Алексиначка котлина

Алексиначка котлина је котлина у Србији у композитној долини Јужне Мораве. Смештена је између планина Озрена на северу и истоку (Лесковик), док се на западном делу простире планина Мали Јастребац. На југу се котлина наставља у Мезграјско сужење, а на северу у Сталаћку клисуру. Њен обод је изграђен од старих палеозојских стена, док су дну приметне наслаге неогених седимената. Име је добила по граду Алексинцу, који се налази у њеном средишту.

Aleksinacka kotlina
Алексиначка котлина

Види још

Литература

  • Родић, Д, Павловић М, (1998): Географија Југославије, Географски факултет, Београд
Јужно Поморавље

Јужно Поморавље је регија (област) у јужној Србији. Према хијерархији географских регија она представља субрегију мезорегије Јужна Србија односно Планинско-котлинско-долинске макрорегије.

Јужно Поморавље може се посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу обухвата читав слив Јужне Мораве (припада му и регија Косовско Поморавље односно слив Биначке Мораве). Област у долини Јужне Мораве од Бујановца до Сталаћа представља Јужно Поморавље у ужем смислу.

Јужно Поморавље у ширем смислу ограничено је на југу српско-македонском границом, на истоку српско-бугарском границом, на североистоку регијом Балканска Србија (линија Руј–Бабичка Гора–Селичевица–Лесковик–Буковик), на северу регијама које припадају Западном Поморављу у ширем смислу и на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом.

Александровачка жупа

Александровачка жупа или Жупа је котлина смештена на подручју општине Александровац у Расинском управном округу у централној области Србије. Она се налази у удолини између великих планинских масива Копаоника и Јастребца, а са југа и севера је ограничена рекама Западна Мораве и Расине.

Котлина (вишезначна одредница)

Котлина може бити:

Котлина, улегнуће у Земљиној кориили

Котлина (Качаник), насеље у општини Качаник, КиМ, Република Србија

Котлина (Кнежеви Виногради), насеље у општини Кнежеви Виногради, Барања, Република Хрватскаили

Нишка котлина

Лесковачка котлина

Алексиначка котлина

Горњевеликоморавска котлина

Врањска котлина

Љупковска котлина

Оршавска котлина

Косовска котлина

Брестовачка котлина

Доњемилановачка котлина

Кочанска котлина

Доњевеликоморавска котлина

Лесковик (планински врх)

Лесковик је планински врх у југоисточној Србији и представља део планине Озрен, а припада Општини Алексинац у Нишавском Округу у Централној Србији. Висина Лесковика износи 1174 метара.

Мезграјско сужење

Мезграјско сужење је мала клисура у склопу композитне долине Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Повезује Нишку котлину на југу са Алексиначком котлином на северу. Усечена је у старијим палеозојским стенама, док јој је дно прекривено неогеним седиментима. Дугачка је само неколико километара и име је добила по сеоском насељу Мезграја, које се налази у оквиру града Ниша, тачније општине Црвени Крст.

Моравац (Алексинац)

Моравац је приградско насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1785 становника (према попису из 1991. било је 1972 становника). До 2008. године Моравац се убрајао у села када добија статус приградског насеља. Заједно са приградским насељима Житковцем и Прћиловицом чини једну целину креирајући једно од најмногољуднијих алексиначких насеља од око 7000 становника.

Нишавски управни округ

Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.

Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине, и општине:

Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,

2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,

3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,

4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,

5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,

Општина Сврљиг- седиште градско насеље Сврљиг,

Општина Мерошина - седиште градско насеље Мерошина,

Општина Ражањ - седиште градско насеље Ражањ,

Општина Дољевац - седиште градско насеље Дољевац и

Општина Гаџин Хан - седиште градско насеље Гаџин Хан.Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 km² и представља други округ у Србији по величини. Има укупно 373.404 становника (попис 2011).У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века.

На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Општина Алексинац

Општина Алексинац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2002. године у општини живи 57.749 становника (1991. је било 63.844 становника). Просечна густина насељености износи око 82 становника по км².

Две трећине општине је претежно пољопривредно земљиште, а једна трећина брдско-планинско земљиште. Алексиначка котлина је равничарски део у долини Јужне Мораве и Моравице и простире се правцем северозапад-југоисток. Оивичена је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада. Највиши врх је Лесковик 1174 m на планини Озрен.

Планине Српско-македонске масе

Планине Српско-македонске масе изграђене махом од старих палеозојских стена, највише шкриљаца, углавном убраних током бајкалског циклуса, део су копна Србије од границе Северне Македоније до Вршачких планинина (које чине најсевернији изданак ове планинске масе). Она је најстарији део копна у Србији и чини централну зону брдовитих планина и долина, који је раније називана Родопско копно или Родопи. Основу њиховог рељефа чине: планине, котлине, клисуре и речне долине.

Сталаћка клисура

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мораве, одакле према северу почиње Великоморавска удолина. Повезује Алексиначку котлину на југу и Параћинско-светозаревачку котлину Велике Мораве на северу. Усечена је шкриљце Сталаћких брда на дужини од 24 километра и дубини од око 350 метара. Специфичност ове клисуре је изразита домна епигенија. Име је добила по месту Сталаћ. У Сталаћкој клисури се сустичу Западна и Јужна Морава на 144 метра надморске висине и формирају Велику Мораву.

Композитна долина Јужне Мораве са Биначком Моравом

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.