Апокриф

Апокриф или апокрифни спис (грч: ἀπόκρυφα – скривен) је неканонска књига библијске тематике, која је забрањена од црквених власти и углавном тајно ширена. У словенској књижевности, најпознатија је апокрифна народна библијa Палеја.

Када је у 4. веку хришћанство постало званична државна религија Римског царства, поставило се питање прописивања (канонизовања) званичне хришћанске литературе, јер су постојала многа дела у којима је хришћанство тумачено другачије од учења цркве. Зато је црква је одлучила да изврши ревизију свих дотадашњих познатих хришћанских списа са циљем да одвоји оне које садрже Божију “истину” од оних чије је учење „лажно“.

Канонске књиге су прописане на лаодикијском сабору 360. године. У канон је ушло оно што и данас спада у Нови завет (јеванђеље по Матеју, јеванђеље по Марку, јеванђеље по Луки и јеванђеље по Јовану, Дела апостолска, посланице итд.) и Стари завет (Књига постања, књиге пророчке итд.). Окончањем канонизације библијских књига, апокрифима почињу да се називају сва остала дела старозаветне и новозаветне тематике, која су остала изван састава Светог писма и најчешће се сматрају јеретичким књигама.

Као и канонске књиге, и апокрифне се деле на старозаветне и новозаветне. Од старозаветних апокрифа познати су: Књига Енохова, Књига Варухова и Књига Аврамова, а од новозаветних Ход Богородице по мукама, разна јеванђеља, откровења и виђења. Они су најчешће обрађивали библијске мотиве, описивали рај и пакао, приповедали приче о пророцима, свецима и Богородици. И у Јудаизму и у Хришћанству ови списи се својом садржином нису слагали са општеприхваћеним учењем, јер су или директно или индиректно били у контрадикцији са њим, у целини или делимично. Због тога је њихово преписивање, читање и ширење било забрањивано.

У старој српској књижевности било их је више: Књига Авраамова, Књига Енохова, Јеванђеље Младенства, Јеванђеље Јаковљево, Никодимово и др. Преведени с грчког, пуни маште и легенде, утицали су на српску народну књижевност. И поред свих забрана, апокрифи су у српској књижевности много и дуго преписивани, све до 19. века. Неки су и читани у цркви: „Протојеванђеље Јаковљево“ (на дан Богородичиног рођења) и „Никодимово јеванђеље“ (на Велику Суботу за Васкрс).[1]

Напомене

  1. ^ Наведено према: Трифуновић Ђорђе, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Нолит, Београд, 1990. године

Види још

Литература

Спољашње везе

Библиотека Наг Хамади

Библиотека Наг Хамади је збирка религијских (углавном гностичких) списа пронађених у месту Наг Хамади, у Горњем Египту, 1945. године. Сматра се да је збирка настала у 4. веку, а поједини текстови су много старији.

Списи се се међусобно разликују по ауторству, жанру, месту и времену настанка. Целокупан садржај кодекса је написан на коптском језику, иако су сви радови вероватно преводи са грчког. Готово нам ништа није познато о људима који су превели расправе на коптски, преписали их и закопали. Основна обележја збирке је „отуђење од човечанства у целини, уздизање идеалног поретка који потпуно надилази живот у смислу у којем га познајемо, као и начин живота који се коренито супротставља уобичајеној пракси“. Тај начин живота укључује одрицање од свих добара за којима људи обично жуде, и жудњу за коначним ослобођењем.

Вероватно најпознатије дело из Наг Хамадија је Јеванђеље по Томи. Збирка Наг Хамади значајна је и зато што је сачувала коптске преводе многих изгубљених грчких дела.

Досије икс (сезона 3)

Трећа сезона серије "Досије икс" је емитована од 22. септембра 1995. до 17. маја 1996. године и броји 24 епизоде.

Књига Енохова

Књига Енохова (Књига Еноха) је један од најзначајнијих апокрифа Старог завета. Текст помињу антички писци - Тертулијан, Ориген и други и као њен аутор Енох. Међутим, текст је био непознат до 18. века, када је откривен као део Етиопске Библије, где је укључена у канон.

Текст је преведен и прештампан више пута на различитим језицима. Руски превод је направљен са немачког и објављен, заједно са коментарима 1888. у Казању, протојереј Александар Смирнов. Поред текста, који се назива Прва књига Еноха, или Етиопијска књига Еноха, постоје и још две књига Еноха (Словенска књига Еноха) и Трећа књига Еноха (Књига небеске палате), обе сачуване на црквенословенском језику.

Прва књига Енохова има статус канонске у Етиопској оријентално-православној цркви.

Откровење

Откровење или објава (грч. Ἀποκάλυψις апокалипсис - подизање вела) је деловање којим Бог открива себе створеноме свету. Божанско откривање не треба да се схвати само као саопштавање учења, јер се Бог открива и преко дела, догађаја, знакова и чуда.

Грчка реч апокалипса се данас најчешће користи у значењу смак света.

Ред и закон (сезона 4)

Четврта сезона серије Ред и закон је премијерно емитована на каналу НБЦ од 15. септембра 1993. године до 25. маја 1994. године и броји 22 епизоде.

Сава Дамјанов

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) је српски књижевник. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове.

Списак епизода Досијеа икс

Досије икс је научно-фантастична серија која се емитује на каналу Фокс од 10. септембра 1993. године. Серија је била укинута после приказивања последње епизоде девете сезоне 19. маја 2002. године. Између пете и шесте сезоне је изашао филм "Досије икс" 19. јуна 1998. године, а 25. јула 2008. године изашао је филм "Досије икс: Желим да верујем". Серија се 24. јануара 2016. године вратила у десету сезону чија је последња епизода емитована 22. фебруара исте године. Дана 20. априла 2017. године је објављено да ће једанаеста сезона серије бити емитована у сезони 2017-18.

Серија Досије икс тренутно броји 10 сезона, 208 епизода и 2 филма.

Списак епизода серије Ред и закон

Серија Ред и закон је најдуже емитована серије из франшизе Ред и закон. Емитована је од 13. септембра 1990. до 24. маја 2010. године.

Прве две сезоне имају по 22 епизоде, трећа има 8 епизода, чевтрта 14 епизода, пета 22 епизоде, шеста, седма и осма по 23 епизоде, девета, десета, једанаеста, дванаеста и тринаеста по 24 епизоде, четрнаеста 48 епизода, петнаеста 13 епизода, шеснаеста 7 епизода, седамнаеста 4 епизоде, осамнаеста и деветнаеста по 22 епизоде, двадесета 4 епизоде, двадесет прва 10 епизоде, двадесет друга 26 епизоде, двадесет трећа 12 и двадесет четврта сезона 11 епизода.

Трајан Деције

Гај Месије Квинт Трајан Деције (лат. Gaius Messius Quintus Traianus Decius; Сирмијум око 201. — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар. Деције Трајан је био први римски цар илирског порекла. Такође је познат као прогонитељ хришћана. Убијен је заједно са сином Херенијем Етрускусом пошто им је војска поражена од Гота у бици код Абрита.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.