Алојз Петерле

Алојз „Лојзе“ Петерле (рођен 5. јула 1948) је словеначки политичар и дипломата. Био је лидер Словеначке хришћанске демократске партије.

Петерле је 1975. дипломирао географију и историју. Каријеру је отпочео у Урбанистичком институту где се бавио просторним планирањем и урбанизмом.

Године 1989, основао је странку СКД - Словенских хришћанских демократа, чији је председник био све до 2000. кад се странка ујединила са СЛС-ом (Словенска људска странка). Петерле се изразито залагао да се СР Словенија одвоји од Југославије и постане самостална.

Након парламентарних избора 1990. Петерле је постао премијер Словеније, а 1991. године проглашава независност Словеније од Југославије. До 1992. је био премијер, а онда на власт долази коалиција на челу са Јанезом Дрновшеком. Од јануара 1993. до октобра 1994. Петерле је био замјеник премијера и министар спољних послова.

Године 1994. Петерле је дао оставку на своју функцију због сукоба унутар коалиције, односно због тога што је Дрновшек именовао Јожефа Школча, члана своје либерално-демократске странке, за председавајућег парламента, а Петерле је предлагао да председавајући буде из странке хршћанских демократа. Словеначке хришћанске демократе су остале у коалицији, али су се често разилазили у мишљењима. 1996. Петерле је захтевао смену министра спољних послова Зорана Талера који, по Петерлеовом мишљењу, није довољно побољшао и унапредио односе са Италијом. Када је 2000. влада пала, Петерле поновно постаје министар спољних послова, у време док је председник владе био Андреј Бајук, но на том месту је остао само до септембра 2000. односно до поновног доласка Дрновшека на власт.

У изборима за Европски Парламент 2004. године Петерле је испред странке Нова Словенија изабран за заступника. У новембру 2006. године Петерле службено објављује своју кандидатуру за председничке изборе следеће године.

Уз то, Петерле је члан Стиринг комитија (енгл. Steering Committee) у Европском парламенту, који има за циљ иницијативу под именом: „Европи дати душу“.

Током 2007. је водио председнички кампању која се завршила неуспешно иако је добио највише гласова после првог круга - 28,5%. У другом кругу је изгубио од левичарског кандидата Данила Тирка. Петерле је освојио око 31,8% гласова, Тирк око 68,2%.[1]

Алојз Петерле
2011 Lojze Peterle
словеначки политичар
Биографија
Датум рођења5. јул 1948.(71 год.)
Место рођењаЧужња Вас
Словенија
УниверзитетУниверзитет у Љубљани
Политичка
партија
New Slovenia

Референце

  1. ^ „Danilo Türk je novi predsednik države”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2007. Приступљено 11. 11. 2007.

Спољашње везе

5. јул

5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Председници Владе Словеније

Словенија је имала седам премијера од када је стекла независност, распадом СФРЈ. За разлику од Председника Словеније, који се директно бира, премијера поставља парламент, и он мора имати подршку већине у парламенту да би владао.

Социјалистичка Република Словенија

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

1945—1953
1953—1963.
1963—1990.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.