Алибунар

Алибунар је градско насеље у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.007 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница БеоградПанчево–Алибунар–ВршацТемишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.

Алибунар
Alibunar2
Српска православна црква у Алибунару
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 3.007
Географске карактеристике
Координате45°04′50″ СГШ; 20°57′56″ ИГД / 45.080556° СГШ; 20.965556° ИГДКоординате: 45°04′50″ СГШ; 20°57′56″ ИГД / 45.080556° СГШ; 20.965556° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина67 м
Алибунар на мапи Србије
Алибунар
Алибунар
Алибунар на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26310
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаPA

Прошлост

Алибунар се у Крушевском споменику помиње као „Алијина вода“. Та вода је изгледа одувек имала благотворно лековито својство. Алибунар потиче још из турског периода, а како се ту налази Али-пашин бунар, по њему је и добио име.

После повлачења Турака, Алибунар било је српско насеље са 32 куће (1717). Године 1773. године улази у састав немачког граничарског пука. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да место има милитарски статус а припада Вршачком округу и дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко.[1]

Године 1857. помиње се бања у Алибунару, за лечење костобоље и реуме. То је нова бања, за коју се знало само у околини. Бању су чинили купатило са бунарима са лековитом водом, која има црвенкасту боју и личи на цеђ. Од те воде је одвајана пена за добијање шалитре.[2]

Савремено доба

Становништво се бави пољопривредом, а делом је запослено у више компанија. Овде се налази ФК Будућност Алибунар.

Демографија

У насељу Алибунар живи 2709 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.616
1953. 3.811
1961. 3.705
1971. 3.951
1981. 3.803
1991. 3.738 3.630
2002. 3.431 3.609
2011. 3.007
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.052 59,80 %
Румуни
  
960 27,98 %
Роми
  
87 2,53 %
Мађари
  
61 1,77 %
Словаци
  
46 1,34 %
Македонци
  
43 1,25 %
Југословени
  
42 1,22 %
Црногорци
  
11 0,32 %
Хрвати
  
11 0,32 %
Муслимани
  
11 0,32 %
Немци
  
7 0,20 %
Албанци
  
3 0,08 %
Словенци
  
2 0,05 %
Бугари
  
2 0,05 %
непознато
  
11 0,32 %

Фотогалерија

Alibunar2

Православна црква

Alibunar1

Румунска православна црква

Pešačka zona u centru grada

Пешачка зона зими

Razglednica iz Alibunara

Алибунар на разгледници

Razglednica Alibunar

Алибунар

Alibunar, slika sa razglednice

Алибунар

Alibunar, razglednica

Алибунар

Alibunar na razglednici

Алибунар

Alibunar

Алибунар

Види још

Референце

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јаношик

Јаношик (свк. Jánošík) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 966 становника.

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Банатски Карловац

Банатски Карловац је градско насеље у јужном Банату, у Војводини, у Србији. Припада општини Алибунар. Занимљиво је да је Банатски Карловац веће место од Алибунара, али ипак није општинско средиште.

Према попису из 2011. било је 5082 становника.

Владимировац

Владимировац је насељено место у општини Алибунар у јужнобанатском округу у Војводини у Србији. Према попису из 2011. било је 3868 становника.

Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.

Овде се налазе Бунари у Владимировцу.

Грб општине Алибунар

Општина Алибунар користи псеудохералдички амблем у облику штита. У горњем делу је текст: Алибунар исписан ћирилицом. Централни део заузимају три ћелије саћа, кружно кристали, а доњи део грба заузима класје. Боја грба је тамно црвена и златно жута.

Добрица (Алибунар)

Добрица (мађ. Kevedobra) је насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 1.076 становника.

Овде се налази Црква Светог Преображења у Добрици.

Друга јужнобанатска лига Исток

Друга Јужнобанатска лига Исток такозвана (Банатска Б лига) је једна од 52 Међуопштинске лиге у фудбалу на територији Републике Србије. Међуопштинске лиге су шести ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига се састоји од 16 клубова са територија општине Вршац, Бела Црква, Пландиште и Алибунар и игра се по двокружном бод-систему. Првак иде директно у Подручну лигу Панчево (Банатску А лигу), а последња два тима испадају из лиге. У лигу улазе првопласиране екипе из Општинске лиге Вршац - Бела Црква и Општинске лиге Алибунар - Пландиште.

Иланџа

Иланџа је насељено место у општини Алибунар, у јужнобанатском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 1422 становника.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004.

Локални избори за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004. одржани су 19. септембра 2004. године.

Поред овога одржани су избори за председнике општина и градова, односно избори за градоначелнике.

Избори за одборнике и председнике у 13 општина су одржани у 2002. години: Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац и Лесковац, односно у 2003. години: Алибунар, Ћићевац, Прибој, Ћуприја, Пирот и Краљево, као и избори за председника општине у Прешеву, 2002. године.

У овим изборима први пут је примењен пропорционални изборни систем за одборнике, а по новом Закону о локалним изборима.

Први пут су на општим изборима бирани председници општина, односно градоначелници, који су, по Закону о локалној самоуправи, носиоци извршне власти. Председнике су једино у 16 општина града Београда (осим у Барајеву) бирали одборници скупштина, а не бирачи. Изборе су спровеле општинске и градске изборне комисије.

Локални избори за председнике општина и градова 2004.

Локални избори за председнике општина и градова 2004. су одржани 19. септембра 2004. (први круг) заједно са изборима за одборнике скупштина општина и градова у Србији 2004.

Избори за одборнике и председнике у 13 општина су одржани у 2002. години: Бујановац, Медвеђа, Уб, Барајево, Ражањ, Деспотовац и Лесковац, односно у 2003. години: Алибунар, Ћићевац, Прибој, Ћуприја, Пирот и Краљево, као и избори за председника општине у Прешеву, 2002. године.

Први пут су на општим изборима бирани председници општина, односно градоначелници, који су, по Закону о локалној самоуправи, носиоци извршне власти. Председнике су једино у 16 општина града Београда (осим у Барајеву) бирали одборници скупштина, а не бирачи.

Локве

Локве могу бити:

Локва, множина локве, мања количина воде која се задржи након кише, бараили

Локве (Горски Котар), сједиште истоимене општине у Горском Котару, Република Хрватска

Локве (Алибунар), насеље у општини Алибунар, Република Србија

Локве (Хаџићи), насеље у општини Хаџићи, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Локве (Чапљина), насеље у општини Чапљина, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ

Локве (Алибунар)

Локве је насеље у Србији, у општини Алибунар, у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1.772 становника.

Николинци

Николинци (рум. Nikolinţ) су насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. имало је 1131 становника.

Општина Алибунар

Општина Алибунар је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. Општина заузима површину од 602 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 51531 ha, а на шумску 1.923 ha).

Центар општине је град Алибунар. Општина Алибунар се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 20.151 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,1‰, број запослених у општини износи 3989 људи. У општини се налази 11 основних и 1 средња школа.

Општина Ковин

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава.

Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева.

Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Селеуш

Селеуш (рум. Seleuş), насеље је у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011, у овом месту је живео 1.191 становник.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Јужнобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобанатском округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.