Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије

Велика антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије[1] или Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС), одржана је од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду, на иницијативу Главног народноослободилачког одбора Србије (образованог 17. новембра 1941).[2] Поред 883 делегата заседању су присуствовали: маршал Тито, др. Иван Рибар, у име АВНОЈ-а, генерал Арсо Јовановић, у име Врховног штаба НОВЈ, Милован Ђилас, у име ЦК КПЈ, Едвард Кардељ, у име Словеначког народноослободилачког савета и народа Словеније, Андрија Хебранг, у име ЗАВНОХ-а, Митар Бакић, као представник црногорског народа, Димитар Влахов, као представник македонског народа, Јован Веселинов, у име војвођанске делегације, др. Раде Прибићевић, у име Срба из Хрватске и Коча Поповић, у име Главног штаба НОВ и ПО Србије.

Делегати су на Великој антифашистичкој народно-ослободилачкој скупштини Србије представљали су: град Београд, те крагујевачки, краљевачки, пожаревачки, младеновачки, пиротски, шабачки, лесковачки, нишки, чачански, крушевачки, врањски, моравски, топлички, ваљевски, тимочки и ужички округ. Извештаје су поднели: др. Благоје Нешковић о раду Главног народноослободилачког одбора Србије и раду представника Главног НОО Србије на другом заседању АВНОЈ-а, Александар Ранковић о политичком положају Србије и задацима АСНОС-а, Петар Стамболић о изградњи и задацима народноослободилачке власти у Србији и Сретен Жујовић о привреди и привредним задацима Србије.

Усвојен је предлог о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, као врховног законодавног и извршног органа државне власти демократске Србије. Изабрано је Председништво АСНОС-а: др. Синиша Станковић, за председника, Александар Ранковић, С. Симић и Р. Грујић, за потпредседнике, Петар Стамболић и др. Милорад Влајковић, за секретаре, а за чланове: Спасенија Цана Бабовић, Милан Беловуковић, Милан Бошковић, Станислав Бошковић, др. Војислав Дулић, Живота Ђермановић, Михаило Ђуровић, Сретен Жујовић, Влада Зечевић, Живко Јовановић, Радивоје Јовановић, Светозар Крстић, Милован Крџић, Мома Марковић, Добрица Матковић, Милосав Милосављевић, Митра Митровић, Петар Мудринић, Благоје Нешковић, Живојин Николић, Слободан Пенезић Крцун, Миливоје Перовић, Моша Пијаде, Коча Поповић, Милентије Поповић, Владислав Рибникар, Павле Савић, Милан Смиљанић, Мита Станисављевић, Лука Стојановић, Мијалко Тодоровић, Радомир Тодоровић, Животије Цветковић и Михајло Швабић.

Велика антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије донела је Одлуку о одобрењу рада Главног НО одбора Србије, као и о раду његових представника на другом заседању АВНОЈ-а. Одлука о конституисању АСНОС-а у врховни законодавни и извршни орган државне власти демократске Србије има уставотворни карактер. Скупштина је одлучила да се Главни НО одбор Србије прошири и реконструише у АСНОС, који представља врховни орган државне власти демократске Србије. Тиме је успостављен континуитет између највишег органа власти устаничке Србије, образованог новембра 1941. године и АСНОС-а, створеног у готово ослобођеној Србији.

Велика антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије изабрала је Прву антифашистичку скупштину народног ослобођења Србије и донела одлуке о установљењу Суда за суђење злочина и преступа против српске националне части, о установљењу Земаљске комисије за испитивање злочина окупатора и његових помагача и о оснивању Привредне банке Србије.

Изабрано Председништво АСНОС-а донело је 1. децембра 1944. године Одлуку о устројству и пословању НО одбора и НО скупшитна демократске Србије.

Референце

  1. ^ Пословник Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије примљен на седници од 10. новембра 1944. год. ("Службени гласник федералне Србије“, бр. 1/45.)
  2. ^ Stojčević, Dragomir (gl. ur.) "Zbornik radova iz pravne istorije posvećen Albertu Vajsu", Institut za pravnu istoriju na Pravnom fakultetu u Beogradu, Beograd, 1966., COBISS.SR 513586876, pp. 259., Приступљено 9. 4. 2013.

Литература

Извршно веће Скупштине СР Србије

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Србији, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Србије представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Србије и сачињавали су га - председник, један или више потпредседника, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Србије, од 1945. до 1990. године, били су:

Народна влада Србије — од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Србије — до 1946. до 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије — од 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије — од 1963. до 1990. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће (РИВ), да би се разликовало од Савезног извршног већа (СИВ). Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Србије или Извршно веће Србије.

У периоду од 1945. до 1990. године било је формирано укупно 16 влада (4 владе и 12 извршних већа).

Историја Косова и Метохије

Историја Косова и Метохије у просторном и временском опсегу обухвата прошлост Косова и Метохије од најстаријих протоисторијских времена, до савременог доба. Према подели на историјске епохе, историја овог подручја, које обухвата две географске целине - област Косова и област Метохије, може се поделити на четири посебна раздобља: старовековно или античко (до. 6. века), средњовековно (до 15. века), нововековно (до 19. века) и савремено (20. и 21. век).

Једна од основних карактеристика историјског развоја Косова и Метохије огледала се у етничкој разноликости косовско-метохијског становништва. Током векова, на овом простору смењивали су се разни народи: Дарданци и Мези, Стари Грци и Стари Римљани, Авари и Словени, Срби и Албанци. Миграциона кретања на овом подручју могу се пратити још од времена Илира, преко колонизације из времена Римског царства, до насељавања Јужних Словена у Југоисточну Европу. Након турског освајања у 15. веку, започео је процес постепеног потискивања српског становништва са ових простора и јачања албанског етничког елемента. Значајне демографске промене начињене су током великих сеоба Срба (1690. и 1737. године), а потом за време српско-турских ратова (1876—1878), током балканских ратова (1912—1913), Првог светског рата (1914—1918) и Другог светског рата (1941—1944). Савремене миграције биле су изазване антисрпском политиком југословенских комунистичких власти након Другог светског рата и потоњим НАТО бомбардовањем СРЈ 1999. године, током којег је дошло до привременог исељавања дела албанског становништва, да би након доласка КФОР-а и УНМИК-а уследило масовно протеривање Срба и других не-албанаца од стране такозване Ослободилачке војске Косова.

Скупштина СР Србије

Скупштина Социјалистичке Републике Србије је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Србији, од 1945. до 1990. године.

Скупштина СР Србије је конституисана 9. априла 1945. године на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) када је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 10. новембра 1946. године, Народна скупштина је 17. јануара 1947. године донела Устав НР Србије којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Србије. Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Србије.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Србије, а пре тога Влада НР Србије.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

Косово и Метохија (вишезначна одредница)

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (скраћено САП Косово; алб. Krahina Socialiste Autonome e Kosovës) је била једна од две покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945. године као Аутономна Косовско-Метохијска Област, статус „Аутономне Покрајине“ добила је Уставом из 1963. године под званичним називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а 1968. године преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“, под званичним називом Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово. Доношењем новог Устава Србије из 1990. године поново је добила претходни назив: Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

Припадала је најнеразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Косова била је Приштина.

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Спортски савез Србије

Спортски савез Србије обухвата све спортске савезе у Србији као што су нпр. фудбалски, одбојкашки, кошаркаски, скијашки и други. ССС подржава све спортске догадјаје и манифестације везане за спорт. Сваки град има свој спортски савез који има своје представнике. ССС обезбеђује велики број спортских терена и опреме великом броју градова у Србији.

Србија у Народноослободилачкој борби

Србија је у току Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године, за окупатора представљала једно од главних стратешких позиција у Југославији. Устанак у Србији избио је јула 1941. године и убрзо је захватио скоро читаву земљу. Створена је прва слободна територија у тад окупираној Европи под називом „Ужичка република“. Непријатељ је окупља веће снаге и убрзо под страшним терором покушао да угуши устанак, али се главнина пертизанских снага пребацила у Босну. Диверзије и напади на непријатеља су се наставили у току цитавог рата, а почетком 1944. године јаче партизанске снаге поново прелазе у Србију. Коначно ослобођење Србије одиграло се крајем 1944. године, делимично уз помоћ совјетске Црвене армије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.