Андрија Герић

Андрија Герић (Нови Сад, 24. јануар 1977) је бивши српски одбојкаш.

Андрија Герић
Andrija Gerić
Андрија Герић, српски одбојкаш
Личне информације
Пуно имеАндрија Герић
Држављанство Србија
Датум рођења24. јануар 1977.(42 год.)
Место рођењаНови Сад, Југославија
Висина203 cm
Смеч350 cm
Блок323 cm
Одбојка
ПозицијаСредњи блокер
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1993-1999
1999-2001
2001-2002
2002-2003
2003-2008
2008-2009
2009-2010
2010-2011
2011-2012
Савезна Република Југославија Војводина
Италија Босини Монтићари
Италија Лубе Мачерата
Италија Иком Латина
Италија Лубе Мачерата
Грчка Панатинаикос
Италија Топ Волеј Латина
Турска Фенербахче
Савезна Република Југославија Војводина

Каријера

Са одбојкашком репрезентацијом Југославије је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 1996. у Атланти и златну медаљу на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју. Са репрезентацијом је још освојио златну медаљу на Европском првенству 2001. Висок је 2,03 m, и игра на позицији средњег блокера. Играо је за познате европске клубове као што су Лубе Мачерата из Италије и Фенербахче из Турске.[1]

Приватан живот

Ожењен је и има две кћерке.[2]

Референце

  1. ^ www.voleybolunsesi.com, Приступљено 21. 6. 2012.
  2. ^ Gerić: Tata i u kući i na terenu

Спољашње везе

Медији везани за чланак Андрија Герић на Викимедијиној остави

1977

1977. је била проста година.

24. јануар

24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Европско првенство у одбојци 1997.

Европско првенство у одбојци 1997. је било 20. по реду. Одржано је у Ајндховену и Хертогенбосу (Холандија) и трајало је од 6. до 14. септембра 1997. године.

Европско првенство у одбојци 1999.

Европско првенство у одбојци 1999. је било 21. по реду. Одржано је у Бечу и Винер Нојштату (Аустрија) и трајало је од 7. до 12. септембра 1999. године.

Европско првенство у одбојци 2001.

Европско првенство у одбојци 2001. је било 22. по реду. Одржано је у Острави, Чешка и трајало је од 8. септембра до 16. септембра 2001. године.

Европско првенство у одбојци 2007.

Европско првенство у одбојци 2007. је било 25. по реду. Одржано је од 6. до 16. септембра 2007. у Москви и Санкт Петербургу.

ОК Војводина

Војводина НС семе је одбојкашки клуб из Новог Сада. Основана је 1946. године, а своје утакмице игра у СПЕНС-у. Првих тридесет година свога постојања такмичила се као аматерски клуб и у том периоду је често мењала име. Поред имена које и данас носе у једном периоду свог постојања наступали су као Слога, Пролетер, Партизан и Студент. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

ОК Војводина има 7 дуплих круна (Првенство и Куп): 1992, 1994, 1995, 1996, 1998, 2004, 2007, она је уједно и најтрофејни одбојкашки клуб у Србији са 15 националних првенстава(рекорд), 14 националних купова(рекорд), 2 суперкупа и 1 ЦЕВ Челенџ купом, што даје укупну бројку од 32 трофеја у мушкој конкуренцији.

Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2000.

Такмичење у одбојци за мушкарце је на Олимпијским играма одржано од 17. септембра до 1. октобра, у двема халама, капацитета 10.517, односно 6.000 седећих места.

Репрезенције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале. Није било разигравања за пласман од 9. до 12. места, тако да су петопласиране екипе делиле 9, а шестопласиране 11. место.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Светско првенство у одбојци 1998.

Светско првенство у одбојци 1998. је било XIV по реду. Ово првенство је одржано од 13. до 29. новембра 1998. у Јапанским градовима Фукуоки, Кобеу, Сендају, Сапору, Кавасакију, Уозу, Хирошими, Осаки, Чиба, Хамамацу, Токију.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.