покривач, па површ припада типу покривеног краса. Крашка површ обухвата површину од око 2 km², док сабирна област Рћанског потока, којој припада крашка површ и обод од серицитских шкриљаца, износи 3-4 km². Крашка површ је насељена и обрађена, па само морфологија (вртаче), упућује на њено крашко порекло.

Дреница (предео)

Дреница је пространи планински предео на Косову и Метохији који брдовитим појасом одваја Косово од Метохије. Ову област чине територије општина Србице, Глоговац и село Крлигате које је у саставу општине Зубин Поток.

Дубовац (Ковин)

Дубовац је село у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома.

Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Кота

Кота је одређена тачка на карти с измереном надморском висином, означена посебним знаком и висином у метрима.

Лаудоновац

Лаудоновац је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 21 становника.

Метар изнад нивоа мора

Метар(а) изнад ниова мора је стандардан назив за мерење вертикалне раздаљине између површине земљишта и површине мора као референтне тачке. Ниво мора током историје се мењао али се у одређеном добу користио као референца те се сходно томе услед промене нивоа мора мења и ова величина. Такође ниво мора се мења и услед плиме и осеке па се често може чути за средњи ниво мора.

Оштен

Оштен (рус. Оштен; адиг. Ошъутен) планински је врх у западном делу Великог Кавказа. Заједно са планинама Фишт и Пшеха-Су чини јединствени Фишт-оштеновски планински масив. Планина Оштен се налази на југу европског дела Руске Федерације и административно припада Мајкопском рејону Републике Адигеје.

Апсолутна висина врха је 2.804 метра. Геолошки гледано Оштен је изграђен од кречњачких стена. Највиши врхови планине су под вечним снегом. На овом подручју извиру реке Цице, Пшеха, Курџипс и Белаја.

Поправка за висину

Поправка за висину рачуна се као нормални градијент, при редукцији нормалне вредности гравитационог убрзања са нивоа геоида на ниво тачке посматрања, уз претпоставку да између ових тачака нема никаквих маса. Поправка за висину се често назива и „поправка за слободан ваздух“ (Free Air Correction), због тога што се, приликом рачунања ове поправке, сматра да се између тачака на геоиду и физичкој површи Земље налази само ваздух (у принципу, овај назив није адекватан, јер и ваздух има масу, мада са немерљивим гравитационим утицајем). Трећи назив за ову поправку је Фајова поправка, по научнику који је први пут дефинисао.

Регија

Регија, може и регион, у географском је смислу територијална целина са властитом географском структуром која је уоквирена у простору и времену и тиме се разликује од осталих целина. Назив потиче од латинске речи regio, што значи „крај“, „предео“, „подручје“ или „покрајина“.

Релативна висина

Релативна висина је разлика између апсолутних висина две тачке на Земљној површини. Израчунава се простим упоређивањем добијених података за посматране јединице. Релативна висина се најчешће изражава за вулкане, који се налазе на невулканским основама. Наиме, бројни су примери попут Чимбораса, Попокатепетла и др. Вулкан Чимборасо у Еквадору има апсолутну висину од 6.272 метара, док је његова стварна, тј. релативна висина само 2.300 метара. Разлог томе је што се налази на планинским венцем Анда и издиже се са невулканске подлоге. Попокатепетл је висок 5.452, тј. 3.000 метара. Са друге стране вулкан Етна се налази на вулкансој основи па је његова апсолутна висина једнака релативној и износи 3.263. метра.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.