Алувијална раван

Алувијалне равни су широке равнице поред река.[1] Настале су акумулационим деловањема река. Састоје се од речних наноса (глине измешане са ситним песком) и леса. У њима су речна корита плитко усечена, па се и при малом порасту водостаја реке изливају и плаве околни терен. Због тога су радови на њиховој регулацији, као и изградњи одбрамбених насипа започети још у XVIII веку. Уређење њихових токова добива нарочит интензитет након Другог светског рата. Данас је највећи део алувијалних равни заштићен од поплава и претворен у обрадиве површи.

Waimakariri02 gobeirne
Плавна ранан (центар) у алувијалној равни Вајмакарири реке, Нови Зеланд
AlluvialPlain
Мала, усечена алувијална раван Ред Рок кањона у Калифорнији

Референце

  1. ^ „Glossary of Landform and Geologic Terms” (PDF). National Soil Survey Handbook—Part 629. National Cooperative Soil Survey. 2013. Приступљено 17. 8. 2016.
Јадар (притока Дрине)

Јадар је река у општини Лозница у западној Србији.

Бачка Паланка

Бачка Паланка је градско насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 28239 становника.

Брза

Брза је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1106 становника.

Вранашница (притока Нишаве)

Вранашница је десна притока Нишаве у Ђурђевом пољу низводно од Станичења, на 83-ем речном километру.

Врањска котлина

Врањска котлина је прво проширење у оквиру композитне долине Јужне Мораве. Простире се од Бујановца до Владичиног Хана на дужини од 30 километара. Прешевска повија на 460 метара надморске висине, раздваја ову котлину од суседне Кумановске на југу. Ширина Врањске котлине је око шест километара и обод јој је изграђен од старијих стена, док је дно прекривено неогеним седиментима. Име је добила по граду Врању које је смештено у самој котлини. Наставља се на Грделичку клисуру.

Градска општина Савски венац

Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.

Каменичка река

Каменичка река је једна од притока Височице или почетног тока реке Темштице, у општини Димитровград у Пиротском управном округу. Овај назив Каменичка река носи низводно од саставка Воденичке реке и Градешчице које се спајају код села Сенокос. Воденичка река је дужа и по површини слива већа река. У ширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.

Лесковачко поље и Бабичка гора

Лесковачко поље и Бабичка гора је област која захвата источни сектор простране Лесковачке котлине. Ова котлина је једна од највећих на територији Републике Србије и налази се у Јужном Поморављу, у географској мезорегији Јужна Србија. Котлина почиње од изворишта Туловске реке испод Врвикобиле(995 m), једног од висова масива планине Кукавице, са једне и Грделичке клисуре са друге стране на југу и теснаца између брега Коминга на левој обали Јужне Мораве и завршног западног брега планине Селичевице на десној обали исте реке, на чијем су врху рушевине средњовековне тврђаве Копријан, на северу. Овај теснац представља најсевернију тачку Лесковачке котлине по Моравиној долини а то је представљао, и у административном погледу, за време постојања древне Дендре, затим Немањине Дубочице али и турске нахије Дубочица.

Дужина области мерена од виса Врвикобиле до Коминге износи 48 km у ваздушној линији а по дну Мораве, од Грделичке клисуре на југу до најсеверније тачке котлине, око 41 km. Највећу ширину област има у средини, од локалитета Попово гумно на јужним падинама Бабичке горе (748 m) на истоку до локалитета званог Манастириште на јужним падинама Добре главе (433 m) и износи 26 km.

У овој области можемо разликовати 3 зоне: алувијалну раван, зону побрђа и планину. Алувијална раван је средишња зона. Њу је формирала Јужна Морава а протеже се од Грделичке клисуре на југу до теснаца Коминга-Копријан на северу. Највећу ширину раван има у делу где се у Јужну Мораву уливају њене леве притоке Ветерница, Јабланица и Пуста река а најужа је негде на средини, између села Доње Локошнице на истоку и села Живкова на западу. Алувијална раван представља заправо Лесковачко поље.

Зона побрђа лежи на обема странама Мораве. Побрђе на левој, западној страни од Мораве, разбијено је у четири групе између којих су равнице широке по неколико километара кроз које теку Ветерница, Јабланица и Пуста река. Побрђа источно од Мораве су компактна и испресецана дубоким долинама стрмих падина речица које се сливају са Бабичке горе.

Трећу зону чини планина Бабичка гора тј. њене западне падине која у северном делу области допире до Јужне Мораве а на југу до побрђа неогене старости.

У састав области Лесковачко поље и Бабичка гора не улази део Лесковачке котлине на њеном југоистоку који чине падине Острозуба и Крушевице са побрђем између кога је река Власина измоделирала своју речну терасу од Власотинца до њеног ушћа у Јужну Мораву јер је овај простор у науци издвојен као микрорегија Доња Власина. Такође, у састав ове области не улази део југоисточне планине Селичевице, иако она тим својим делом чини североисточни обод Лесковачке котлине јер је овај простор у науци издвојен као микрорегија Доње Заплање.

Општина Звечан

Општина Звечан (алб. Zveçan) се налази на северу Косова и Метохије, и обухвата узак појас од Косовске Митровице до Рашке области. Седиште општине је у месту Звечан. То је једна од косовских општина са српском етничком већином. Граничи се са Општином Лепосавић на истоку, Општином Косовска Митровица на југу, и Општином Зубин Поток на западу. Источно од места се на врху брда налази православни манастир Бањска, док се на западу, на мањем брду налазе остаци старе тврђаве Звечан. Површина општине је 122,4 km² километра квадратна, и подељена је на 18 катастарских општина, на чијој се територији налази 45 насеља са укупно 16.600 становника рачунајући и 4.000 ИРЛ српске националности, и 250 избеглица из Хрватске. Ово је млада општина која је настала крајем 80-их година тако што се одвојила од општине Косовска Митровица. На последњим косовским локалним изборима је победила Српска листа освојивши 13 мандата, а за градоначелника је изабран по други пут Вучина Јанковић.

Петроварадин

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2011. било је 14810 становника.

Пресечина

Пресечина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 364 становника (према попису из 2002. било је 448 становника).

Раван (вишезначна одредница)

Раван може да се односи на:

Раван, равна површина у геометрији

Алувијална раван, широка равница поред ријеке

Бета раван, протеинска структура

Комплексна раван, геометријски приказ комплексних бројеваили

Козја Раван, насеље у општини Власеница, Република Српска, БиХ

Церова Раван, насеље у општини Фоча, Република Српска, БиХ

Петрова Раван, насеље у општини Колашин, Република Црна Гора

Раван (Бусовача), насеље у општини Бусовача, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Раван (Сибињ), насеље у општини Сибињ, Република Хрватска

Рача (притока Велике Мораве)

Рача је река у Србији, притока Велике Мораве. Дужина тока је 44 km, а површина слива 306 km².

Настаје од Чумичке реке и Црвенице у селу Чумићу. Са многим притокама образује густу хидрограграфску мрежу. у мају и октобру излива се у краткотрајним поплавама, а лети пресуши. До варошице Рача долина јој је уска и усечена у језерским наслагама и кристаластим шкриљцима, затим се шири, па је алувијална раван код Марковца шира од 1 km. Долина Раче је плодна, лако проходна и насељена.

Река

Река (ијек. ријека) велики је природни водоток, који сачињавају усечено корито и водена маса која се у њему креће од извора до ушћа у другу реку, језеро или море. Реке примају воду од притока и подземних токова и тако се "хране". Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — потамологија, док лимнологија генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.У неким случајевима река тече у подземље и исушује се на крају свог тока без досезања до неког другог тела воде. Мале реке се обично називају потоцима. Не постоји званична дефиниција за генерички термин реке у смислу географских својстава, мада је у неким земљама или заједницама поток дефинисан по његовој величини. Многа имена за мале реке су специфична за географске локације. Понекад се река дефинише као водени ток који је већи од потока, мада то није увек случај, јер језик може да буде нејасан.Реке су део хидролошког циклуса. Вода се генерално сакупља у рекама из преципитације кроз дренажни басин из површинских токова и других извора као што су обновљена подземна вода, извори, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (нпр., из глечера).

Споменик природе Рибарско острво

Споменик природе Рибарско острво представља заштићено природно добро које се налази на левој обали Дунава, на територији општине Нови Сад, у Јужнобачком округу.

Таково (Горњи Милановац)

Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника.

Топлодолска река (притока Темштице)

Топлодолска река је друга најважнија притока (саставница) у сливу Височице (Темштице), која дренира јужне падине Старе планине. Настаје у Топлом Долу спајањем Јаворске и Рекитске реке. У ширем смислу она припада сливу реке Темштице као њена лева саставница, а у најширем смислу припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу. Административно слив Топлодолске реке припада општини Пирот у Пиротском управном округу.

Црвена река (притока Нишаве)

Црвена река је већа лева притока Нишаве, у Општини Бела Паланка у Пиротском управном округу. Извире на 967 m н.в. у подножју Пасарела (1.524 m н.в), истакнутог врха који се налази на месту сучељавања северног и северозападног (главног) венца Суве планине. У Нишаву се улива на надморској висини од 268 метара, на њеном 56-ом речном километру.

Шишинце

Шишинце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 609 становника (према попису из 2002. било је 639 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.