Ангола

Ангола (порт. Angola), или службено Република Ангола (порт. República de Angola) је држава у југозападној Африци[2]. Граничи се са Намибијом, Републиком Конго, Демократском Републиком Конго и Замбијом, а на западу излази на Атлантски океан. Ангола је бивша португалска колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти.

Република Ангола
República de Angola  (португалски)
Крилатица: Уједињене врлине су јаче
(лат. Virtus Unita Fortior)
Химна: Напред Ангола!
(порт. Angola Avante!)
Положај Анголе
Главни градЛуанда
Службени језикпортугалски
Владавина
 — ПредседникЖоао Мануел Гонсалвес Лоренцо
 — ПотпредседникБорнито де Соуза
Историја
Независност1976.
Географија
Површина
 — укупно1.246.700 km2(22)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1]19.183.590(59)
 — густина15,39 ст./km2
Економија
ВалутаКванза
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен‍.ao‍
Позивни број+244

Географија

Ангола заузима површину од 1.246.700 km², и по величини је 23. држава на свету.

Ангола се на југу у дужини од 1.376 км граничи са Намибијом, са Замбијом на истоку има границу од 1.110 км, са Демократском Републиком Конго на северу и североистоку 2.511 км, а обална линија према Атлантским океану је 1.600 км. Енклава Кабинда граничи са Републиком Конго на северу у дужини од 201 км.

Главни град Луанда има 5.192.900 становника, и налази се на северозападу земље, на обали Атлантика.

Клима

Просечна темпаратура на обали је 16 °C зими и 21 °C лети.

Флора и фауна

Историја

Најранији људи који су живели у овој области су били припадници ловачког племена Коисан. Они су били у великој већини измештени од стране Банту племена током банту миграције, док се мали број Коисан племена још увек налази у јужној Анголи. Географска област данашње Анголе је први пут дошла у контакт са европљанима крајем 15. века. Португалци утврђују своје базе 1483. где се налазила Конго држава Ндонга и Лунда. Конго држава се протезала од данашњег Габона на северу до Кванза реке на југу. Португалци оснивају 1575. колонију Кабинда за превоз робова. Пре преноса робова преко Атлантика, ропство се практиковало од стране многих урођеничких народа у Африци.

Колонијални период

Португалци, постепено, у 16. веку заузимају уски део обале са серијом ратова и формирају португалску колоније Анголу. Холанђани су окупирали Луанду од 1641. до 1648. где се они удружују са локалним становништвом како би се бранили од португалаца.

Португал враћа Луанду 1648. и започиње процес враћања изгубљених територија. Споразумом регулише односе са Конгом 1649. и краљевствима Матамба и Ндонга 1656. Освајање Пунго Адонгао 1671. је било последње велико португалско проширење, док су покушаји заузимања Конга 1670. и Матанбе 1681. пропали. Португал проширује своју колонију иза колоније Бенгуела у 18. веку и почиње са покушајима да опколи остале регионе средином 19. века. Овај процес је довео до неколико проширења до 1880-их. Колонија је 1951. означена као прекоморска провинција, названа Португалска западна Африка. Португалци су били присутни у Анголи скоро 500 година.

Независност

Анголски рат за независност, који се водио од 1961. до 1974, временом је постао групна борба за контролу Анголе, а завршио се 1975. када анголска влада, Национална унија за потпуну независност Анголе (УНИТА), Народни покрет за ослобођење Анголе — Радничка партија (МПЛА) и Национални ослободилачки фронт Анголе (ФНЛА), потписује Алворски споразум након левичарског војног удара у Лисабону априла 1974. То је био герилски рат у којем се португалска војска борила против неколико група које су се бориле за независност.

У тим борбама водећу улогу су имали МПЛА која је основана 1956., ФНЛА основана 1961. и УНИТА формирана 1966. Након дугогодишњег сукоба држава је добила независност 11. априла 1975. када ударом долази нова власт у Португалу која је одобравала давање независности португалским колонијама.

Грађански рат

Португал је дала власт Анголе у рукама коалицији три највећа засебна покрета МПЛА, ФНЛА и УНИТА кроз Алворски споразум. Коалиција се брзо распала и држава је ушла у грађански рат. САД, Заир и Јужноафричка република су војно подржавале ФНЛА и УНИТА-у, док је Куба војно интервенисала за МПЛА. Новембра 1975. МПЛА је поразила УНИТА-у и протерала јужноафричке трупе. Амерички конгрес је прекинуо даље америчко војно учешће у Анголи.

Агостино Нето је проглашен за првог председника Анголе, а на његово место после смрти долази Жозе Едуардо дос Сантос 1979. Опозициони покрети ФНЛА и УНИТА, формирају заједничку владу у областима које су контролисали. Самопрокламована Демократска Република Ангола је формирана 24. новембра 1975. са Холденом Робертом и Жонасом Савимбијем као ко- председницима. Ова влада се распала 30. јануар 1976.

Грађански рат се наставља између МПЛА и УНИТА све до повлачења кубанских трупа из Анголе и јужноафричких из Намибије, када је потписан споразум 1989. који је водио до споразума 1991. Овај споразум је заговарао изборни процес за демократску Анголу под надгедањем Уједињених нација. МПЛА је победила освојивши 49 % гласова док је УНИТА освојила 40 %. Опозиционар Савимби је одбио да прихвати резултате избора и обнавља рат. Други мировни споразум, Лусака протокол је потписан у Лусаки, Замбија 20. новембра 1994.

Овај мировни споразум између владе и УНИТА-е је предвиђао укључење УНИТА-е у владу и војсци. Међутим 1995. локални сукоби се настављају. Национална јединствена влада је основана у априлу 1997. али се борбе настављају крајем 1998. када Савимби поново по други пут обнавља рат. Савет Безбедности Уједињених нација изгласава 27. априла 1997. увођене санкција УНИТА-и. Анголска војска покреће масивну офанзиву 1999. против УНИТА-е и уништава главне капацитете УНИТА и градове које је држао Савимби. Савимби је тада објавио да се УНИТА враћа у герилску тактику ратовања и већи део земље захватају немири. Око 1.500.000 људи је погинуло у овом рату или од његових последица.

Прекид ватре са УНИТА-ом

Дана 22. фебруара 2002, Жонас Савимби вођа покрета УНИТА је убијен од стране владиних трупа и коначни прекид ватре је дошао на снагу. УНИТА је добила војно крило и место главне опозиционе партије.

Административна подела

Angola Provinces numbered 300px
Мапа Анголе са нумерисаним провинцијама

Ангола је подељена на осамнаест провинција (províncias) и 163 општине. Провинције су:

  1. Бенго
  2. Бенгуела
  3. Бије
  4. Кабинда
  5. Квандо Кубанго
  6. Северна Кванза
  7. Јужна Кванза
  8. Кунене
  9. Хуамбо
  10. Хуила
  11. Луанда
  12. Северна Лунда
  13. Јужна Лунда
  14. Маланже
  15. Мошико
  16. Намибе
  17. Ујиже
  18. Заире

Привреда

Становништво

Три највеће етничке групе у Анголи говоре банту језицима и то су Овимбунду који чине 37 %, Мбунду 25 % и Баконго 13 %. Остале етничке групе укључују Чокве (или Лунда), Гангуела, Амбо, Хереро, Ксидунга. Такође има и мешаних раса (европљани и африканци) који чине 2 % становништва и око 1 % белаца, већином етнички Португалци.

У јулу 2007. Ангола је имала 12.263.596 становника, а већ 2009. око 18.498.000 становника. Португалски је службени језик, поред њега признат статус националног језика имају и језици из банту групе: киконго, лунда, умбудну, кимбунду, гангуела и квањама.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 1, 2014) (на језику: енглески)
  2. ^ http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”. Спољашња веза у |title= (помоћ)
.ao

.ao је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Анголу. Његовом администрацијом се бави колеџ инжењерства Универзитета Агостина Нета.

Регистарски веб-сајт, није мењан од 2002. године и састоји се од једне стране на португалском. Један од неколико линкова на страни је документ у Microsoft Word формату, на енглеском, који даје регистрациона правила за домен који можда није ажуриран; ту се наглашава да се регистрације од стране ентитета ван Анголе обављају у .it.ao поддомену (али Гугл претрага не показује да је активан иједан сајт у овом поддомену) и такође се каже да се регистрације узимају само на трећем нивоу (а Гугл претрага показује да постоје неки сајтови на другостепеним .ao именима).

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Ангола на Летњим олимпијским играма 2008.

Ангола на Летњим олимпијским играма учествује седми пут. На Олимпијским играма 2008., у Пекингу, у Кини учествовала је са 32 учесника (17 мушкараца и 15 жена), који су се такмичили у 6 спортова 2 екипна и 4 индивидуална спорта.

Заставу Анголе на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носио је атлетичар Жоао Н‘Тиамба.

Најмлађи учесник била је рукометашица Азенаида Карлос са тек навршених 18 година, а најстарији играч одбојке на песку Карлос Алмеида са тек напуњеном 41 годином.

Анголски олимпијски тим је био у групи екипа које нису освојиле ниједну медаљу.

Ангола на Летњим олимпијским играма 2012.

Ангола је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала

осми пут као самостална земља.

Боје Анголе на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 34 спортиста у 7 спортова, 5 појединачних и 2 екипна, а у олимпијском тиму се налазило се 5 спортиста и 29 спортисткиња.

Заставу на церемонији отварања носила је џудисткиња Антонија Мореира .

Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Ангола је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Анголе представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жене) у две дисциплине.На овом првенству Ангола није освојила ниједну медаљу. Није било нових националних рекорда. Постигнут је један лични и један рекорд сезоне.

Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Ангола је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа. Репрезентацију Анголе представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 800 метара.На овом првенству Ангола није освојила ниједну медаљу. Није било нових националних личних и рекорда сезоне.

Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Ангола је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа. Репрезентацију Анголе представљала је једна атлетичарка која се такмичила у трци на 100 метара.

На овом првенству Ангола није освојила ниједну медаљу. Адријана Алвес је поставила нови лични рекорд.

Ангола на олимпијским играма

Ангола је први пут учествовала на Олимпијским играма 1980. у Москви, и од тада је учествовала на свим Летњим олимпијским играма, осим 1984. у Лос Анђелесу које су бојкотовали.

Представници Анголе никада нису учествовали на Зимским олимпијским играма и до 2016. нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални комитет Анголе је основан 1979. године, а у чланство МОКа, примљен је исте године са правом учешћа на Летњим олимпијским играма 1980.

Анголска кванза

Анголска кванза је званична валута у Анголи. Скраћеница тј. симбол за кванзу је Kz а међународни код AOA. Кванзу издаје Национална банка Анголе. У 2009. години инфлација је износила 13,1%. Једна кванза састоји се од 100 центима.

Уведена је 1977. као замена за анголански ескудо (100 лвеија) по курсу 1 кванза за један ескудо.

Постоје новчанице у износима 10, 50, 100, 200, 500, 1.000 и 2.000 кванзи и кованице од 1, 2, 5 кванзи и 10 и 50 центима.

Афричко првенство у рукомету

Афричко првенство у рукомету у мушкој конкуренцији је такмичење националних репрезентација Африке које се одржава сваке две године од 1974. у организацији Афричке рукометне конфедерације (Confédération Africaine de Handball. CAHB). Поред освајања титуле првака Африке, првенство такође служи као квалификациони турнир за Летње олимпијске игре и за Светско првенство у рукомету.

Одржано је 19 првенстава. Број учесника је био променљив од 5 на почетку, до 12 колико их је било на последњем првенству. На свим првенствима је учествовала једино репрезентација Туниса, са једним учешћем мање је репрезентација Алжира.

Титуле су освајале само три репрепрезентације. Највише освојених титула има Тунис 8, затим Алжир 6 и Египат 5 титула. Тренутни првак Арфике је Рукометна репрезентације Туниса.

Афричко првенство у рукомету за жене

Афричко првенство у рукомету за жене је такмичење националних женских репрезентација Африке које се одржава сваке две године од 1974. у организацији Афричке рукометне конфедерације (Confédération Africaine de Handball. CAHB). Поред освајања титуле првака Африке, првенство такође служи као квалификациони турнир за Летње олимпијске игре и за Светско првенство у рукомету.

Одржано је 19 првенстава. Број учесника је био променљив од 4 на почетку, до 8 колико их је било на последњем првенству. На свим првенствима није је учествовала ниједна репрезентација. Женске репрезентације Обале Слоноваче и Републике Конго учествовале су по 18 пута, затим, репрезентација Анголе 16 и Алжира 15 пута.

Укупно је учествовало 18 репрезентација, од којих 9 су освајале медаље. Највише освојених титула има Ангола 10, која је и актуелни првак Африке.

Застава Анголе

Застава Анголе која је почела да се користи од 11. новембра 1975. када је Ангола добила независност. Подељена је хоризонтално у два дела: црвени и црни.

Постоје две усвојене симболике ове заставе. Прва је да црвено представља социјализам, а црно Африку. Друга симболика која је настала касније је да црвено представља крв Анголаца проливену у борби за независност, а црна Афрички континент. Грб у средини представља индустрију и сељаке, који је постављен по узору на совјетски симбол комунизма.

Због контроверзе и подсећања на крваву прошлост уместо уливања наде у будућност предложена је нова застава. Сунце у средини је пећинска слика пронађена у Читундо-Хулу пећини.

Народна Република Ангола

Народна Република Ангола (порт. República Popular de Angola) је била социјалистичка држава у југозуападној Африци, проглашена након завршетка рата против португалске колонијалне власти 1975. године. Укинута је 1992. године.

Односи Србије и Анголе

Односи Србије и Анголе су инострани односи Републике Србије и Републике Анголе.

Пасош Анголе

Пасош Анголе је јавна путна исправа која се држављанину Анголе издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Пасош Анголе се издаје за неограничен број путовања.

Грађанима Анголе је потребна виза за улазак у многе земље.

Португалци

Португалци (порт. os Portugueses) је израз који у ширем смислу означава становнике Португалије, док у ужем смислу означава романску етничку групу којој је Португалија постојбина. Португалци су у језичном смислу дефинисани коришћењем португалског језика, и у мањом мери културом којој је један од темеља хришћанска римокатоличка вера.

Португалци своје порекло вуку од древних становника Иберијског полустрво - иберијских и келтских племена (Келтибери), од којих су најпознатији Луситанци - који су се за време римске власти помешали с латинским досељеницима те тако романизовали. Уз њих су, мада нешто мање, на стварање модерне португалске нације утицај имали и германски освајачи у доба Велике сеобе народа - Визиготи и Свеви, а у португалском етничком корпусу се такође могу пронаћи примесе Феничана, Арапа, Мавра и Бербера.

Данас Португалаца у самом Португалији има око 10 милиона. Захваљујући вишевековној португалској колонијалној империји постоје значајне заједнице Португалаца у земљама као што су Ангола, Шри Ланка, Мозамбик, Макау и Источни Тимор. Због економске емиграције у 20. веку, посебно интензивиране уласком Португала у Европску унију, створене су и бројне португалске заједнице у земљама западне Европе, али и у многим деловима Северне Америке, поготово Канади.

Португалцима се, захваљујући интензивној емиграцији у 19. веку и 20. веку, може сматрати и најмање 35 % данашњих Бразилаца.

Светско првенство у кошарци 2002.

Светско првенство у кошарци 2002. је било међународно кошаркашко такмичење које је одржано у Индијанаполису, САД од 29. августа до 8. септембра 2002. СР Југославија је освојила златну медаљу, Аргентина је освојила сребрну медаљу, док је Немачка освојила бронзану медаљу. Немачки репрезентативац Дирк Новицки је проглашен за најбољег играча првенства.

Упркос организовању такмичења, амерички тим је успео да освоји тек 6. место, једно од најслабијих места на међународној сцени.

Светско првенство у кошарци 2006.

Светско првенство у кошарци 2006. се одржало у Јапану од 19. августа до 3. септембра 2006. Првенство су организовали Међународни кошаркаршки савез (ФИБА), Јапански кошаркашки савез (ЈАББА) и Организациони комитет 2006.

По први пут након 1986. на Светском првенству се такмичило 24 репрезентације, уместо досадашњих 16.

Светско првенство у кошарци 2010.

Светско првенство у кошарци 2010. је било 16. светско кошаркашко првенство које се одржало између 28. августа и 12. септембра 2010. у Турској. Првенство су организовали Међународни кошаркашки савез (ФИБА), Кошаркашки савез Турске и Организациони комитет 2010.

По трећи пут од 1986, а други пут заредом, на Светском првенству се такмичило 24 репрезентације, уместо претходних 16. Жреб за групну фазу Светског првенства је одржан 15. децембра 2009. у Истанбулу.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.