Ана Брнабић

Ана Брнабић (Београд, 28. септембар 1975) српска је политичарка, председница Владе Републике Србије од 29. јуна 2017, претходно министарка државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије.

Бивша је потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а. Ушла је у Владу Србије као нестраначка личност 2016. године. Прва је жена на положају председника Владе Републике Србије. Чланица организације East West Bridge.

Ана Брнабић
Ana Brnabic, July 3, 2018
Биографија
Пуно имеАна Брнабић
Датум рођења28. септембар 1975.(44 год.)
Место рођењаБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
ДржављанствоСрбија Република Србија
Религијаатеиста
Професијаменаџер
УниверзитетУниверзитет Нортвуд
Политичка
партија
Српска напредна странка (2019—)

Биографија

Анин деда са очеве стране је Хрват Антон из Старе Башке, са Крка, а баба је Српкиња из Горобиља код Пожеге, док су јој деда и баба са мајчине стране из Бабушнице. Завршила је Пету београдску гимназију.[1]

Поседује мастер диплому (МБА) са Универзитета Хал из Велике Британије и преко десет година рада са међународним организацијама, страним инвеститорима, локалним самоуправама и јавним сектором у Србији.

У августу 2016. године је именована за министарку државне управе и локалне самоуправе у Влади Србије. Поред овога, председник је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседница Републичког савета за реформу јавне управе.

Као чланица Владе Србије, првенствено се посветила бржем системском увођењу електронске управе у Србији, у циљу ефикаснијег рада државне управе и локалне самоуправе, директном подизању квалитета живота грађана Србије, грађењу модерније и транспарентније управе и борби против корупције. Два најзначајнија пројекта, које је реализовала у овом сегменту, током свог мандата су пројекат е-Беба („Бебо, добродошла на свет“) и е-ЗУП (пуна имплементација Закона о општем управном поступку).[2]

Као председница Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, развила је Акциони план. Неки од резултата су увођење ИТ-а као обавезног предмета у основне школе, подизање квоте за упис студената на техничке факултете широм Србије, подршка даљем развоју Научно-технолошког парка (НТП) у Београду, почетак изградње НТП у Новом Саду и изградња Студентског старт-ап центра у Нишу као прва фаза развоја НТП у Нишу. Такође је покренут програм преквалификација и први кандидати заинтересовани да се запосле као програмери јуниори у ИТ сектору завршавају са својим обукама у јулу 2017. године. Покренут је и широк дијалог између Владе, привреде и организација цивилног друштва о стратешким правцима дигитализације Србије.

У склопу борбе против сиве економије, коју је Влада Србије покренула, као министарка државне управе, Ана Брнабић је била задужена за реализацију наградне игре „Узми рачун и победи“, у којој је учествовало преко 40% грађана Србије и која је резултирала у значајно повећаној свести грађана Србије о значају борбе против сиве економије.

Брнабић је и чланица групе „Нови лидери за Европу“ у оквиру Светског економског форума. Овој групи припадају и Себастијан Курц, министар спољних послова Аустрије, премијери Естоније, Исланда и Малте, као и многе друге политичке личности.

Пре именовања у Владу Србије, била је директорка компаније Континентал Винд Србија (Continental Wind Serbia - CWS), где је радила на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Учествовала је у оснивању и била прва извршна директорка, као и чланица Управног одбора непрофитне фондације Пексим, која стипендира талентоване студенте из Србије и Македоније да заврше своје мастер студије на Кембриџу, уз услов да се након студија врате у своју домовину и помогну њен економски и друштвени развој.

Такође је члан организације EWB (East-West Bridge), која је уско повезана са Трилатерном комисијом. Организација EWB прикупља стручњаке из целог света и има за циљ да помогне Србији за чланство у Европској унији и да реши различите државне проблеме. Чланство је сада замрзнуто због њеног положаја на месту премијера Србије.

Важну фазу у њеној пословној биографији представља ангажман у различитим америчким консултантским фирмама, које су у Србији реализовале пројекте финансиране од стране Америчке агенције за међународни развој (USAID). Била је заменица директора Пројекта за развој конкурентности Србије, експерт на Програму реформе локалне самоуправе у Србији и виша координаторка Програма за економски развој општина.

Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године. Уложила је велики напор у подизање капацитета НАЛЕД-а за заступање интереса пословног сектора, локалних самоуправа и цивилног друштва у Србији. Постаје чланица, а потом и председница Управног одбора НАЛЕД-а, који добија статус највеће самосталне приватно-јавне организације, која се залаже за унапређење привредног амбијента у Србији и која је у тесној сарадњи са Владом Републике Србије допринела јачању конкурентности Србије у међународним оквирима и на Дуинг Бизнис листи Светске банке. Добитница је бројних признања за развојне пројекте на којима је радила, промоцију друштвено-одговорног пословања и толеранције.[3]

Као новоизабрани председник Републике Србије, дотадашњи премијер Александар Вучић именовао је 15. јуна 2017. Брнабићеву за мандатарку за састав нове Владе Србије. Прва је жена на положају председника Владе Републике Србије и прва јавно декларисана хомосексуално (лезбејско) оријентисана особа у Влади Републике Србије.

У октобру 2019. учланила се у Српску напредну странку.[4]

Види још

Zoran Zaev & Ana Brnabić (official visit to Serbia, 21.11.2017)
Ана Брнабић и македонски премијер Зоран Заев у Београду (новембар, 2017)

Референце

  1. ^ „EKSKLUZIVNO Porodični "rodoslov" Ane Brnabić: Moj deda je Hrvat, ja sam Srpkinja - Nedeljnik”. Nedeljnik. Приступљено 28. 6. 2017.
  2. ^ Пројекат е-Беба обезбеђује да родитељи на једном месту, и то у породилишту, бесплатно и без икаквих додатних докумената пријаве своју новорођенчад, и на адресу пребивалишта добију Извод из матичне књиге рођених и картицу здавственог осигурања. Овај систем од 1. јануара 2017. године функционише у свим породилиштима у Србији. Пројекат е-ЗУП је први пут у Србији повезао базе података шест важних институција и он омогућава локалним самоуправама и грађанима Србије аутоматску размену података из службених евиденција и укида потребу за изводима, уверењима, потврдама и било каквом додатном документацијом, која већ постоји у службеним евиденцијама. Систем се постепено уводи у локалним самоуправама у Србији и цела земља ће почети да га користи до краја 2017. године. Ово ће за грађане Србије значити годишњу уштеду од око 245 милиона динара у таксама, укидање потребе за штампање и размену 6,7 милиона докумената и укупну уштеду од преко 6 милиона сати чекања на шалтерима.
  3. ^ „Министар”. www.mduls.gov.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 05. 09. 2016. Приступљено 28. 6. 2017.
  4. ^ „ПРЕМИЈЕРКА СРБИЈЕ КОНАЧНО ПРЕЛОМИЛА: Ана Брнабић постала члан СНС (ФОТО)”. Вечерње новости. 10. 10. 2019. Приступљено 11. 10. 2019.

Спољашње везе

Претходник:
Кори Удовички
Министар државне управе и локалне самоуправе
Наследник:
Бранко Ружић
Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Александар Вучић

Александар Вучић (Београд, СФРЈ, 5. март 1970) српски је политичар, председник Републике Србије, председник Српске напредне странке (СНС) и правник. Бивши је председник Владе Републике Србије, министар одбране и министар информисања.

Функцију председника Републике обавља од 31. маја 2017. након што је у првом кругу председничких избора исте године освојио апсолутну већину. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Поред матерњег српског, говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац је троје деце. У политички живот Србије улази 1993. приступајући Српској радикалној странци са 24 године након чега је изабран за посланика у Народној скупштини. Две године касније је постао генерални секретар странке и на том месту је био до 2008. када подноси оставку на страначке дужности. Исте године се прикључио оснивању Српске напредне странке на челу са Томиславом Николићем и био је њен потпредседник. Године 2012. преузима функцију председника странке. Био је први потпредседник Владе Републике Србије (2012—2014) а затим и њен председник у два мандата (2014—2016 и 2016—2017). Такође је обављао функцију министра одбране и координатора службе безбедности у Влади Ивице Дачића. Био је и министар информисања (1998—2000) у Влади Мирка Марјановића.

Бранко Ружић

Бранко Ружић (14. децембар 1975, у Земун) српски је политичар, министар државне управе и локалне самоуправе, бивши министар без портфеља задужен за европске интеграције и члан Извршног одбора Главног одбора Социјалистичке партије Србије.

Влада Ане Брнабић

Влада Ане Брнабић је актуелни сазив Владе Републике Србије изабране 29. јуна 2017.

Друга је влада коју је изабрао Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије. О кабинету Ане Брнабић изјаснило се укупно 212 посланика – "за" је гласало 157 посланика, а 55 је било "против".

15. је по реду Влада Србије од обнове вишепартијског система у Србији.

Влада Републике Србије

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији.

Владу бира Народна скупштина Републике Србије, а чине је председник Владе, један или више потпредседника и министри.

Владан Вукосављевић (политичар)

Владан Вукосављевић (Београд, 2. април 1962) српски је политичар и актуелни Министар културе и информисања Републике Србије.

Друга влада Александра Вучића

Друга влада Александра Вучића је претходни сазив Владе Републике Србије. Владу је изабрао Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије 11. августа 2016. године. Била је 14. по реду Влада Србије од обнове вишепартијског система у Србији. Владу су чинили представници Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Покрета социјалиста, Партије уједињених пензионера Србије, као и нестраначке личности.

Влада је имала 16 министарстава, као и претходна, с обзиром на то да нису биле предложене измене закона о влади и о министарствима.

Зоран Ђорђевић (политичар)

Зоран Ђорђевић (Београд, 11. фебруар 1970) српски је политичар и министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања у Влади Републике Србије, претходно министар одбране Републике Србије.

Министарство државне управе и локалне самоуправе Републике Србије

Министарство државне управе и локалне самоуправе обавља послове државне управе који се односе на систем државне управе и организацију и рад министарстава, посебних организација, јавних агенција и јавних служби Републике Србије. Тренутни министар државне управе и локалне самоуправе је Бранко Ружић.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Небојша Стефановић

Небојша Стефановић (Београд, 20. новембар 1976) српски је политичар и доктор економских наука, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова од 2014. године, председник Градског одбора Београда и члан Председништва Српске напредне странке.Био је председник Народне скупштине Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године.Политичку каријеру започео је у Српској радикалној странци, а 2008. године је био један од оснивача Српске напредне странке.

Односи Србије и Аустрије

Односи Србије и Аустрије су инострани односи Републике Србије и Републике Аустрије.

Односи Србије и Италије

Односи Србије и Италије су инострани односи Републике Србије и Републике Италије.

Односи Србије и Немачке

Односи Србије и Немачке су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Односи Србије и Републике Српске

Односи Србије и Републике Српске су спољни односи Републике Србије и Републике Српске (једног од два ентитета Босне и Херцеговине).

Република Српска има представништво у Београду, а Србија има генералног конзула у Бањој Луци.

Србија и Република Српска имају Споразум о специјалним паралелним везама.

Односи Србије и Словеније

Односи Србије и Словеније су инострани односи Републике Србије и Републике Словеније.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Први потпредседник Владе Републике Србије

Први потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије.

Садашњи први потпредседник Владе је Ивица Дачић од 27. априла 2014, који је у исто време и министар спољних послова.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Тренутна функција
Функцију обавља од 29. јуна 2017.
ПредседникАлександар Вучић
11. августa 2016. — 29. јуна 2017.
Председник владеАлександар Вучић и в.д. Ивица Дачић
ПретходникКори Удовички
НаследникБранко Ружић
Министри
Министри

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.