Антички Македонци

Македонци (стмак. Μακεδόνες) били су античко племе које је живјело у алувијалној равници око ријеке Бистрице и доњег тока ријеке Вардар у сјеверозападном дијелу данашње копнене Грчке. У суштини антички Грци,[1] постепено су ширили своју територију дуж долине Бистрице на сјеверној ивици грчког свијета, апсорбујући или гутајући сусједна негрчка племена, првенствено трачанска и илирска.[2][3] Говорили су античким македонским језиком, који је био веома сличан античком грчком, можда његов дијелекат, иако је говорни језик региона био атички и касније коине грчки.[4] Њихова вјерска увјерења била су иста као и код осталих Грка, поштујући главна божанства грчког пантеона, иако су Македонци наставили са архајским обичајем сахрањивања, који је у осталим дијеловима Грчке прекинут након 6. вијека прије н. е. Поред монархије, срж македонског друштва било је племство. Слично као код аристократије у сусједној Тесалији, њихово богаство углавном је било засновано на коњима и стоци.

Иако сачињена од разних кланова, краљевина Македонија, основано око 8. вијека прије н. е, углавном је повезана са Аргијадима и племенима названим по њима. Династију је наводно основао Пердика I, потомак легендардног Темена од Аргоса, док је област Македонија можда добила име по Македону, личности из грчке митологије. Традиционално под влашћу независних породица, Македонци су изгледа прихватили владавину Аргијада у вријеме Александра I (владао 498—454. прије н. е). Та вријеме Филипа II (владао 359—336. прије н. е), Македонцима су призната бројне војне иновације, помоћу којих су увећали своју територију и повећали своју контролу над подручјима која се протежу у Тракију. Ова консолидација територије омогућила је подвиге Александра Великог (владао 336—323. прије н. е), освајање Ахемединског царства, успостављање дијадоских држава сљедбеница и инагурацију хеленистичког периода у западној Азији, Грчкој и широм Средоземља. Македонце је на крају покорила Римска република, чим је уништена македонска монархија на крају Трећег македонског рата (171—168. године прије н. е), а до успостављања римске провинције Македоније долази послије Четвртог македонског рата (150—148. године прије н. е).

Писци, историчари и државници античког свијета често су изражавали двосмислене, често у супротне идеје о етничком идентитету Македонаца као Грка, полугрка или чак варвара. То је довело до расправе између савремених академика о прецизном етничког идентитету Македонаца, који су ипак прихватили многе видове грчке културе, као што је практиковање грчких религијских култова и спортске игре, укључујући Античке олимпијске игре. С обзиром на слабе лингивистичке доказе, није јасно колико је старомакедонски био близак старогрчком језику, а и колико је био близак фригијском, трачанском и илирском језику.

Античи Македонци учествовали су у изради и гајењу класичне и касне хеленистичке умјетности. У погледу визуелних умјетности, израђивали су фреске, мозаике, скулптуре и украсне предмете од метала. Сценска музичка умјетност и грчке позоришне драме биле су веома цијењене, а познати писци драме, као што је Еурипид, доселили су се у Македонију. Краљевство је такође привукло познате филозофе, попут Аристотела, док су Македонци дали допринос старогрчкој књижевности, нарочито грчкој историографији. Њихове спортске и доколичарске активности укључивале су лов, трчање и трку двоколица, као и празновање и напијање на аристократским банкетима познатим као симпозијум.

Македонци
Μακεδόνες
Deer hunt mosaic from Pella
Мозаик лов на јелена, 4. вијек прије н. е.
Језици
старомакедонски, затим атички грчки и касније коине грчки
Религија
старогрчка религија

Види још

Референце

  1. ^ Worthington 2014, Chapter Two: Alexander's Inheritance, p. 10; Zacharia 2008, Simon Hornblower, "Greek Identity in the Archaic and Classical Periods", pp. 55–58; Joint Association of Classical Teachers 1984, стр. 50–51; Errington 1990; Fine 1983, стр. 607–608; Hall 2000, стр. 64; Hammond 2001, стр. 11; Jones 2001, стр. 21; Osborne 2004, стр. 127; Hammond 1989, стр. 12–13; Hammond 1993, стр. 97; Starr 1991, стр. 260, 367; Toynbee 1981, стр. 67; Worthington 2008, стр. 8, 219; Chamoux 2002, стр. 8; Cawkwell 1978, стр. 22; Perlman 1973, стр. 78; Hamilton 1974, Chapter 2: The Macedonian Homeland, p. 23; Bryant 1996, стр. 306; O'Brien 1994, стр. 25.
  2. ^ Trudgill 2002, стр. 125; Theodossiev 2000, стр. 175–209.
  3. ^ Christesen & Murray 2010, стр. 428.
  4. ^ „GREEK, Ancient”. www.asc.ohio-state.edu (на језику: енглески). Приступљено 9. 8. 2018.

Литература

  • Chadwick, J. (1963). The Prehistory of the Greek Language. Cambridge.
  • Crossland, R. A., "The Language of the Macedonians", CAH III.1, Cambridge 1982
  • Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Guy Thompson Griffith, and Frank William Walbank. A History of Macedonia: Volume II: 550-336 B.C. Clarendon Press, 1979
  • Hammond, Nicholas G.L. "Literary Evidence for Macedonian Speech", Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte, Vol. 43, No. 2. (1994), pp. 131–142.
  • Neroznak, V. Paleo-Balkan languages. Moscow, 1978.
  • Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Спољашње везе

Јосиф Грезловски - Гандето

Јосиф Грезловски - Гандето је америчко-македонски писац, са сталним боравком на Флориди, САД. Рођен је у преспанском селу Љубојно. 1967. године емигрирао у Америку, где је и дипломирао. Тренутно ради као професор. Пише на енглеском и македонском језику.

На македонском језику написао је:

Виделото на Спаса (роман)

Муабети (стихозбирка)

Ко јагне (поема)

Волците од Траперс Блаф (роман)На енгленском јазику написао је:

Антички Македонци: разлики помеѓу античките Македонци и античките Грци (историја)

Еден златен зрак на карпата (роман)

Александар

Александар (грч. Αλέξανδρος) је мушко име грчког порекла. На грчком језику значи „заштитник људи”. Гради се од речи alexein што значи „бранити, заштитник”, и andros, што значи „човек”. Женски облик имена је Александра. Име је највероватније настало и користило се као један од епитета за грчку богињу Херу, жену Зевсову — „заштитницу људи”. Једно је од најстаријих имена које је још увек у употреби.

Антички македонски календар

Антички македонски календар је лунисоларни календар коришћен у античкој Македонији у 1. миленијуму старе ере. Састојао се од 12 синодичких лунарних месеци (тј. 354 дана у години), са повременим интеркаларним месецима како би остао у кораку са годишњим добима. У време када је коришћен широм хеленистичког света, у сваком 19-годишњем метонском циклусу је додавано седам емболимои-ја (интеркаларних месеци). Имена из старог македонског календара су у Сирији остала у употреби чак и након почетка хришћанске ере. Овакав календар је користио историчар Јосиф Флавије, одн. хебрејски календар са македонским именима.Постоји пример натписа из Декапоља у Јордану, из 6. века н. е., са соларним македонским календаром, који почиње од месеца Аудунаеус-а (децембарског „Месеца“ у лунисоларној варијанти, види доле). Соларни тип је касније стопљен са јулијанским календаром. У римској Македонији су коришћена оба календара. Римски је у натписима посведочен као Kalandôn ген. καλανδῶν Calendae а македонски као Hellenikei дат. Ἑλληνικῇ (Хеленски). Коначно, један натпис из Касандрије из око 306-298. п. н. е. који носи месец Ἀθηναιῶν Athenaion, сугерише да су неки градови имали сопствене месеце и након македонске експанзије у 4. веку п. н. е.

Атал (војсковођа)

Атал (грч. Άτταλος, око 390. - 336. п. н. е.) био је дворанин и војсковођа у служби македонског краља Филипа II .

Атал је постао веома утицајна личност на македонском двору када се његова сестричина Клеопатра Еуридика удала за краља Филипа 339. п. н. е. У време када је планирао поход против Персијског царства, Филип је у Малу Азију послао претходницу под командом Атала и Пармениона.

Док су Атал и Перменион боравили ван Македоније, Филип је 339. п. н. е. пао у атентату од руке једног од својих гардиста, Паусаније из Орестиде. Паусанија из Орестиде је, судећи по причи која је потекла од Аристотела, а коју су доцније проширили Клитарх и Диодор, био Филипов љубавник неко време, али је касније исто место заузео Аталов пријатељ (и рођак?) који се такође звао Паусанија. Како је Паусанија из Орестиде јавно дискредитовао свог имењака, Аталов пријатељ је извршио самоубиство. Атал је тада предузео освету тако што је напио Паусанију из Орестиде и организовао његово силовање. Незадовољан што Филип није казнио Атала, Паусанија се окренуо против краља и убио га у октобру 336. п. н. е.

Недуго након Филипове смрти, атински државник Демостен је писао Аталу и Пармениону тражећи од њих да откажу послушност новом македонском краљу Александру. Атал је ипак остао лојалан Филиповом наследнику. Убрзо је уклоњен по Александровом наређењу. Наводно, после Филипове женидбе са Клеопатром Еуридиком, Атал је јавно понижавао Александра. Ипак, Александрова мајка Олимпијада је ликвидирала Еуридикину децу, Клеопатра Еуридика је извршила самоубиство, а Атал је такође убијен.

Битка код Херонеје

Битка код Херонеје из 338. п. н. е. представљала је највећу војну победу македонског краља Филипа. Филипова војска, која је рачунајући његове савезнике из Тесалије, Епира, Етолије, северене Фокиде и из Локриде бројала око 22 000 војника, је поразила војску коју су чиниле снаге хеленских полиса Атине и Тебе и њихових савезника. Пораз грчких градова-држава код беотског града Херонеје довео је до успостављања македонске хегемоније у хеленском свету.

Егејска Македонија

Егејска Македонија, позната и као Беломорска Македонија, Приморска Македонија, Јужна Македонија, Грчка Македонија или само Македонија (грч. Μακεδονία [Makedonía]), је покрајина у Грчкој, односно представља највећи део северне Грчке. Од петовековне турске окупације ослободила ју је грчка војска у Првом балканском рату.

Индоевропљани

Индоевропљани је назив за групу народа која говори индоевропске језике. Претежно настањују Европу, југозападну Азију, северну Азију, Америку и Аустралију.

Историја Северне Македоније

Овај чланак је део серије о историји Северне Македоније.

Историја Срба

Историја Срба обухвата период од раног средњег века до садашњости. Срби су се населили на Балканском полуострву и у јужној Панонској низији. Срби данас чине већину или значајну мањину у Србији, Босни и Херцеговини (то јест Републици Српској) и Црној Гори. Мањи број Срба до данас је остао у Хрватској, Румунији, Мађарској, Републици Северној Македонији, Бугарској и Албанији. Значајан број Срба раселио се у многе државе Европе и света и они чине дијаспори. Изван ове историје Срба је историја заједнице Срба староседелаца источне Немачке. Они имају исто порекло као Срби на Балканском полуострву, али дуга раздвојеност, довела је до необичне појаве да се обликују два различита словенска народа са истим именом Срби.

Македонска фаланга

Македонска фаланга је представљала збијени и закошени борбени поредак састављен од тешко наоружаних копљаника, који је чинио главну ударну снагу у македонској војсци. За њен настанак заслужан је Филип II Македонски, који је, према Диодору са Сицилије (Diod., XVI, 3. 1-3), извршио војну реформу македонских снага у намери да ојача Македонију ради ефикаснијег деловања против спољашњих непријатеља, међу којима су по македонску целовитост били најопаснији Илири, Пеонци и Трачани.Поврх свега тога, непрекидно војевање предузето за Филипова и Александрова живота у свако доба године и на свакаквом терену против разноразних противника спремних за борбу у свако доба дана, учинило је да македонска фаланга, која је изашла из свега тога као победник, постане једна од најпрофесионалнијих војски старога века, с којом се нико није могао мерити све до битке код Киноскефале из 197. п. н. е.

Македонски језик (вишезначна одредница)

Македонски језик може бити:

Македонски језик, као назив за посебан јужнословенски језик, којим говоре етнички Македонци

Језик античких Македонаца, варијанта старогрчког језика, којом су говорили антички Македонци

Македонски језици у демолингвистичком смислу, језици који се говоре на просторима Македоније

Македонци

Македонци могу бити:

Македонци, назив за становнике Македоније.

Македонци, назив за становнике, односно држављане Северне Македоније.

Македонци (народ), назив за припаднике јужнословенског народа, који претежно живи у Северној Македонији (тј. Вардарској Македонији) у којој чини већину становништва од око 64%, као посебна национална заједница Јужних Словена признати су после Другог светског рата.

Македонци (Грци) или Грци Македонци је назив за део Грка који живе или воде порекло из Македоније (већина у Егејској Македонији).

Македонци (Бугари) или Бугари Македонци је назив за део Словена из Македоније који се национално изјашњавају као Бугари (већина у Пиринској Македонији).

Македонци (Срби) или Срби Македонци је назив за део Словена из Македоније који се национално изјашњавају као Срби (првенствено из Вардарске Македоније), савремено обухвата Србе у Северној Македонији и део Срба у Грчкој.

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је оригинално говорио један посебан индоевропски језик, који је био сличан трачком језику, а касније су се хеленизовали, прихвативши грчку културу и грчки језик.

Пелагонија

Пелагонија (грч. Πελαγονíα, мкд. Пелагонија) је била једна од регија античке Европе која је временом постала део Македонског краљевства.

Пелагонија се граничила са античким покрајинама Дарданијом на северу, Илиријом на западу, Пеонијом на истоку и Линкестисом на југозападу. Овај крај настањивала су Трачко - Илирска племена: Пелагони, Пеонци, а од 1900. п. н. е. Ахајци и Еољани.

Пелагонија је била колевка микенских племена. У Пелагонији је пронађено пуно предмета из пре пре - микенског раздобља, попут двоструке секире, која је тек касније пронађена у Микени. Ови објекти су изложени у Регионалном музеју Битоља. Нешто касније овај крај населили су антички Македонци.

Грчки историчар, географ и филозоф, Страбо назвао је Пелагонију Триполитис, ради три тадашња велика града у Пелагонији.

Данас се назив Пелагонија користи као назив за пространу долину коју деле Северна Македонија и Грчка. У њој се налазе македонски градови Битоља и Прилеп и грчки град Флорина. Она је највећа котлина у Северној Македонији. Смештена је у југозападном делу Македоније и обухвата простор од око 2.000 km² и њен правац простирања је меридијански (север-југ) и обухвата део грчке територије.Пелагонија је 1259. године била поприште значајне битке код Пелагоније, у којој су се сукобиле војске Никејског царства и савеза који су чиниле Ахајска кнежевина, Сицилијанска краљевина и Епирска деспотовина.

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Списак старих народа

Ово је списак старих народа. У списак су укључени народи који су играли значајну улогу у одређеним историјским периодима, од доба првих цивилизација до новог века. Народи су класификовани према језику којим су говорили, укључујући и народе чији језици нису уопште или у довољној мери познати савременој науци, а који су класификовани као народи некласификованих језика. У списку се налазе како они народи који су нестали са историјске сцене (на пример Сумерци или Хазари), тако и они који постоје и данас (на пример Грци или Јермени), а такође и народи чији су се потомци измешали са новопридошлим освајачима да би створили нове нације (на пример Астеци или Египћани). У случају ова два последња народа (Астека и Египћана), формиране су нове модерне нације које су задржале име аутохтоних становника земље (Астеци су себе називали Мешици, па отуда и назив Мексико - земља Мешика), али је говорни језик припадника ових модерних нација постао језик новопридошлих освајача (Шпанаца, односно Арапа).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.